ЗБОГ ЧЕГА СЕ МЕЊАО КЉУН И У ШТА СЕ УЛИВАЈУ РЕКЕ? Мали матуранти открили где очекују највише, а где најмање бодова

У учионицама се трема мешала са олакшањем, а ђаци су, свако на свој начин, покушали да извуку максимум из онога што су учили годинама уназад.

Ученица ОШ „Доситеј Обрадовић” на Детелинари Николина Т. је од пет понуђених предмета изабрала биологију, и зато што се претходно окушала на општинском такмичењу, а и због тога што је повезана са медицином, будући да је први на њеној листи опредељења смер педијатријска сестра.

– Мени је, искрено, пробни тест био лакши – признаје Николина. – Питања су сада била углавном логичка: само једно из ћелија, што ми је чудно пошто је то важна област, затим из еволуције или прилагођавања, рецимо, шта је довело до промене кљуна, у коју боју се смрдибуба претвара на кукурузу, зашто патка има мишићаво тело... Математика је била добра, с тим да нисам урадила 18. и 19. задатак, а српски је био мало тежи. Компликовано је било разумевање епског текста у 19. задатку. Погрешила сам и код глагола „снебивати се”, који значи „устручавати се”. Водила сам се тактиком да убацим у реченицу сваки понуђени одговор, али ми је све звучало ОК сем „клањати се”, па ме је то збунило. На тесту из српског сам имала највећа трему јер је то био први испит, а најгоре ми је било кад су прозивали. Већ на математици била сам много опуштенија и упозната са свиме.

Милана М. определила се за географију јер разуме градиво и лако га памти, што је доказала на пробном завршном испиту.

– Један или два задатка нису била из књиге, али сам знала да их урадим – поделила је с нама Милана, објаснивши да се припремала радећи тестове од прошлих година, понављајући појмове...  – На српском ми је књижевност извукла просек: нисам знала значење падежа, а код запета случајно сам заокружила погрешну реченицу. За математику сам се баш припремала и имала самопоуздање. Прва жеља ми је архитектонски техничар, за коју ми треба 87 бодова, друга пејзажни архитекта, а трећа туристистички техничар. 

Ђорђе М. је изабрао исти предмет, а за тест каже да је лак и у исто време упитан.

– Мислим да ћу имати бар 17 поена – рекао је присећајући се задатака у којима се спомињу планете, реке, мапа... – Ишао бих за кулинарског техничара јер с тиме можеш радити где хоћеш, а прошле године су се тражила 82 бода. Хтео бих да се преселим у иностранство, можда у Финску. Из српског сам сакупио 13 бодова: текстови су ми били збуњујући, као да су на хрватском, а из математике ћу имати 17, јер последња три задатка нисам ни покушао да урадим.

Југ К. је један од малобројних којем се хемија учинила као логичан избор, што због високе закључне оцене, што због теткине помоћи при учењу.

– Тешки су ми били 11. и 13. задатак, али сам се на крају сетио формула – додаје Југ, којем је математика мачји кашаљ, за разлику од српског, где је запео код разумевања текстова и значења речи, заокруживши одговор „представљати се”. – Хтео бих да се упишем у Лазину гимназију, која је лакша од Исидорине. 

Како нам је рекла проф. немачког језика и помоћница директора Маријана Урековић, на завршни испит у ОШ „Доситеј Обрадовић” изашло је свих 88 осмака, од којих је петоро руске националности, те су полагали у посебној учионици и имали помоћ преводиоца. Примећује да су деца сада већ спремна за дружење јер им је пао камен са срца.

– Пошто су имали пробу у марту уз исте услове, дошли су спремни. Први дан је некима ипак био страшан, али је математика била лакша него што су очекивали – објашњава саговорница, додајући да су њени ђаци махом освојили 15-17 бодова. – То их је мало опустило пред тест из изборног предмета, а и имају понуђена решења, треба само да заокруже. Од деце смо чули да су им на папирима били помешани одговори, тако да ни неки поглед који се омакне не може да помогне. 

Како би малим матурантима ове осмолетке било лакше да изаберу будуће занимање, у седмом и осмом разреду пролазе кроз радионице професионалне оријентације, каже Маријана Урековић. 

– Наша стручна служба ради са њима тестове после којих имају интервју и добију смернице ка чему имају највише склоности. Друга ствар у којој смо били активнији ове године јесте учествовање у отвореним вратима стручних школа са дуалним образовањем, на које су позвани и родитељи. Прошли смо кроз учионице, разговор са ученицима који већ похађају дуално образовање, видели њихове пројекте... Ево, ја сам као наставник била изненађена смеровима, могућностима, опремом... Рецимо, имају по десет кабинета информатике, 3Д штампач, који је одушевио наше ђаке... Чак смо открили да у Електротехничкој школи у Новом Саду постоји пети степен мехатроничара. Обишли смо и гимназију, јер одређена категорија деце нагиње ка њима, али ту знамо шта се очекује, док су нам стручне школе биле неправедно запостављене. Зато ћемо гледати да следеће године направимо још бољу мрежу и професионалну оријентацију започнемо од петог разреда. 

С. Милачић