GLOBALIZACIJA SE NE POVLAČI, ALI MENJA PRAVILA IGRE Evo šta su poručili stručnjaci sa XXI svetskog kongresa ekonomista u Beogradu
Svetska ekonomija ne ulazi u eru deglobalizacije, već u novu fazu u kojoj će se globalizacija sve više oblikovati pod uticajem geopolitičkih tenzija, potrebe za većom otpornošću privreda i zahteva za pravednijom raspodelom koristi.
To je jedna od ključnih poruka panela „Novi globalni ekonomski poredak” (NEO), održanog u okviru XXI svetskog kongresa ekonomista u Beogradu.
O budućnosti svetske ekonomije razgovarali su vodeći svetski ekonomisti Dani Rodrik, Džajati Goš, Džastin Jifu Lin, Lorenco Kalijendo i Lili Jan, pokušavajući da odgovore na pitanje da li je dosadašnji model globalizacije na izmaku ili je reč o njegovoj dubokoj transformaciji.
Dani Rodrik, profesor međunarodne političke ekonomije na Harvardu, ocenio je da se budućnost globalne ekonomije može sagledati kroz tri moguća scenarija – loš, ružan i dobar. Prema njegovim rečima, povratak u period između dva svetska rata, obeležen urušavanjem međunarodne trgovine i dominacijom bilateralnih odnosa, nije najverovatniji ishod jer je svet danas mnogo snažnije ekonomski povezan, a cena takvog zaokreta bila bi ogromna.
Globalizacija ne nestaje, ali više nije vođena samo ekonomskom logikom
Džajati Goš, indijska ekonomistkinja i profesorka Univerziteta Masačusets u Amherstu, upozorila je da se multilateralizam nalazi u dubokoj krizi i da izgradnja inkluzivnog i progresivnog globalnog poretka, iako poželjna, u dogledno vreme nije izvesna. Zato zemlje u razvoju, kako je istakla, moraju više pažnje posvetiti jačanju sopstvene otpornosti na buduće krize.
– Svet ulazi u razdoblje sve češćih poremećaja – od geopolitičkih i finansijskih do klimatskih i razvojnih. Zbog toga je za zemlje globalne većine ključno da smanje zavisnost od spoljnih šokova, posebno onih koji dolaze preko finansijskih tržišta i promena kamatnih stopa u razvijenim državama – naglasila je Goš.
Ekonomija i politička bezbednost
Lorenco Kalijendo, profesor Univerziteta Jejl, smatra da svet ne ide ka autarhiji, već ka rekonfiguraciji globalizacije. On je ukazao da su trgovina, tokovi kapitala i razmena znanja i dalje snažni, dok razvoj veštačke inteligencije dodatno povećava značaj međunarodne saradnje.
– Ako je nekada efikasnost bila glavni princip globalizacije, danas se sve više traži ravnoteža između efikasnosti, otpornosti i političke bezbednosti – ocenio je Kalijendo.
Džastin Jifu Lin, profesor Pekinškog univerziteta i nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke, poručio je da je, bez obzira na globalne okolnosti, za svaku zemlju najvažnije da „uradi domaći zadatak” i gradi razvoj na sopstvenim prednostima.
– Zemlje treba da se oslanjaju na resurse i potencijale koje već poseduju, da jačaju sopstvene kapacitete i koriste tržišne prilike gde god se one pojave – rekao je Lin.
On je dodao da međunarodna trgovina i saradnja nisu nestale, već da se menjaju pravila po kojima funkcionišu. Kako je naveo, države ne bi trebalo da odustaju od svojih konkurentskih prednosti, osim u strateškim oblastima u kojima su, zbog sankcija ili prekida globalnih lanaca snabdevanja, primorane da razvijaju sopstvene kapacitete.
Svetski kongres ekonomista u Beogradu u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, okupio je vodeće svetske stručnjake, predstavnike akademske zajednice i kreatore javnih politika koji raspravljaju o najvažnijim ekonomskim i društvenim pitanjima savremenog sveta.
D. U.
