ГОДИШЊЕ СЕ БАЦИ 400.000 ТОНА ВЕШАЛИЦА, А ОНИ СУ ПРОНАШЛИ ЗЕЛЕНО РЕШЕЊЕ Од кукурузовине праве производе без трунке пластике: офингере, тацне, пуњаче за телефон...
Никола и Недељко су створили "SferiCorn", биокомпозитни материјал који се разграђује, а пружа одличну алтернативу пластици.
Никола Ђурашковић и Недељко Тица су одрасли у Војводини, где кукуруза има напретек.
Зато не чуди да су баш њих двојица осмислила веома иновативна зелена решења од кукуруза – од остатака ове биљке су направили производе који могу да се користе у свакодневном животу.
Пошто је кукурузна биомаса једна од најзаступљенијих на свету, али и најмање искоришћених, колеге су покренуле стартап Сферикон који развија биокомпозитни материјал на бази кукурузовине, у облику гранулата, који може да буде намењен индустрији.
"Пре неколико година смо се, као индустријски дизајнери, суочили са проблемом када нам је био потребан биоматеријал за екодизајн једног производа који смо желели да развијемо. Увидели смо да не постоје довољно скалабилни материјали који су применљиви у индустрији. Већина постојећих решења захтева нове алате, односно калупе, ако не и нове машине. То представља огромну инвестицију и један од главних разлога због којих такви материјали тешко проналазе пут до тржишта. Због тога смо развили биокомпозит Сферикорн, материјал који је у потпуности може да се примени у индустрији, смањује угљенични отисак и до 64 одсто у поређењу са традиционалним полимерним материјалима, односно пластиком, и притом је биоразградив", објаснио је Ђурашковић за ЕУправо зато.
У том подухвату су развили екотретман линију за извлачење влакана, а затим и производњу гранулата.
Према његовим речима, често се приликом извлачења влакана, нпр. од бамбуса, она толико загаде да је примена обесмишљена, што овај тим никако није желео.
"Ми нисмо желели такав приступ. Желели смо искрено одрживо решење и зато смо посебну пажњу посветили еколошкој обради материјала. Кукурузовину можда не одликују најбоља или најдужа влакна, али је за нашу намену идеална.
Истраживали смо и друге сировине, попут конопље. Међутим, уз подршку професорке Ирене Живковић дошли смо до закључка да је конопља погоднија за материјале високих перформанси, док у нашем случају влакна првенствено служе да попуне простор, уграде угљеник и побољшају процес разградње", истакао је наш саговорник.
Годишње се произведе око 400.000 тона пластичних вешалица
Тако је настао и офингер од кукурузовине.
Процењује се да се на глобалном нивоу годишње произведе и баци око 400.000 тона пластичних вешалица, што је Сферикону била додатна мотивација у налажењу алтернативе.
"Офингер је настао као демонстрациони производ, али се показало и да се гранулат може применити на велики број производа. Наш фокус нису производи за једнократну употребу, већ они који се користе вишекратно и дуготрајно, а офингер је врло добар пример јер представља велики комад пластике који се користи годинама. Такви производи често трају и по 20 година, док сама пластика опстаје у животној средини и до 400 година. Због тога смо сматрали да управо ту постоји потреба за одрживим решењем", напоменуо је Ђурашковић и додао да су од овог материјала развили и тацне за мензе, пречишћивач за ваздух, пуњач за телефон и друге производе који могу да се користе у свакодневном животу, али без пластике.
Како су истакли, тренутна верзија материјала није намењена за компостирање јер се разграђује дуже од шест месеци.
Како помажу европски пројекти?
У циљу стварања што бољих одрживих решења, било је неопходно да се упознају са европском регулативом.
"План нам је да производи задрже добра својства од седам до десет година, што премашује минимални стандард од око шест година који индустрија углавном захтева. Ми активно учествујемо у европским програмима, попут Horizon Europe, који су специфични по томе што захтевају да се осмисли тржишни пут. Дакле, сва та научна достигнућа треба спаковати у опипљив производ. Тренутно је наш главни циљ да гранулат подигнемо на ниво индустријске валидације. У следећем кораку бисмо желели да произведемо до тону материјала како бисмо могли да га тестирамо са приближно 30 произвођача пластике из Србије, источне и западне Европе. На тај начин желимо да спроведемо комплетну индустријску валидацију и припремимо производ за инвестиције и тржиште. Пошто смо већ успели да развијемо решење за које верујемо да је заиста добро, циљ нам је да га пласирамо на тржиште", рекао је.
Развој Сферикона подржао је и Фонд за иновациону делатност Републике Србије кроз програм Смарт Старт.
"Визија Сферикона је да постане развојни центар, а европски пројекти нам омогућавају да знање које смо стекли кроз развој ових материјала применимо на нове сировине и нове индустрије. На пример, од септембра учествујемо у једном пројекту у оквиру програма Horizon који има задатак да се шумски отпад поново искористи. Пројекат води Универзитет из Шенона у Ирској. У оквиру њега различите лабораторије издвајају активне супстанце из шумске биомасе, за развој лекова и других производа. Потом се преостала целулозна влакна, максимално искоришћена, користе за развој биокомпозитних материјала. Ми већ поседујемо знање за тако нешто, и управо на тај начин желимо да даље развијамо Сферикон", закључио је наш саговорник.
Greenup акцелератор
Офингере од кукурузовине смо имали прилике да видимо током Европске зелене недеље у организацији GreenUp Hub-а.
GreenUp Hub је основан као платформа која на једном месту повезује зелене технологије, организације и знање, са циљем да убрза одрживу трансформацију у Србији.
У нову генерацију GreenUp акцелератора ушли су стартапи који развијају решења у различитим областима зелене транзиције, од процене ризика хемикалија и одрживих материјала, до соларне микромобилности, чистијих индустријских процеса, управљања отпадом и одрживе производње хране.
GreenUp акцелератор намењен је стартапима у раној фази развоја и траје дванаест недеља. Током програма тимови раде са менторима и партнерима на развоју производа, валидацији пословних модела, повезивању са тржиштем и припреми за представљање инвеститорима.
GreenUp акцелератор реализује се кроз партнерство иницијатива GreenUp Hub, који се спроводи у оквиру Немачко-српске развојне сарадње коју имплементира GIZ, ICT Hub-а и Центра за чистију производњу Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, кроз пројекат "Глобални програм за зелену хемију и иновације" који финансира UNIDO/Global Environment Facility у сарадњи са Универзитетом Јејл.
