PROJEKAT GRETA - SPOJ VRHUNSKE NAUKE I ODRŽIVOG RAZVOJA Evo kako novosadski istraživači razvijaju elektroniku budućnosti

Umesto čvrstih ploča, kablova i baterija, mogla bi da bude tanka poput papira, savitljiva poput etikete na ambalaži i napravljena od materijala koji manje opterećuju životnu sredinu. Upravo na takvim tehnologijama već godinama radi tim istraživača sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, predvođen profesorom dr Goranom Stojanovićem.

Njihova istraživanja usmerena su na razvoj štampane i fleksibilne elektronike, senzora, pametne ambalaže, nosivih uređaja i elektronskih oznaka koje mogu da prate promene u okruženju. Takvi sistemi mogu da registruju temperaturu, vlagu, pritisak ili prisustvo određenih supstanci, a njihova primena može se pronaći u industriji, medicini, logistici, poljoprivredi i svakodnevnom životu. Iza ovih inovacija stoje godine rada na razvoju novih materijala i senzorskih tehnologija.

Evropa ulaže u istraživanja koja su još na početku, ali bi mogla da otvore potpuno nove pravce u tehnologiji

Umesto da elektroniku posmatramo samo kao nešto što se nalazi u računarima ili kućnim uređajima, savremena nauka ide ka tome da ona postane gotovo neprimetan deo predmeta koje svakodnevno koristimo. Elektronsko kolo može da se odštampa na tankoj podlozi, senzor može da bude savitljiv, a uređaj može da radi bez baterije, koristeći energiju iz okruženja. Upravo se u tom pravcu razvija i međunarodni projekat GRETA, u kome učestvuje i tim sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka predvođen profesorom Goranom Stojanovićem. 

– Projekat GRETA je deo evropskog programa „EIC Pathfinder Challenge – Responsible Electronics“, koji se finansira kroz „Horizon Europe“. To znači da Evropa ulaže u istraživanja koja su još na početku, ali bi mogla da otvore potpuno nove pravce u tehnologiji. U ovom slučaju, cilj je razvoj odgovorne elektronike, uređaja, senzora i elektronskih sistema koji neće biti samo efikasni i korisni, već će se praviti tako da troše manje resursa, stvaraju manje otpada i manje opterećuju životnu sredinu – kaže za „Dnevnik”  član GRETA tima Ivana Knežević, zadužena za komunikaciju i diseminaciju rezultata projekta.  

Početkom 2025. godine je projekat počeo i trajaće četiri godine, a njegov cilj je razvoj nove generacije održivih, fleksibilnih i štampanih identifikacionih oznaka koje rade na ultra – visokim frekvencijama.

– Takve oznake predstavljaju napredniju verziju tehnologije koju danas poznajemo kroz RFID sisteme. A oni se već koriste širom sveta u trgovini, transportu, logistici i industriji, omogućavajući automatsku identifikaciju proizvoda, bez direktnog kontakta ili ručnog skeniranja – rekao je za naš list rukovodilac GRETA projekta ispred Fakulteta tehničkih nauka, prof. dr Goran Stojanović. 

Međutim, cilj projekta GRETA nije samo unapređenje postojećih tehnologija. Istraživači žele da razviju rešenja koja će biti efikasna, pouzdana i pogodna za masovnu proizvodnju, ali i znatno prihvatljivija za životnu sredinu.

– To je posebno važno u vremenu kada broj elektronskih uređaja ubrzano raste. Danas se u svetu koristi ogroman broj elektronskih oznaka, senzora i malih uređaja, a njihov broj će u budućnosti samo rasti. Kako mnogi od tih uređaja sadrže materijale koji se teško recikliraju, oslanjaju se na baterije ili zahtevaju složenu proizvodnju, elektronski otpad i zagađenje već predstavljaju ozbiljan izazov savremenog tehnološkog razvoja. Zato istraživači tragaju za tehnologijama koje neće biti samo efikasne, već i odgovornije prema planeti – objašnjava profesor. 

Poseban značaj ovog projekta ogleda se i u činjenici da GRETA nije izolovano istraživanje. Ona je deo evropskog portfolija koji okuplja još devet projekata posvećenih održivoj i odgovornoj elektronici. Kroz takvu saradnju, istraživački timovi razmenjuju znanja, usklađuju pravce razvoja i zajednički traže odgovore na izazove budućnosti.

Za Fakultet tehničkih nauka i Univerzitet u Novom Sadu, učešće u ovakvom međunarodnom konzorcijumu predstavlja značajno priznanje. Projekat okuplja partnere iz Italije, Holandije, Belgije, Portugala i Ujedinjenog Kraljevstva, zemalja sa snažno razvijenim naučnim i tehnološkim sektorima, te prisustvo novosadskog tima među njima potvrđuje da se i u Srbiji razvijaju znanja i tehnologije koje imaju značaj na evropskom nivou.

Tokom nedavnog dvodnevnog sastanka konzorcijuma, održanog na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, partneri su analizirali dosadašnje rezultate i definisali naredne korake istraživanja. Posebnu pažnju privukla je izložba prototipova koje je tim profesora Stojanovića razvio kroz projekat GRETA, ali i kroz druge međunarodne projekte.

– Posetioci su imali priliku da iz prve ruke vide savitljive senzore, pametne elektronske oznake, nosive uređaje i druga inovativna rešenja iz oblasti nekonvencionalne elektronike. Na taj način nauka je izašla iz laboratorije i pokazala kako istraživačke ideje postaju konkretni uređaji sa potencijalom za široku primenu – kaže Ivana Knežević, inače doktorand na Fakultetu tehničkih nauka. 

Drugog dana sastanka razgovaralo se o budućim pravcima razvoja i mogućnostima da ove tehnologije postanu deo održivijih industrijskih i društvenih rešenja. 

– Cilj nije samo napraviti novi elektronski proizvod. Ideja je osmisliti tehnologiju koja će biti korisna ljudima, dostupna za primenu, i manje opterećujuća za životnu sredinu – dodaje Ivana Knežević. 

Zaključak je da se značaj GRETA projekta ogleda upravo u povezivanju vrhunske nauke, praktičnoj potrebi društva i ideji održivog razvoja. Izgleda da ono što je danas prototip u laboratoriji, sutra može biti deo svakodnevnog života, a deo te budućnosti već nastaje u laboratorijama Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.