ОВАЈ ПОДАТАК ПЛАШИ БУДУЋЕ КУПЦЕ! Издато више грађевинских дозвола, али станови неће бити ни јефтини ни брзо усељиви
У Србији је током априла 2026. издато 2.416 грађевинских дозвола, што је за 4,3 одсто више него у истом месецу прошле године, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).
Од укупног броја издатих дозвола, 82,4 одсто односи се на зграде, док се преосталих 17,6 процената односи на остале грађевине.
Када је реч о зградама, највећи део дозвола издат је за стамбене објекте – 80,3 одсто, чији је 19,7 одсто одобрено за нестамбене зграде. Код осталих грађевина, највећи део односи се на цевоводе, комуникационе и електричне водове (73,6 одсто).
Према издатим дозволама, у априлу је пријављена изградња 2.657 станова, чија ће просечна површина износити 72,6 квадратних метара. Од укупног броја станова у новим стамбеним зградама, 15,2 одсто станова биће грађено у зградама с једним станом, са просечном површином од 139,8 метара квадратних.
Са друге стране, чак 81,9 одсто станова планирано је у зградама са три и више станова, а њихова просечна површина биће знатно мања и износиће 57,5 квадратних метара.
Највећи део планираних инвестиција односи се на новоградњу, која учествује са 80,4 одсто у укупној предвиђеној вредности радова. Посматрано према областима, највећа грађевинска активност очекује се у Београдској области, где је концентрисано готово 40 одсто укупне вредности планиране новоградње. Следе Јужнобачка област са десет одсто, Нишавска са 8,9 одсто, Сремска са 6,4 одсто i Јужнобанатска са 4,8 процената, док се учешћа осталих области крећу од 0,1 до 3,6 одсто.
Инвеститори граде оно што доноси највећу зараду
Коментаришући актуелне показатеље, правник и консултант за некретнине Каћа Лазаревић оцењује да се инвеститори пре свега руководе профитом, због чега тржиште не добија оно што је купцима најпотребније.
„Инвеститори гледају тамо где могу да зараде. Слабо се поштују урбанистички услови и сви гледају да направе спрат или два више. Оно што Београду недостаје јесу станови са нормалном, реалном ценом. Реч је о становима површине између 75 и 90 квадрата, као и гаражним местима по приступачним ценама. Данас се цена квадрата у ужем центру града креће од 3.500 до 4.500 евра, па и више“, наводи Лазаревић.
Према њеним речима, тржишту недостају и мањи станови, који су тренутно најтраженији.
„Највећа потражња је за становима од 30 до 75 квадрата. Управо таквих некретнина нема довољно“, истиче она.
Лазаревић наводи да је промет некретнина тренутно знатно слабији него прошле године.
„Потражња је значајно пала. Делом је то последица завршетка школске године, уписа на факултете и почетка сезоне годишњих одмора, али и кризе. У односу на прошлу годину тржиште је много спорије“, каже она.
Највећи број упита, додаје, тренутно долази од младих који планирају куповину некретнине уз субвенционисане стамбене кредите.
„Најтраженији су мањи станови који могу да се купе уз кредит за младе до 100.000 евра. Међутим, веома је тешко пронаћи квалитетан стан за тај новац. Имали смо и случај клијента који је, због ограниченог буџета, уместо стана у Београду купио кућу на Авали“, наводи Лазаревић.
Она сматра да актуелни лимит за субвенционисане стамбене кредите не одговара реалним тржишним условима, будући да су цене некретнина у међувремену значајно порасле. Због тога већина купаца не успева да купи стан искључиво уз кредит од 100.000 евра, већ куповину финансира комбинацијом кредита, личне уштеђевине и помоћи породице.
Грађевинске дозволе као заштита капитала
Иако је број издатих грађевинских дозвола у априлу порастао за 4,3 одсто у односу на исти месец прошле године, подаци Републичког завода за статистику показују да је предвиђена вредност радова повећана чак 20 процената. Према оцени стручњака за некретнине Каће Лазаревић, овако значајан раст вредности инвестиција пре свега је последица поскупљења грађевинског материјала, које директно утиче на трошкове изградње и цену квадрата.
Ипак, указује се да раст броја издатих грађевинских дозвола не значи нужно да ће сви планирани пројекти ускоро бити реализовани.
„Грађевински материјал је озбиљно поскупео, што аутоматски диже цену квадрата. Део инвеститора данас купује плацеве и прибавља грађевинске дозволе како би сачувао вредност капитала и вишка новца. То не значи да ће градња одмах почети, нити да ће се станови брзо појавити на тржишту, али ће они на тај начин сачувати новац”, закључује Лазаревић.