INTERVJU: V. D. DIREKTORA INSTITUTA „BIOSENS”
KAD NAUKA KROČI NA NJIVU: HOĆEMO LI VIĐATI PAMETNE TRAKTORE, DRONOVE, ROBOTE? „Veliki sistemi i mlađi proizvođači brzo uvode inovacije”, kaže SNEŽANA PAJOVIĆ
Biosens, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, osnovan je 2015. godine i pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji.
Istražujući naučne i tehnološke granice inovativne primene IT-a u poljoprivredi, Institut teži da domaćem, ali i svetskom poljoprivrednom sektoru pruži vrhunska digitalna rešenja kako bi se uz manje investicija ostvarili veći prinosi.
Kako je u intervjuu za „Dnevnik” objasnila v. d. direktora Instituta prof. dr Snežana Pajović, misija te ustanove je predvođenje interdisciplinarnih i inovativnih istraživanja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija biosistema, sa fokusom na digitalnu transformaciju poljoprivrede, hrane i zaštitu životne sredine.
Kako je pojasnila, Institut teži da kroz razvoj vrhunskih digitalnih rešenja obezbedi veće prinose uz manja ulaganja, doprinoseći tako proizvodnji bezbedne, kvalitetne i nutritivno relevantne hrane, uključujući funkcionalne i personalizovane proizvode koji mogu odgovoriti na savremene potrebe potrošača i prehrambene industrije, uz minimalan štetan uticaj na ekosistem.
– Glavna misija Instituta ogleda se u razvoju inovativnih, naprednih i ekonomski isplativih tehnoloških rešenja koja povezuju fundamentalna naučna istraživanja sa rešavanjem konkretnih izazova iz prakse – rekla je prof. dr Snežana Pajović.
Koji su najveći strateški ciljevi Instituta u narednom periodu?
– Strateški ciljevi mogu se grupisati u tri ključna pravca. Prvi je primena, validacija i komercijalizacija naučnih rezultata, što podrazumeva snažnije povezivanje istraživačkog rada sa preduzetništvom, jačanje transfera tehnologija i podršku spin-of kompanijama na nacionalnom i međunarodnom nivou. U tom smislu posebno mesto zauzima razvoj inovacija na preseku poljoprivrede, hrane i zdravlja, zasnovan na naučno potvrđenim, tehnološki izvodljivim i tržišno relevantnim rešenjima. Drugi pravac je izgradnja kapaciteta i regionalno liderstvo, gde se, kroz kapitalni projekat „Antares”, Institut razvio u vodeći evropski centar izvrsnosti za informacione tehnologije u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Takav razvoj omogućava povezivanje ekspertize iz oblasti biosistema, veštačke inteligencije, senzorskih tehnologija, razvoja proizvoda i inovacionog menadžmenta u integrisane istraživačke pravce. Treći stub čini kreiranje globalnog ekosistema saradnje i edukacije, koji je usmeren na osnaživanje nove generacije stručnjaka kroz Digitalni inovacioni hab i kreiranje sopstvenih biznis inkubatora.
Institut kao ključni stub novosadskog IT ekosistema
Novi Sad se sve češće pominje kao jedan od najvažnijih IT i inovacionih centara u regionu. Koliku ulogu je „Biosens” imao u tom razvoju?
– Uloga „Biosensa” u pozicioniranju Novog Sada kao regionalnog IT i inovacionog lidera je fundamentalna, jer je Institut sistemskom organizacijom povezao nauku, naprednu tehnologiju i biznis. Kao prvi Evropski centar izvrsnosti van Evropske unije, privukao je milionske investicije iz evropskih fondova i grantove kroz projekte poput „Antaresa”, dovodeći vrhunske domaće i strane stručnjake. Otvaranjem svoje pametne zgrade 2023. godine, Institut je obezbedio jedinstvenu infrastrukturu sa najsavremenijim laboratorijama za mikrotehnologije, nano i biotehnologije. Pored naučnog uticaja, pokretač je inovacionog ekosistema – blisko sarađuje sa Naučno-tehnološkim parkom (NTP) u Novom Sadu i funkcioniše kao snažna podrška startap zajednici, generišući uspešne tehnološke startape i spin-of kompanije poput „Kropta”.
„Biosens” je poznat po digitalnoj poljoprivredi. Koja rešenja, rezultate ili projekte biste posebno izdvojili?
– „Biosens” je razvio čitav ekosistem rešenja, među kojima se posebno ističe platforma „AgroSens” – besplatno digitalno rešenje koje poljoprivrednicima i državnim institucijama pruža satelitske snimke i alate za monitoring proizvodnje i kontrolu plodnosti zemljišta. Iz ovog naučnog jezgra uspešno je izrasla i spin-of kompanija „Kropt”, koja znanje sa Instituta pretvara u tržišna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji. Na terenu, naša tehnologija funkcioniše sinergijski – pametne senzorske mreže i uređaji prate parametre zemljišta u realnom vremenu, veštačka inteligencija i hiperspektralne kamere rano otkrivaju biljne bolesti, dok sistem dim.rs automatski detektuje paljenje strništa preko satelita. Istovremeno, ovi digitalni i biotehnološki kapaciteti sve više se prenose i duž šireg lanca hrane – od sirovine i njenog praćenja, do razvoja funkcionalnih i personalizovanih prehrambenih proizvoda zasnovanih na dokazima. Svi ovi rezultati krunisani su kroz istaknute međunarodne uspehe, prvenstveno kroz vodeći projekat „Antares”, ali i projekte poput „Sylva” za monitoring vazdušne eDNK i eLTER projekat za razvoj evropske ekosistemske GIS platforme.
Kako savremene tehnologije menjaju način proizvodnje hrane?
– Savremene tehnologije transformišu poljoprivredu tako što ceo lanac odlučivanja počinje da se zasniva na preciznim podacima umesto na nagađanjima. Ovaj proces funkcioniše kao logičan lanac: sve počinje posmatranjem velikih površina iz svemira i vazduha preko satelita Evropske svemirske agencije i dronova, što omogućava rano otkrivanje bolesti i optimizaciju resursa. Podaci se dalje prikupljaju na samoj parceli uvođenjem pametnih senzora i meteoroloških stanica koji prate parametre u realnom vremenu, dok autonomni traktori i roboti sprovode preciznu setvu i plevljenje sa minimalnim otpadom. Na kraju tog lanca, algoritmi veštačke inteligencije analiziraju ove velike baze podataka, pretvarajući ih u konkretne preporuke za pametno navodnjavanje i predikciju prinosa, a isti pristup zasnovan na podacima, danas se prirodno širi i na razvoj funkcionalne i personalizovane hrane potpomognut veštačkom inteligencijom.
Klimatske promene donose nove rizike
Koliko klimatske promene utiču na poljoprivredu i koliko tehnologija može da pomogne proizvođačima da se prilagode novim uslovima?
– Klimatske promene i ekstremni vremenski događaji direktno ugrožavaju stabilnost poljoprivrede u Srbiji, gde suše, toplotni stres, grad i pomeranje vegetacionog perioda mogu smanjiti prinose i do 50 odsto. Posledice vidimo u ekstremnom stresu biljaka tokom sušnih perioda, prolećnim mrazevima koji uništavaju voćnjake, kao i u širenju novih štetočina i korova usled blažih zima.
Tehnologija u ovom segmentu pruža ključnu zaštitu kroz preciznu poljoprivredu i sisteme za rano upozoravanje. Pomoću satelitskih snimaka i senzora postavljenih u zemljište, parametri poput vlažnosti i temperature prate se u realnom vremenu i vizuelizuju kroz platforme kao što je „Agrosens“. To omogućava softverski kontrolisano navodnjavanje „kap po kap“ koje štedi resurse, dok se atmosferskom dijagnostikom i praćenjem spora gljiva bespilotnim letelicama usevi štite od novih bolesti. Konačno, prilagođavanje se zaokružuje fizičkom zaštitom kroz pametne plastenike i protivgradne mreže, kao i selekcijom novih hibrida otpornijih na visoke temperature.
Kako je Srbija pozicionirana i da li može da isprati tempo razvoja tehnologija u svetu kada je poljoprivreda u pitanju?
– Srbija se danas nalazi na specifičnoj tehnološkoj raskrsnici, između modernog i tradicionalnog pristupa. Sa jedne strane, naša nauka je zahvaljujući „Biosensu” i uspešnoj realizaciji više od 45 međunarodnih projekata visoko pozicionirana na evropskoj i svetskoj istraživačkoj mapi. Naša tehnološka rešenja i patenti, poput robota za analizu zemljišta, razvijaju se rame uz rame sa najnaprednijim rešenjima u Evropskoj uniji. Sa druge strane, u praksi postoji podela: dok veliki agrosistemi u potpunosti prate svetski tempo kroz GPS navigaciju i dronove, primena na malim i usitnjenim parcelama zaostaje. Glavni izazov za brži tempo leži u visokoj ceni pametnih rešenja koje se i dalje vide kao trošak, a ne investicija. To je jasan pokazatelj da Srbija može u potpunosti da isprati svetski tempo samo uz veće investicije i sistemsku podršku.
Da li poljoprivrednici u Srbiji dovoljno brzo prihvataju nove tehnologije? I da li možete da navedete primer?
– Dok veliki sistemi i mlađi proizvođači brzo uvode inovacije, većina ih usvaja sporo, prevashodno zbog visokih cena opreme i opreza prema povratu investicija. Prihvatanje tehnologija zahteva premošćavanje jaza između nauke i prakse, odnosno konkretniju povezanost. Primeri pokazuju da naši proizvođači prepoznaju vrednost kada im se ponude operativni i razumljivi predlozi, koji imaju jasnu sliku benefita. Odličan primer je primena poljoprivrednih dronova i sistema za preciznu poljoprivredu – pametne meteo-stanice i senzori vlage u zemljištu. U naprednim zasadima, poput velikih zasada borovnica većih od pet hektara, proizvođači koriste senzore i softvere za navodnjavanje. Sa druge strane, manji i tradicionalni proizvođači na usitnjenim parcelama ovu tehnologiju i dalje vide kao preveliki trošak.
Na poljima, pametni traktori, dronovi, roboti...
Kako će izgledati poljoprivreda budućnosti, odnosno koliko će nove tehnologije promeniti način proizvodnje hrane?
– Poljoprivreda budućnosti biće potpuno digitalizovana, cirkularna i autonomna, potpuno menjajući način na koji proizvodimo hranu. Na osnovu istraživanja „Biosensa”, tradicionalne njive zameniće sistemi gde se traktori i kombajni voze sami pomoću GPS-a, pametni dronovi iz vazduha uočavaju bolesti, dok roboti laserima uništavaju korov bez grama hemije. Proizvodnja se seli i u zatvorene prostore kroz vertikalne farme koje u zgradama gaje hranu sprat iznad sprata, potpuno nezavisno od klime i uz maksimalnu uštedu vode preko pametnih senzora. Tehnologija menja i samu hranu, pa nas u budućnosti očekuje pametna ambalaža sa kolorimetrijskim oznakama koje prate kvarenje proizvoda, kao i biotehnološki trendovi poput 3D štampanja funkcionalnih prehrambenih matrica koje kombinuju probiotike i personalizovanu ishranu.
Koji su najveći izazovi u razvoju i primeni naučnih rešenja u praksi u Srbiji?
– Najveći izazov leži u tome da se istraživanja ne završe samo u formi naučnih publikacija, već da se uspešno transformišu u operativne platforme i komercijalne usluge, koje doprinose opštem ekonomskom prosperitetu. To je posebno važno u oblastima koje povezuju hranu, zdravlje i digitalne tehnologije, gde inovacija zahteva usklađivanje više disciplina i jasnu validaciju rezultata. Na tom putu naučna zajednica se suočava sa ozbiljnim finansijskim barijerama, kao što su niska i pasivana izdvajanja privatnog sektora, koji retko investira u sopstveni razvoj i hronični nedostatak fondova rizičnog kapitala. Ima i sistemskih problema u vidu slabe povezanosti privrede i izolovanih instituta, spore birokratije pri uvozu opreme i zastarele infrastrukture. Sve to prate i tržišne prepreke poput odliva mozgova, manjka menadžerskih veština kod samih istraživača koji ne poseduju biznis znanja, kao i dugotrajnih i skupih procesa zaštite patenata. Kako bi se ovi izazovi prevazišli, „Biosens” je razvio Centar za inovacije i razvoj poslovanja sa Kancelarijom za transfer tehnologija, koji aktivno radi na prevazilaženju ovih barijera, i pretvaranju validiranih prototipova u industrijsku saradnju, usluge i intelektualnu svojinu.
Veštačka inteligencija je postala tema koja se sve više primenjuje u različitim naučnim oblastima. Kako je „Biosens” koristi i gde vidite njen najveći potecijal?
– Veštačku inteligenciju uspešno primenjujemo u predviđanju prinosa, klasifikaciji kultura, detekciji navodnjavanja, proceni produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, detekciji žetve na podacima sa satelitskih i radarskih snimaka Sentinel misije. Kroz računarski vid (Computer vision) na slikama sa drona i mobilnih telefona pratimo razvoj useva i detektujemo biljne bolesti. Posebno atraktivan segment je autonomna robotika, gde veštačka inteligencija omogućava našim robotskim platformama da samostalno navigiraju poljem rade operacije poput analize zemljišta ili tretiranja korova. Najveći potencijal te tehnologije leži na raskrsnici održivosti, klimatske otpornosti i optimizacije resursa.
Da li se tehnologije koje razvijate mogu primeniti i u drugim oblastima?
– U sferi javnog zdravlja i medicine, naši algoritmi i senzori prate nivoe alergena u vazduhu u realnom vremenu (kroz projekat RealForAll), dok Centar za senzorske tehnologije razvija napredne biosenzore za detekciju tumorskih markera i kontrolisanu isporuku lekova. U ekologiji, ove tehnologije omogućavaju nadzor kvaliteta voda i detekciju teških metala, dok se u nauci o materijalima razvijaju biorazgradivi organski materijali za održivo pakovanje hrane i nanočestice za zaštitu kože od UV zračenja. Osim toga, uspešno primenjujemo analitičke metode u bioarheologiji za digitalnu rekonstrukciju drevnih biosistema poput Lepenskog Vira. U okviru istraživanja „Biosensa” poboljšava se bezbednost i kvalitet prehrambenih proizvoda (projekat Know4Nano), što omogućava uvođenje funkcionalne hrane kao značajne komponente preventivne medicine.
Kako „Biosens” pomaže studentima i mladim istraživačima da steknu iskustvo i ostanu da grade karijeru u Srbiji?
– Studentima i mladim istraživačima nudimo rad u dinamičnom međunarodnom okruženju i direktno učešće na prestižnim međunarodnim i nacionalnim projektima. Kroz saradnju sa međunarodnim partnerima u okviru „Horizon” programa, kao i kroz projekte mobilnosti poput STSM boravaka na inostranim univerzitetima, mladi naučnici stiču iskustvo po najvišim svetskim standardima bez potrebe da napuštaju zemlju. Institut ih aktivno podržava prijavljivanjem na nacionalne konkurse za talentovane istraživače preko portala „Biram nauku“, pruža im praktično mentorstvo kroz dane „Otvorenih vrata“, i omogućava interdisciplinarni pristup gde stručnjaci iz IT sektora, elektrotehnike, ekologije, poljoprivrede, molekularne biologije, biotehnlogije, mikrobiologije, veštačke inteligencije, biomedicine i bioarheologije zajedno rešavaju aktuelne društvene probleme. Posebna vrednost je u tome što mladi istraživači kroz mobilnosti i praktične obuke ne donose samo nova znanja, već ih pretvaraju u standardizovane metode i trajni institucionalni kapacitet BioSensa.
Silvia Kovač
