OVAJ PODATAK PLAŠI BUDUĆE KUPCE! Izdato više građevinskih dozvola, ali stanovi neće biti ni jeftini ni brzo useljivi

Od ukupnog broja izdatih dozvola, 82,4 odsto odnosi se na zgrade, dok se preostalih 17,6 procenata odnosi na ostale građevine.

Kada je reč o zgradama, najveći deo dozvola izdat je za stambene objekte – 80,3 odsto, čiji je 19,7 odsto odobreno za nestambene zgrade. Kod ostalih građevina, najveći deo odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,6 odsto).

Prema izdatim dozvolama, u aprilu je prijavljena izgradnja 2.657 stanova, čija će prosečna površina iznositi 72,6 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15,2 odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, sa prosečnom površinom od 139,8 metara kvadratnih.

Sa druge strane, čak 81,9 odsto stanova planirano je u zgradama sa tri i više stanova, a njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 57,5 kvadratnih metara.

Najveći deo planiranih investicija odnosi se na novogradnju, koja učestvuje sa 80,4 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, gde je koncentrisano gotovo 40 odsto ukupne vrednosti planirane novogradnje. Slede Južnobačka oblast sa deset odsto, Nišavska sa 8,9 odsto, Sremska sa 6,4 odsto i Južnobanatska sa 4,8 procenata, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 3,6 odsto.

Investitori grade ono što donosi najveću zaradu
Komentarišući aktuelne pokazatelje, pravnik i konsultant za nekretnine Kaća Lazarević ocenjuje da se investitori pre svega rukovode profitom, zbog čega tržište ne dobija ono što je kupcima najpotrebnije.

„Investitori gledaju tamo gde mogu da zarade. Slabo se poštuju urbanistički uslovi i svi gledaju da naprave sprat ili dva više. Ono što Beogradu nedostaje jesu stanovi sa normalnom, realnom cenom. Reč je o stanovima površine između 75 i 90 kvadrata, kao i garažnim mestima po pristupačnim cenama. Danas se cena kvadrata u užem centru grada kreće od 3.500 do 4.500 evra, pa i više“, navodi Lazarević.

Prema njenim rečima, tržištu nedostaju i manji stanovi, koji su trenutno najtraženiji.

„Najveća potražnja je za stanovima od 30 do 75 kvadrata. Upravo takvih nekretnina nema dovoljno“, ističe ona.

Lazarević navodi da je promet nekretnina trenutno znatno slabiji nego prošle godine.

„Potražnja je značajno pala. Delom je to posledica završetka školske godine, upisa na fakultete i početka sezone godišnjih odmora, ali i krize. U odnosu na prošlu godinu tržište je mnogo sporije“, kaže ona.

Najveći broj upita, dodaje, trenutno dolazi od mladih koji planiraju kupovinu nekretnine uz subvencionisane stambene kredite.

„Najtraženiji su manji stanovi koji mogu da se kupe uz kredit za mlade do 100.000 evra. Međutim, veoma je teško pronaći kvalitetan stan za taj novac. Imali smo i slučaj klijenta koji je, zbog ograničenog budžeta, umesto stana u Beogradu kupio kuću na Avali“, navodi Lazarević.

Ona smatra da aktuelni limit za subvencionisane stambene kredite ne odgovara realnim tržišnim uslovima, budući da su cene nekretnina u međuvremenu značajno porasle. Zbog toga većina kupaca ne uspeva da kupi stan isključivo uz kredit od 100.000 evra, već kupovinu finansira kombinacijom kredita, lične ušteđevine i pomoći porodice.

Građevinske dozvole kao zaštita kapitala
 

Iako je broj izdatih građevinskih dozvola u aprilu porastao za 4,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je predviđena vrednost radova povećana čak 20 procenata. Prema oceni stručnjaka za nekretnine Kaće Lazarević, ovako značajan rast vrednosti investicija pre svega je posledica poskupljenja građevinskog materijala, koje direktno utiče na troškove izgradnje i cenu kvadrata.

Ipak, ukazuje se da rast broja izdatih građevinskih dozvola ne znači nužno da će svi planirani projekti uskoro biti realizovani.

„Građevinski materijal je ozbiljno poskupeo, što automatski diže cenu kvadrata. Deo investitora danas kupuje placeve i pribavlja građevinske dozvole kako bi sačuvao vrednost kapitala i viška novca. To ne znači da će gradnja odmah početi, niti da će se stanovi brzo pojaviti na tržištu, ali će oni na taj način sačuvati novac”, zaključuje Lazarević.

Biznis.rs