AKO ŽELITE PUN DOŽIVLJAJ, A NE SAMO SUNCE-PEŠKIR-PLAŽA, SAMSUN JE GRAD ZA VAS Amazonke su živele baš na ovom prostoru!

Iako ime grada ne potiče od njih, već od starog Amisosa, Samsun je jedno od mesta u kome je mit o Amazonkama dobio savremeni turistički život. Na kraju krajeva, kaže naš vodič Alim, poreklom iz Bosne, pretpostavlja se da je Amisos dobio ime po Amazonu.

No, kako god tekla lingvistička istorija, pouzdano je da su frigijske ratnice živele baš na ovom prostoru. Zato je u gradskom prostoru, u tematskom Amazonskom selu, ta legenda pretvorena u slike, skulpture i priču o ženama koje su u starom svetu simbolizovale snagu, ratničku veštinu i nezavisnost.

Prema grčkoj mitologiji, Amazonke su bile narod žena ratnica, a njihova prestonica Temiskira najčešće se smešta na obale Termodona, reke koja se povezuje sa današnjim Termeom, u oblasti Samsuna. Upravo zato grad danas čuva i koristi taj mit kao deo svog turističkog identiteta: između mora, parkova i muzeja, posetilac najpre ulazi u prostor legende, pa tek onda u dugu i slojevitu istoriju grada. 

Na ulazu u Amazonsko selo dočekuje vas ogromna skulptura amazonske ratnice. Uopšte, Turci vole da dižu skulpture, i one služe kao mesto okupljanja, turistička atrakcija, prostor za odmor i skrvanje od sunca. Kroz selo vas vode table s informacijama, a njihove kuće u potpunosti su rekonstruisane.

Među najpoznatijim Amazonkama grčki mitovi pamte Hipolitu, kraljicu sa čuvenim pojasom koji je Herakle morao da donese, da bi ispunio jedan od 12 zadataka, Antiopu, čija se sudbina vezuje za Tezeja, i Pentesileju, ratnicu koja je u Trojanskom ratu stala na stranu Trojanaca i poginula od Ahilove ruke. Njihove replike u prirodnoj veličini gledaju vas s prestola i preko koplja i štita.

Ali Samsun nije zanimljiv samo kao mesto na kome se mitologija pretvara u turističku priču. U Muzeju Samsuna vidi se da je ovaj grad imao mnogo dublje slojeve od onih koje prvo prepoznamo u savremenom priobalju. Antički Amisos, tragovi starih naselja, arheološki nalazi i položaj grada na Crnom moru svedoče o prostoru kroz koji su prolazili trgovci, vojske, carstva i kulturni uticaji. Samsun je, u tom smislu, više od letovališta: on je grad na raskršću, mesto na kome se susreću Anadolija, Crno more i putevi koji su vekovima povezivali unutrašnjost sa obalom.

U Muzeju Samsuna na jednom mestu se vidi koliko je duga i slojevita istorija ovog prostora: od hetitskih i frigijskih tragova, preko Kimera, Persijanaca, Ponta, Rimljana, Vizantinaca, Seldžuka i Osmanlija, do moderne turske države. Upravo taj niz pokazuje da istorija nije mrtva zbirka predmeta u vitrinama, nego živa veza među vekovima, narodima i kulturama koje su jedni drugima ostavljale tragove. Kada stanete pred te predmete, jasnije shvatite da je svaki čovek, svaki grad i svaka generacija samo jedan biserčić u neprekinutom nizu koji traje mnogo duže od nas.

Ipak, za modernu Tursku Samsun ima posebno mesto zbog jednog datuma: 19. maja 1919. Tog dana je Mustafa Kemal Ataturk brodom Bandirma stigao u Samsun, što se smatra početkom Turskog rata za nezavisnost. Zato je ovaj grad u turskoj istorijskoj svesti mnogo više od luke na Crnom moru.

On je polazna tačka jedne državotvorne priče, mesto odakle je započeo put koji će dovesti do stvaranja moderne Turske republike. Brod-muzej Bandirma i Spomenik časti danas su najvidljiviji simboli tog istorijskog trenutka. Pogađate, i brod je turistička atrakcija jer su na dok postavljene figure Ataturka i njegove komande koji se iskrcavaju u Samsun.

Po celom gradu postavljeni su spomenici Kemalu paši. Ipak, onaj najveći, Spomenik časti, nalazi se u Ataturkovom parku, u četvrti Ilkadim, i smatra se jednim od glavnih simbola Samsuna. Izradio ga je austrijski vajar Hajnrih Kripel. Naručen je 1927. godine, izliven u Beču, a u Samsun je dopremljen brodom 1931. godine.

Svečano je otkriven 15. januara 1932. godine. Mustafa Kemal Ataturk prikazan je na propetom konju, uspravan, odlučan, s pogledom usmerenim ka daljini. Taj pogled nije samo vajarski detalj, već sažima smisao mesta na kome se spomenik nalazi: Samsun je grad iz koga je 19. maja 1919. započeo put ka oslobođenju i stvaranju moderne Turske. Zato ovaj spomenik nije samo gradska znamenitost, već i jedan od kamenih i bronzanih znakova turskog nacionalnog pamćenja.

Naravno da je Samsun i morsko turističko stecište. Ipak je smešten na Crnom moru, a more znači plaža, sunčanje, kupanje. Sve, međutim, izgleda drugačije od onoga na šta je prosečni srpski turista navikao. Ovde ima dugih peščanih plaža, zbog kojih Samsun zovu Antalijski Majami. Ne slučajno: snažne struje brane turistima da se smoče u toplom Crnom moru na većini plaža.

To ne znači da se one ne koriste: umesto ležaljki i suncobrana, ovde se često vide kamp-stolice i mali stolovi na rasklapanje. Porodice i društvo dođu na obalu, izvade termose i čašice za čaj, razgovaraju, igraju domine ili karte, a neki su ovih dana poneli i laptop da prate utakmice Svetskog prvenstva. Ta slika možda najbolje govori o Samsunu: more je tu, ali nije jedini razlog dolaska; plaža postaje dnevna soba pod otvorenim nebom, mesto susreta, razgovora i sporog odmora.

U tome je i jedna od prednosti Samsuna. Turističke organizacije i grad očigledno nastoje da pokažu da letovanje ne mora da znači samo ležanje na plaži i povremeno umakanje u vodu. Odmor ovde može da bude i otkrivanje drevne istorije, mitologije, moderne turske državnosti, crnomorske prirode i kuhinje u kojoj se prepoznaju različiti uticaji.

Za posetioca sa Balkana taj deo je posebno zanimljiv, jer se bliskost ne vidi samo u ukusima, nego i u rečima: mnogi nazivi jela, ili njihove varijante, odmah zvuče poznato. Osmansko carstvo ostavilo je tragove na ogromnom prostoru, a kuhinja je jedan od najživljih načina na koji se to nasleđe i danas prepoznaje.

Ivana Radoičić