КАД НАУКА КРОЧИ НА ЊИВУ: ХОЋЕМО ЛИ ВИЂАТИ ПАМЕТНЕ ТРАКТОРЕ, ДРОНОВЕ, РОБОТЕ? „Велики системи и млађи произвођачи брзо уводе иновације”, каже СНЕЖАНА ПАЈОВИЋ

Истражујући научне и технолошке границе иновативне примене ИТ-а у пољопривреди, Институт тежи да домаћем, али и светском пољопривредном сектору пружи врхунска дигитална решења како би се уз мање инвестиција остварили већи приноси. 

Како је у интервјуу за „Дневник” објаснила в. д. директора Института проф. др Снежана Пајовић, мисија те установе је предвођење интердисциплинарних и иновативних истраживања у области информационо-комуникационих технологија биосистема, са фокусом на дигиталну трансформацију пољопривреде, хране и заштиту животне средине. 

Како је појаснила, Институт тежи да кроз развој врхунских дигиталних решења обезбеди веће приносе уз мања улагања, доприносећи тако производњи безбедне, квалитетне и нутритивно релевантне хране, укључујући функционалне и персонализоване производе који могу одговорити на савремене потребе потрошача и прехрамбене индустрије, уз минималан штетан утицај на екосистем.

– Главна мисија Института огледа се у развоју иновативних, напредних и економски исплативих технолошких решења која повезују фундаментална научна истраживања са решавањем конкретних изазова из праксе – рекла је проф. др Снежана Пајовић.

Који су највећи стратешки циљеви Института у наредном периоду?

– Стратешки циљеви могу се груписати у три кључна правца. Први је примена, валидација и комерцијализација научних резултата, што подразумева снажније повезивање истраживачког рада са предузетништвом, јачање трансфера технологија и подршку спин-оф компанијама на националном и међународном нивоу. У том смислу посебно место заузима развој иновација на пресеку пољопривреде, хране и здравља, заснован на научно потврђеним, технолошки изводљивим и тржишно релевантним решењима. Други правац је изградња капацитета и регионално лидерство, где се, кроз капитални пројекат „Антарес”, Институт развио у водећи европски центар изврсности за информационе технологије у пољопривреди и производњи хране. Такав развој омогућава повезивање експертизе из области биосистема, вештачке интелигенције, сензорских технологија, развоја производа и иновационог менаџмента у интегрисане истраживачке правце. Трећи стуб чини креирање глобалног екосистема сарадње и едукације, који је усмерен на оснаживање нове генерације стручњака кроз Дигитални иновациони хаб и креирање сопствених бизнис инкубатора.

„Биосенс” је познат по дигиталној пољопривреди. Која решења, резултате или пројекте бисте посебно издвојили?

– „Биосенс” је развио читав екосистем решења, међу којима се посебно истиче платформа „АгроСенс” – бесплатно дигитално решење које пољопривредницима и државним институцијама пружа сателитске снимке и алате за мониторинг производње и контролу плодности земљишта. Из овог научног језгра успешно је израсла и спин-оф компанија „Кропт”, која знање са Института претвара у тржишна решења заснована на вештачкој интелигенцији. На терену, наша технологија функционише синергијски – паметне сензорске мреже и уређаји прате параметре земљишта у реалном времену, вештачка интелигенција и хиперспектралне камере рано откривају биљне болести, док систем дим.рс аутоматски детектује паљење стрништа преко сателита. Истовремено, ови дигитални и биотехнолошки капацитети све више се преносе и дуж ширег ланца хране – од сировине и њеног праћења, до развоја функционалних и персонализованих прехрамбених производа заснованих на доказима. Сви ови резултати крунисани су кроз истакнуте међународне успехе, првенствено кроз водећи пројекат „Антарес”, али и пројекте попут „Sylva” за мониторинг ваздушне еДНК и еЛТЕР пројекат за развој европске екосистемске ГИС платформе.

Како савремене технологије мењају начин производње хране?

– Савремене технологије трансформишу пољопривреду тако што цео ланац одлучивања почиње да се заснива на прецизним подацима уместо на нагађањима. Овај процес функционише као логичан ланац: све почиње посматрањем великих површина из свемира и ваздуха преко сателита Европске свемирске агенције и дронова, што омогућава рано откривање болести и оптимизацију ресурса. Подаци се даље прикупљају на самој парцели увођењем паметних сензора и метеоролошких станица који прате параметре у реалном времену, док аутономни трактори и роботи спроводе прецизну сетву и плевљење са минималним отпадом. На крају тог ланца, алгоритми вештачке интелигенције анализирају ове велике базе података, претварајући их у конкретне препоруке за паметно наводњавање и предикцију приноса, а исти приступ заснован на подацима, данас се природно шири и на развој функционалне и персонализоване хране потпомогнут вештачком интелигенцијом.

Како је Србија позиционирана и да ли може да испрати темпо развоја технологија у свету када је пољопривреда у питању?

– Србија се данас налази на специфичној технолошкој раскрсници, између модерног и традиционалног приступа. Са једне стране, наша наука је захваљујући „Биосенсу” и успешној реализацији више од 45 међународних пројеката високо позиционирана на европској и светској истраживачкој мапи. Наша технолошка решења и патенти, попут робота за анализу земљишта, развијају се раме уз раме са најнапреднијим решењима у Европској унији. Са друге стране, у пракси постоји подела: док велики агросистеми у потпуности прате светски темпо кроз ГПС навигацију и дронове, примена на малим и уситњеним парцелама заостаје. Главни изазов за бржи темпо лежи у високој цени паметних решења које се и даље виде као трошак, а не инвестиција. То је јасан показатељ да Србија може у потпуности да испрати светски темпо само уз веће инвестиције и системску подршку.

Да ли пољопривредници у Србији довољно брзо прихватају нове технологије? И да ли можете да наведете пример?

– Док велики системи и млађи произвођачи брзо уводе иновације, већина их усваја споро, превасходно због високих цена опреме и опреза према поврату инвестиција. Прихватање технологија захтева премошћавање јаза између науке и праксе, односно конкретнију повезаност. Примери показују да наши произвођачи препознају вредност када им се понуде оперативни и разумљиви предлози, који имају јасну слику бенефита. Одличан пример је примена пољопривредних дронова и система за прецизну пољопривреду – паметне метео-станице и сензори влаге у земљишту. У напредним засадима, попут великих засада боровница већих од пет хектара, произвођачи користе сензоре и софтвере за наводњавање. Са друге стране, мањи и традиционални произвођачи на уситњеним парцелама ову технологију и даље виде као превелики трошак. 

Који су највећи изазови у развоју и примени научних решења у пракси у Србији?

– Највећи изазов лежи у томе да се истраживања не заврше само у форми научних публикација, већ да се успешно трансформишу у оперативне платформе и комерцијалне услуге, које доприносе општем економском просперитету. То је посебно важно у областима које повезују храну, здравље и дигиталне технологије, где иновација захтева усклађивање више дисциплина и јасну валидацију резултата. На том путу научна заједница се суочава са озбиљним финансијским баријерама, као што су ниска и пасивана издвајања приватног сектора, који ретко инвестира у сопствени развој и хронични недостатак фондова ризичног капитала. Има и системских проблема у виду слабе повезаности привреде и изолованих института, споре бирократије при увозу опреме и застареле инфраструктуре. Све то прате и тржишне препреке попут одлива мозгова, мањка менаџерских вештина код самих истраживача који не поседују бизнис знања, као и дуготрајних и скупих процеса заштите патената. Како би се ови изазови превазишли, „Биосенс” је развио Центар за иновације и развој пословања са Канцеларијом за трансфер технологија, који активно ради на превазилажењу ових баријера, и претварању валидираних прототипова у индустријску сарадњу, услуге и интелектуалну својину.

Вештачка интелигенција је постала тема која се све више примењује у различитим научним областима. Како је „Биосенс” користи и где видите њен највећи потецијал?

– Вештачку интелигенцију успешно примењујемо у предвиђању приноса, класификацији култура, детекцији наводњавања, процени продуктивности пољопривредне производње, детекцији жетве на подацима са сателитских и радарских снимака Сентинел мисије. Кроз рачунарски вид (Computer vision) на сликама са дрона и мобилних телефона пратимо развој усева и детектујемо биљне болести. Посебно атрактиван сегмент је аутономна роботика, где вештачка интелигенција омогућава нашим роботским платформама да самостално навигирају пољем раде операције попут анализе земљишта или третирања корова. Највећи потенцијал те технологије лежи на раскрсници одрживости, климатске отпорности и оптимизације ресурса.

Да ли се технологије које развијате могу применити и у другим областима?

– У сфери јавног здравља и медицине, наши алгоритми и сензори прате нивое алергена у ваздуху у реалном времену (кроз пројекат RealForAll), док Центар за сензорске технологије развија напредне биосензоре за детекцију туморских маркера и контролисану испоруку лекова. У екологији, ове технологије омогућавају надзор квалитета вода и детекцију тешких метала, док се у науци о материјалима развијају биоразградиви органски материјали за одрживо паковање хране и наночестице за заштиту коже од УВ зрачења. Осим тога, успешно примењујемо аналитичке методе у биоархеологији за дигиталну реконструкцију древних биосистема попут Лепенског Вира. У оквиру истраживања „Биосенса” побољшава се безбедност и квалитет  прехрамбених производа (пројекат Know4Nano), што омогућава увођење функционалне хране  као значајне компоненте превентивне медицине.

Како „Биосенс” помаже студентима и младим истраживачима да стекну искуство и остану да граде каријеру у Србији?

– Студентима и младим истраживачима нудимо рад у динамичном међународном окружењу и директно учешће на престижним међународним и националним пројектима. Кроз сарадњу са међународним партнерима у оквиру „Хоризон” програма, као и кроз пројекте мобилности попут СТСМ боравака на иностраним универзитетима, млади научници стичу искуство по највишим светским стандардима без потребе да напуштају земљу. Институт их активно подржава пријављивањем на националне конкурсе за талентоване истраживаче преко портала „Бирам науку“, пружа им практично менторство кроз дане „Отворених врата“, и омогућава интердисциплинарни приступ где стручњаци из ИТ сектора, електротехнике, екологије, пољопривреде, молекуларне биологије, биотехнлогије, микробиологије, вештачке интелигенције, биомедицине и биоархеологије заједно решавају актуелне друштвене проблеме. Посебна вредност је у томе што млади истраживачи кроз мобилности и практичне обуке не доносе само нова знања, већ их претварају у стандардизоване методе и трајни институционални капацитет БиоСенса.

Силвиа Ковач