ГЛОБАЛИЗАЦИЈА СЕ НЕ ПОВЛАЧИ, АЛИ МЕЊА ПРАВИЛА ИГРЕ Ево шта су поручили стручњаци са XXI светског конгреса економиста у Београду
Светска економија не улази у еру деглобализације, већ у нову фазу у којој ће се глобализација све више обликовати под утицајем геополитичких тензија, потребе за већом отпорношћу привреда и захтева за праведнијом расподелом користи.
То је једна од кључних порука панела „Нови глобални економски поредак” (NEO), одржаног у оквиру XXI светског конгреса економиста у Београду.
О будућности светске економије разговарали су водећи светски економисти Дани Родрик, Џајати Гош, Џастин Јифу Лин, Лоренцо Калијендо и Лили Јан, покушавајући да одговоре на питање да ли је досадашњи модел глобализације на измаку или је реч о његовој дубокој трансформацији.
Дани Родрик, професор међународне политичке економије на Харварду, оценио је да се будућност глобалне економије може сагледати кроз три могућа сценарија – лош, ружан и добар. Према његовим речима, повратак у период између два светска рата, обележен урушавањем међународне трговине и доминацијом билатералних односа, није највероватнији исход јер је свет данас много снажније економски повезан, а цена таквог заокрета била би огромна.
Глобализација не нестаје, али више није вођена само економском логиком
Џајати Гош, индијска економисткиња и професорка Универзитета Масачусетс у Амхерсту, упозорила је да се мултилатерализам налази у дубокој кризи и да изградња инклузивног и прогресивног глобалног поретка, иако пожељна, у догледно време није извесна. Зато земље у развоју, како је истакла, морају више пажње посветити јачању сопствене отпорности на будуће кризе.
– Свет улази у раздобље све чешћих поремећаја – од геополитичких и финансијских до климатских и развојних. Због тога је за земље глобалне већине кључно да смање зависност од спољних шокова, посебно оних који долазе преко финансијских тржишта и промена каматних стопа у развијеним државама – нагласила је Гош.
Економија и политичка безбедност
Лоренцо Калијендо, професор Универзитета Јејл, сматра да свет не иде ка аутархији, већ ка реконфигурацији глобализације. Он је указао да су трговина, токови капитала и размена знања и даље снажни, док развој вештачке интелигенције додатно повећава значај међународне сарадње.
– Ако је некада ефикасност била главни принцип глобализације, данас се све више тражи равнотежа између ефикасности, отпорности и политичке безбедности – оценио је Калијендо.
Џастин Јифу Лин, професор Пекиншког универзитета и некадашњи главни економиста Светске банке, поручио је да је, без обзира на глобалне околности, за сваку земљу најважније да „уради домаћи задатак” и гради развој на сопственим предностима.
– Земље треба да се ослањају на ресурсе и потенцијале које већ поседују, да јачају сопствене капацитете и користе тржишне прилике где год се оне појаве – рекао је Лин.
Он је додао да међународна трговина и сарадња нису нестале, већ да се мењају правила по којима функционишу. Како је навео, државе не би требало да одустају од својих конкурентских предности, осим у стратешким областима у којима су, због санкција или прекида глобалних ланаца снабдевања, приморане да развијају сопствене капацитете.
Светски конгрес економиста у Београду у организацији Међународне економске асоцијације и Савеза економиста Србије, под покровитељством Владе Србије, окупио је водеће светске стручњаке, представнике академске заједнице и креаторе јавних политика који расправљају о најважнијим економским и друштвеним питањима савременог света.
Д. У.
