ZBOG ČEGA SE MENJAO KLJUN I U ŠTA SE ULIVAJU REKE? Mali maturanti otkrili gde očekuju najviše, a gde najmanje bodova

U učionicama se trema mešala sa olakšanjem, a đaci su, svako na svoj način, pokušali da izvuku maksimum iz onoga što su učili godinama unazad.

Učenica OŠ „Dositej Obradović” na Detelinari Nikolina T. je od pet ponuđenih predmeta izabrala biologiju, i zato što se prethodno okušala na opštinskom takmičenju, a i zbog toga što je povezana sa medicinom, budući da je prvi na njenoj listi opredeljenja smer pedijatrijska sestra.

– Meni je, iskreno, probni test bio lakši – priznaje Nikolina. – Pitanja su sada bila uglavnom logička: samo jedno iz ćelija, što mi je čudno pošto je to važna oblast, zatim iz evolucije ili prilagođavanja, recimo, šta je dovelo do promene kljuna, u koju boju se smrdibuba pretvara na kukuruzu, zašto patka ima mišićavo telo... Matematika je bila dobra, s tim da nisam uradila 18. i 19. zadatak, a srpski je bio malo teži. Komplikovano je bilo razumevanje epskog teksta u 19. zadatku. Pogrešila sam i kod glagola „snebivati se”, koji znači „ustručavati se”. Vodila sam se taktikom da ubacim u rečenicu svaki ponuđeni odgovor, ali mi je sve zvučalo OK sem „klanjati se”, pa me je to zbunilo. Na testu iz srpskog sam imala najveća tremu jer je to bio prvi ispit, a najgore mi je bilo kad su prozivali. Već na matematici bila sam mnogo opuštenija i upoznata sa svime.

Milana M. opredelila se za geografiju jer razume gradivo i lako ga pamti, što je dokazala na probnom završnom ispitu.

– Jedan ili dva zadatka nisu bila iz knjige, ali sam znala da ih uradim – podelila je s nama Milana, objasnivši da se pripremala radeći testove od prošlih godina, ponavljajući pojmove...  – Na srpskom mi je književnost izvukla prosek: nisam znala značenje padeža, a kod zapeta slučajno sam zaokružila pogrešnu rečenicu. Za matematiku sam se baš pripremala i imala samopouzdanje. Prva želja mi je arhitektonski tehničar, za koju mi treba 87 bodova, druga pejzažni arhitekta, a treća turististički tehničar. 

Đorđe M. je izabrao isti predmet, a za test kaže da je lak i u isto vreme upitan.

– Mislim da ću imati bar 17 poena – rekao je prisećajući se zadataka u kojima se spominju planete, reke, mapa... – Išao bih za kulinarskog tehničara jer s time možeš raditi gde hoćeš, a prošle godine su se tražila 82 boda. Hteo bih da se preselim u inostranstvo, možda u Finsku. Iz srpskog sam sakupio 13 bodova: tekstovi su mi bili zbunjujući, kao da su na hrvatskom, a iz matematike ću imati 17, jer poslednja tri zadatka nisam ni pokušao da uradim.

Jug K. je jedan od malobrojnih kojem se hemija učinila kao logičan izbor, što zbog visoke zaključne ocene, što zbog tetkine pomoći pri učenju.

– Teški su mi bili 11. i 13. zadatak, ali sam se na kraju setio formula – dodaje Jug, kojem je matematika mačji kašalj, za razliku od srpskog, gde je zapeo kod razumevanja tekstova i značenja reči, zaokruživši odgovor „predstavljati se”. – Hteo bih da se upišem u Lazinu gimnaziju, koja je lakša od Isidorine. 

Kako nam je rekla prof. nemačkog jezika i pomoćnica direktora Marijana Ureković, na završni ispit u OŠ „Dositej Obradović” izašlo je svih 88 osmaka, od kojih je petoro ruske nacionalnosti, te su polagali u posebnoj učionici i imali pomoć prevodioca. Primećuje da su deca sada već spremna za druženje jer im je pao kamen sa srca.

– Pošto su imali probu u martu uz iste uslove, došli su spremni. Prvi dan je nekima ipak bio strašan, ali je matematika bila lakša nego što su očekivali – objašnjava sagovornica, dodajući da su njeni đaci mahom osvojili 15-17 bodova. – To ih je malo opustilo pred test iz izbornog predmeta, a i imaju ponuđena rešenja, treba samo da zaokruže. Od dece smo čuli da su im na papirima bili pomešani odgovori, tako da ni neki pogled koji se omakne ne može da pomogne. 

Kako bi malim maturantima ove osmoletke bilo lakše da izaberu buduće zanimanje, u sedmom i osmom razredu prolaze kroz radionice profesionalne orijentacije, kaže Marijana Ureković. 

– Naša stručna služba radi sa njima testove posle kojih imaju intervju i dobiju smernice ka čemu imaju najviše sklonosti. Druga stvar u kojoj smo bili aktivniji ove godine jeste učestvovanje u otvorenim vratima stručnih škola sa dualnim obrazovanjem, na koje su pozvani i roditelji. Prošli smo kroz učionice, razgovor sa učenicima koji već pohađaju dualno obrazovanje, videli njihove projekte... Evo, ja sam kao nastavnik bila iznenađena smerovima, mogućnostima, opremom... Recimo, imaju po deset kabineta informatike, 3D štampač, koji je oduševio naše đake... Čak smo otkrili da u Elektrotehničkoj školi u Novom Sadu postoji peti stepen mehatroničara. Obišli smo i gimnaziju, jer određena kategorija dece naginje ka njima, ali tu znamo šta se očekuje, dok su nam stručne škole bile nepravedno zapostavljene. Zato ćemo gledati da sledeće godine napravimo još bolju mrežu i profesionalnu orijentaciju započnemo od petog razreda. 

S. Milačić