GODIŠNJE SE BACI 400.000 TONA VEŠALICA, A ONI SU PRONAŠLI ZELENO REŠENJE Od kukuruzovine prave proizvode bez trunke plastike: ofingere, tacne, punjače za telefon...
Nikola i Nedeljko su stvorili "SferiCorn", biokompozitni materijal koji se razgrađuje, a pruža odličnu alternativu plastici.
Nikola Đurašković i Nedeljko Tica su odrasli u Vojvodini, gde kukuruza ima napretek.
Zato ne čudi da su baš njih dvojica osmislila veoma inovativna zelena rešenja od kukuruza – od ostataka ove biljke su napravili proizvode koji mogu da se koriste u svakodnevnom životu.
Pošto je kukuruzna biomasa jedna od najzastupljenijih na svetu, ali i najmanje iskorišćenih, kolege su pokrenule startap Sferikon koji razvija biokompozitni materijal na bazi kukuruzovine, u obliku granulata, koji može da bude namenjen industriji.
"Pre nekoliko godina smo se, kao industrijski dizajneri, suočili sa problemom kada nam je bio potreban biomaterijal za ekodizajn jednog proizvoda koji smo želeli da razvijemo. Uvideli smo da ne postoje dovoljno skalabilni materijali koji su primenljivi u industriji. Većina postojećih rešenja zahteva nove alate, odnosno kalupe, ako ne i nove mašine. To predstavlja ogromnu investiciju i jedan od glavnih razloga zbog kojih takvi materijali teško pronalaze put do tržišta. Zbog toga smo razvili biokompozit Sferikorn, materijal koji je u potpunosti može da se primeni u industriji, smanjuje ugljenični otisak i do 64 odsto u poređenju sa tradicionalnim polimernim materijalima, odnosno plastikom, i pritom je biorazgradiv", objasnio je Đurašković za EUpravo zato.
U tom poduhvatu su razvili ekotretman liniju za izvlačenje vlakana, a zatim i proizvodnju granulata.
Prema njegovim rečima, često se prilikom izvlačenja vlakana, npr. od bambusa, ona toliko zagade da je primena obesmišljena, što ovaj tim nikako nije želeo.
"Mi nismo želeli takav pristup. Želeli smo iskreno održivo rešenje i zato smo posebnu pažnju posvetili ekološkoj obradi materijala. Kukuruzovinu možda ne odlikuju najbolja ili najduža vlakna, ali je za našu namenu idealna.
Istraživali smo i druge sirovine, poput konoplje. Međutim, uz podršku profesorke Irene Živković došli smo do zaključka da je konoplja pogodnija za materijale visokih performansi, dok u našem slučaju vlakna prvenstveno služe da popune prostor, ugrade ugljenik i poboljšaju proces razgradnje", istakao je naš sagovornik.
Godišnje se proizvede oko 400.000 tona plastičnih vešalica
Tako je nastao i ofinger od kukuruzovine.
Procenjuje se da se na globalnom nivou godišnje proizvede i baci oko 400.000 tona plastičnih vešalica, što je Sferikonu bila dodatna motivacija u nalaženju alternative.
"Ofinger je nastao kao demonstracioni proizvod, ali se pokazalo i da se granulat može primeniti na veliki broj proizvoda. Naš fokus nisu proizvodi za jednokratnu upotrebu, već oni koji se koriste višekratno i dugotrajno, a ofinger je vrlo dobar primer jer predstavlja veliki komad plastike koji se koristi godinama. Takvi proizvodi često traju i po 20 godina, dok sama plastika opstaje u životnoj sredini i do 400 godina. Zbog toga smo smatrali da upravo tu postoji potreba za održivim rešenjem", napomenuo je Đurašković i dodao da su od ovog materijala razvili i tacne za menze, prečišćivač za vazduh, punjač za telefon i druge proizvode koji mogu da se koriste u svakodnevnom životu, ali bez plastike.
Kako su istakli, trenutna verzija materijala nije namenjena za kompostiranje jer se razgrađuje duže od šest meseci.
Kako pomažu evropski projekti?
U cilju stvaranja što boljih održivih rešenja, bilo je neophodno da se upoznaju sa evropskom regulativom.
"Plan nam je da proizvodi zadrže dobra svojstva od sedam do deset godina, što premašuje minimalni standard od oko šest godina koji industrija uglavnom zahteva. Mi aktivno učestvujemo u evropskim programima, poput Horizon Europe, koji su specifični po tome što zahtevaju da se osmisli tržišni put. Dakle, sva ta naučna dostignuća treba spakovati u opipljiv proizvod. Trenutno je naš glavni cilj da granulat podignemo na nivo industrijske validacije. U sledećem koraku bismo želeli da proizvedemo do tonu materijala kako bismo mogli da ga testiramo sa približno 30 proizvođača plastike iz Srbije, istočne i zapadne Evrope. Na taj način želimo da sprovedemo kompletnu industrijsku validaciju i pripremimo proizvod za investicije i tržište. Pošto smo već uspeli da razvijemo rešenje za koje verujemo da je zaista dobro, cilj nam je da ga plasiramo na tržište", rekao je.
Razvoj Sferikona podržao je i Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije kroz program Smart Start.
"Vizija Sferikona je da postane razvojni centar, a evropski projekti nam omogućavaju da znanje koje smo stekli kroz razvoj ovih materijala primenimo na nove sirovine i nove industrije. Na primer, od septembra učestvujemo u jednom projektu u okviru programa Horizon koji ima zadatak da se šumski otpad ponovo iskoristi. Projekat vodi Univerzitet iz Šenona u Irskoj. U okviru njega različite laboratorije izdvajaju aktivne supstance iz šumske biomase, za razvoj lekova i drugih proizvoda. Potom se preostala celulozna vlakna, maksimalno iskorišćena, koriste za razvoj biokompozitnih materijala. Mi već posedujemo znanje za tako nešto, i upravo na taj način želimo da dalje razvijamo Sferikon", zaključio je naš sagovornik.
Greenup akcelerator
Ofingere od kukuruzovine smo imali prilike da vidimo tokom Evropske zelene nedelje u organizaciji GreenUp Hub-a.
GreenUp Hub je osnovan kao platforma koja na jednom mestu povezuje zelene tehnologije, organizacije i znanje, sa ciljem da ubrza održivu transformaciju u Srbiji.
U novu generaciju GreenUp akceleratora ušli su startapi koji razvijaju rešenja u različitim oblastima zelene tranzicije, od procene rizika hemikalija i održivih materijala, do solarne mikromobilnosti, čistijih industrijskih procesa, upravljanja otpadom i održive proizvodnje hrane.
GreenUp akcelerator namenjen je startapima u ranoj fazi razvoja i traje dvanaest nedelja. Tokom programa timovi rade sa mentorima i partnerima na razvoju proizvoda, validaciji poslovnih modela, povezivanju sa tržištem i pripremi za predstavljanje investitorima.
GreenUp akcelerator realizuje se kroz partnerstvo inicijativa GreenUp Hub, koji se sprovodi u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje koju implementira GIZ, ICT Hub-a i Centra za čistiju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kroz projekat "Globalni program za zelenu hemiju i inovacije" koji finansira UNIDO/Global Environment Facility u saradnji sa Univerzitetom Jejl.
