LEKARI RAZBIJAJU NAJVEĆE ZABLUDE O ASPIRINU Ove greške mnogi prave svakog dana

Međutim, uprkos dokazima da aspirin ne produžava zdrav životni vek većine starijih osoba i da može da nosi dugoročne rizike poput krvarenja i raka, mnogi ljudi nastavljaju da ga uzimaju i veruju u mitove o aspirinu. Zbog toga medicinski stručnjaci i kliničari uporno naglašavaju da veća doza aspirina povećava rizike, bez dodatnih koristi za većinu ljudi.

Aspirin se i dalje preporučuje, ali samo za ljude sa određenim zdravstvenim stanjima

Decenijama su kliničari i javnozdravstvene vlasti aktivno promovisali aspirin za prevenciju, posebno za srčane udare. Godine 2022, ta preporuka je sužena i obuhvatila je samo ljude koji su već imali moždani ili srčani udar, kao i one koji su imali stent u arteriji. Ali, ta poruka nije efikasno saopštena javnosti, smatraju stručnjaci. Jedna analiza iz 2023. pokazala je da je više od jednog od deset odraslih, koji ne bi trebalo da uzimaju preventivni aspirin, i dalje to činilo.

– Delimično, to je zbog toga što možete da kupite aspirin bez recepta. I istorijski gledano, ljudi su mislili da je dobar za njih. A promena prakse, pre svega medicinske, zaista zahteva da se to sprovede kroz čitavu generaciju, i mislim da je to ono što sada vidimo – ističe dr En Mari, epidemiolog u Hennepin HealthCare Research Institute u Mineapolisu.

7 mitova o aspirinu u koje ljudi i dalje veruju

1. Mit: Svakodnevna doza aspirina duže će me održati zdravim

Ovo važi za većinu starijih osoba koje nikada nisu imale srčani ili moždani udar. Značajna studija o aspirinu iz 2018. godine otkrila je da svakodnevna primena aspirina u malim dozama nije produžila zdrav životni vek, definisan kao izbegavanje fizičkog invaliditeta, pojave demencije ili smrti, kod zdravih odraslih osoba starosti 70 i više godina. Naknadna studija, koja je nastavila da prati te odrasle još nekoliko godina i objavljena je u septembru, došla je do istog zaključka – aspirin ne pomaže ljudima da žive duže ili zdravije.

2. Mit: Aspirin može da spreči srčane probleme

Ovo važi samo za neke ljude. Starija istraživanja su nekada ukazivala da je dnevni aspirin u maloj dozi dobar za zdravlje srca, ali kasnije studije su pokazale da terapija aspirinom povećava rizik od krvarenja i drugih komplikacija više nego što se prvobitno mislilo. Zato savremena nauka ukazuje da odluku o uzimanju aspirina treba donositi isključivo u dogovoru sa lekarom.

3. Mit: Ako je bez recepta i u malim dozama, aspirin je bezazlen

Samo zato što je dostupan ne znači da je bez rizika. Originalna studija iz 2018. godine pokazala je povećan rizik od krvarenja za 38 odsto kod zdravih starijih osoba koje su pet godina preventivno uzimale aspirin.

4. Mit: Ređa krv je uvek bolja, pa su veće doze efikasnije

– Više nije bolje. Studije su pokazale da je aspirin u malim dozama, 81 miligram dnevno, jednako efikasan kao i aspirin u velikim dozama za sprečavanje krvnih ugrušaka koji mogu izazvati većinu srčanih i moždanih udara – navodi dr Lojd Džons.

5. Mit: Uzimao sam aspirin i nemam problema sa krvarenjem, tako da je bezbedan

Samo zato što do sada niste imali krvarenje ne znači da je aspirin bezbedan. Aspirin povećava rizik od krvarenja, a taj rizik opada kada prestanete da ga uzimate.

6. Mit: Aspirin sprečava rak

Veza aspirina sa rizikom od raka nije u potpunosti razjašnjena. Pojedine analize pokazale su da kod starijih osoba može čak postojati povećan rizik od razvoja određenih vrsta karcinoma, zbog čega lekari savetuju oprez.

7. Mit: Ako neko drugi uzme dodatni aspirin, mogu i ja

Lični izbor nije medicinski savet. Lekar može da proceni individualni rizik od srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema i na osnovu toga preporuči terapiju.

(eKlinika.rs)