Лако је и у Србији на превару изгубити 425 евра за 30 минута ИСТРАЖИВАЊЕ КОМПАНИЈЕ КАСПЕРСКИ СЛОБОДНО МОЖЕ ДА ПОЧНЕ ДА НАС БРИНЕ
Једна једина порука, која на први поглед делује потпуно поуздано, може да доведе до просечног губитка од чак 425 евра по жртви у Србији.
Према најновијем истраживању компаније Касперски, више од половине оваквих превара (51,7 одсто) успешно се реализује за мање од пола сата, а у појединим случајевима жртве уступају новац или личне податке за свега неколико минута.
Најрањивија платформа у Србији тренутно је WhatsApp. Чак 38,4 одсто испитаника навело је да је превара започела управо преко ове апликације. Следе Facebook са 32 одсто и SMS/iMessage поруке са 27,2 одсто. На листи су и Instagram (27,2 одсто), Telegram (26,4 одсто) и Viber (18 одсто).
Међутим, преваранти се све ређе ослањају на само један канал комуникације. Скоро две трећине свих превара, чак 63 одсто, одвија се преко више различитих платформи. На пример, жртва може да добије SMS поруку, а затим буде преусмерена на разговор преко WhatsApp-а или Telegramа. Таква комбинација канала ствара утисак аутентичности и значајно отежава препознавање преваре.
Више од половине испитаника, њих 52 одсто, признало је да је новац или осетљиве податке уступило у року краћем од 30 минута
Овај нови талас превара путем апликација за размену порука осмишљен је тако да буде неодвојив од свакодневне комуникације - рекао је Марк Риверо, водећи истраживач безбедности у оквиру Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT).
Разорна комбинација
Стручњаци упозоравају да је управо комбинација добро осмишљене психолошке манипулације, познатих комуникационих канала и вештачке интелигенције довела до тога да преваре данас погађају све генерације.
Нажалост ,преваре успевају и без обзира на дигитално искуство и ниво техничког знања жртава.
Посебно забрињава брзина којом жртве реагују. Више од половине испитаника, њих 52 одсто, признало је да је новац или осетљиве податке уступило у року краћем од 30 минута. Сваки седми испитаник, односно 14 одсто, то је учинио за мање од пет минута.
Иза ових превара све чешће стоје алати засновани на вештачкој интелигенцији. Према истраживању, 45,2 одсто жртава верује да су преваранти користили AI генерисане поруке или клониране гласове, док 46,4 одсто сматра да су у превари употребљене deepfake фотографије или видео-снимци. На тај начин криминалци могу убедљиво да се представе као члан породице, пријатељ, колега или представник познатог бренда.
Вештачка интелигенција убрзава овај тренд, помажући преварантима да у великом обиму уверљиво имитирају брендове, познате гласове и међуљудске односе – каже Ривера. - Као резултат тога, сама свест о постојању претњи више није довољна заштита. Људи морају да препознају ризике у ранијој фази, пре него што буду под притиском да донесу исхитрене одлуке. Комбиновање једноставних навика, попут застајања и независне провере контакт-података, с коришћењем поузданих безбедносних алата који могу да открију и блокирају претње у реалном времену, од суштинског је значаја за очување безбедности.
Последице нису само финансијске. Више од половине жртава у Србији изгубило је новац, док је 39 одсто остало без личних података, укључујући бројеве телефона, име и презиме, адресе електронске поште и приступне податке за различите налоге. Чак 13,3 одсто жртава изгубило је више од 1.165 евра у једној превари.
И. Радоичић