ПРОЈЕКАТ GRETA - СПОЈ ВРХУНСКЕ НАУКЕ И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Ево како новосадски истраживачи развијају електронику будућности

Уместо чврстих плоча, каблова и батерија, могла би да буде танка попут папира, савитљива попут етикете на амбалажи и направљена од материјала који мање оптерећују животну средину. Управо на таквим технологијама већ годинама ради тим истраживача са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, предвођен професором др Гораном Стојановићем.

Њихова истраживања усмерена су на развој штампане и флексибилне електронике, сензора, паметне амбалаже, носивих уређаја и електронских ознака које могу да прате промене у окружењу. Такви системи могу да региструју температуру, влагу, притисак или присуство одређених супстанци, а њихова примена може се пронаћи у индустрији, медицини, логистици, пољопривреди и свакодневном животу. Иза ових иновација стоје године рада на развоју нових материјала и сензорских технологија.

Европа улаже у истраживања која су још на почетку, али би могла да отворе потпуно нове правце у технологији

Уместо да електронику посматрамо само као нешто што се налази у рачунарима или кућним уређајима, савремена наука иде ка томе да она постане готово неприметан део предмета које свакодневно користимо. Електронско коло може да се одштампа на танкој подлози, сензор може да буде савитљив, а уређај може да ради без батерије, користећи енергију из окружења. Управо се у том правцу развија и међународни пројекат GRETA, у коме учествује и тим са новосадског Факултета техничких наука предвођен професором Гораном Стојановићем. 

– Пројекат GRETA је део европског програма „EIC Pathfinder Challenge – Responsible Electronics“, који се финансира кроз „Horizon Europe“. То значи да Европа улаже у истраживања која су још на почетку, али би могла да отворе потпуно нове правце у технологији. У овом случају, циљ је развој одговорне електронике, уређаја, сензора и електронских система који неће бити само ефикасни и корисни, већ ће се правити тако да троше мање ресурса, стварају мање отпада и мање оптерећују животну средину – каже за „Дневник”  члан GRETA тима Ивана Кнежевић, задужена за комуникацију и дисеминацију резултата пројекта.  

Почетком 2025. године је пројекат почео и трајаће четири године, а његов циљ је развој нове генерације одрживих, флексибилних и штампаних идентификационих ознака које раде на ултра – високим фреквенцијама.

– Такве ознаке представљају напреднију верзију технологије коју данас познајемо кроз РФИД системе. А они се већ користе широм света у трговини, транспорту, логистици и индустрији, омогућавајући аутоматску идентификацију производа, без директног контакта или ручног скенирања – рекао је за наш лист руководилац GRETA пројекта испред Факултета техничких наука, проф. др Горан Стојановић. 

Међутим, циљ пројекта GRETA није само унапређење постојећих технологија. Истраживачи желе да развију решења која ће бити ефикасна, поуздана и погодна за масовну производњу, али и знатно прихватљивија за животну средину.

– То је посебно важно у времену када број електронских уређаја убрзано расте. Данас се у свету користи огроман број електронских ознака, сензора и малих уређаја, а њихов број ће у будућности само расти. Како многи од тих уређаја садрже материјале који се тешко рециклирају, ослањају се на батерије или захтевају сложену производњу, електронски отпад и загађење већ представљају озбиљан изазов савременог технолошког развоја. Зато истраживачи трагају за технологијама које неће бити само ефикасне, већ и одговорније према планети – објашњава професор. 

Посебан значај овог пројекта огледа се и у чињеници да GRETA није изоловано истраживање. Она је део европског портфолија који окупља још девет пројеката посвећених одрживој и одговорној електроници. Кроз такву сарадњу, истраживачки тимови размењују знања, усклађују правце развоја и заједнички траже одговоре на изазове будућности.

За Факултет техничких наука и Универзитет у Новом Саду, учешће у оваквом међународном конзорцијуму представља значајно признање. Пројекат окупља партнере из Италије, Холандије, Белгије, Португала и Уједињеног Краљевства, земаља са снажно развијеним научним и технолошким секторима, те присуство новосадског тима међу њима потврђује да се и у Србији развијају знања и технологије које имају значај на европском нивоу.

Током недавног дводневног састанка конзорцијума, одржаног на Факултету техничких наука у Новом Саду, партнери су анализирали досадашње резултате и дефинисали наредне кораке истраживања. Посебну пажњу привукла је изложба прототипова које је тим професора Стојановића развио кроз пројекат GRETA, али и кроз друге међународне пројекте.

– Посетиоци су имали прилику да из прве руке виде савитљиве сензоре, паметне електронске ознаке, носиве уређаје и друга иновативна решења из области неконвенционалне електронике. На тај начин наука је изашла из лабораторије и показала како истраживачке идеје постају конкретни уређаји са потенцијалом за широку примену – каже Ивана Кнежевић, иначе докторанд на Факултету техничких наука. 

Другог дана састанка разговарало се о будућим правцима развоја и могућностима да ове технологије постану део одрживијих индустријских и друштвених решења. 

– Циљ није само направити нови електронски производ. Идеја је осмислити технологију која ће бити корисна људима, доступна за примену, и мање оптерећујућа за животну средину – додаје Ивана Кнежевић. 

Закључак је да се значај GRETA пројекта огледа управо у повезивању врхунске науке, практичној потреби друштва и идеји одрживог развоја. Изгледа да оно што је данас прототип у лабораторији, сутра може бити део свакодневног живота, а део те будућности већ настаје у лабораторијама Факултета техничких наука у Новом Саду.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.