CVETA NAPUŠTA SVOJ STAN (VIDEO) Dara Džokić za „Dnevnik” otkrila sve O PREOKRETU U NASTAVKU „RADIO MILEVE”: „Došli su nam novi likovi, biće haos”
Kada je zimus emitovana poslednja epizoda tekuće sezone, činilo se da će serija „Radio Mileva” zatvoriti vrata svoje prepoznatljive beogradske zgrade u Rankeovoj 12.
Međutim, verna publika odlučila je drugačije. Na zahtev ogromnog broja gledalaca, serija se, kako saznajemo, od jeseni vraća na prvi program Radio-televizije Srbije sa novim epizodama i dogodovštinama omiljenih stanara. Među njima je i Cveta, dobronamerna komšinica, koju je glumica Dara Džokić, svojom prepoznatljivom merom, toplinom i šarmom, učinila jednim od omiljenih likova serije. Upravo sa njom razgovarali smo nedavno o povratku „Radio Mileve”, snazi priča koje okupljaju porodicu, ali i o tome zašto su nežnost, solidarnost i bliskost postale zaštitni znak ove televizijske priče.
U poslednjoj sceni prethodne sezone „Radio Mileve” poslali ste jaku poruku o tome da su solidarnost i kolektiv u zgradi Rankevove 12 ključ ove serije od početka. Da li je upravo ta solidarnost najveći kapital ove serije?
– Da, ova serija ima neku svoju nežnost. Ovo je komedija, naravno, ona ima neke svoje kalambure, međukomšijske odnose i tako dalje, ali je u nekoj konačnici nežna. Ima neke međuljudske odnose koje smo malo pozaboravljali i koje bih volela da ponovo negujemo. Ne samo ja, nego velika većina gledalaca, a naroči to deca. Ispostavilo se da ovu seriju strašno vole deca. Kad smo to uočili mi smo neke reči prepravljali. Iz neke odgovornosti prema njima smo poveli računa da ne bude psovki. Ali, onda smo se pitali zašto to deca gledaju. Došli smo do zaključka da je to upravo zbog te nežnost. Tog ponovnog vraćanja u neku porodicu, zajednicu, gde su neki mama, tata, baba, komšija... Oni se međusobno posećaju, maltene ne zatvaraju vrata od stanova. A tako se nekada živeo kod nas. I mi smo svi tako živeli i u pidžamama se posećivali (smeh). Shvatili smo da je to jedna zajednica koju smo mi nekada živeli. Mi iz moje generacije se jako dobro toga sećamo, a i ovi mladi glumci znaju iz priča. „Radio Mileva” ima tu neku naivnost, u stvari neku nasušnu potrebu svih nas da se volimo, da se zbližimo, da živimo zajedno, da se razumemo, i da se, kad se posvađamo, a ovde se svađamo strašno, sutra pomirimo.
Znači li to da je „Radio Mileva” i svojevrsna nada u bolje sutra?
– Naravno, mi moramo da verujemo u bolje sutra. Mora čovek da bude optimista. Put ne vodi na dobro, čini mi se. Moramo da budemo bolji. Život nije lak, težak je. I to mora da se shvati na vreme. A kad se shvati, onda je lako. Onda shvatiš, pa kažeš: „Ma, dobro, svima nam je teško. Ponekad je divno, ponekad je teško. I izborićemo se”.
To što preko ekrana ulazi u dom mora da bude smisleno
Da li ste saglasni sa onim tvrdnjama da sve što kroz male ekrane ulazi u naše domove mora da liči na ljude?
– Tako je. Apsolutno sam saglasna. Umetnost je široka, ali postoje projekti koji nisu za svaku publiku. I to je za poštovanje. Ja volim i to da pogledam. Ali, televizija ulazi u kuće, tamo gde su neke bake, deke, neki siroti ljudi, skromni, koji možda nemaju dovoljno. Ulazi, Boga mi, i u malo bogatije kuće. Ulazi među decu. Stoga, važno je da to što ulazi u domove bude nešto smisleno. Ako ti otvorim vrata da mi uđeš u kuću, mora da ima nekog razloga i smisla. Ne treba to da budu neke „limunade”, da podilaze najnižem ukusu, ali mora da ima smisao. Mora publika da razume i da shvati zašto nešto gleda. Ja tačno znam zašto su ljudi voleli te neke serije koje sam ja radila. Na primer „Mješoviti brak” emitovao se kad su se razdvajale Srbija i Crna Gora pa je to bilo zanimljivo, ljudi su se vezali za naše likove i obožavali ih. Kada sam „Korene” radila gledali su zbog istorijskog konteksta, pa onda „Tajna vinove loze”, to je tada bilo čudno, radnja je govorila o vinu i bila smeštena i na sever i na jug. Kao glumica volim da razmišljam ne samo o svojoj ulozi, već i o kontekstu. Dakle, šta ono u čemu učestvujem radi publici. Ne samo na televiziji već i u pozorištu, i na filmu. Važno mi je da to u čemu učestvujem ima neko dejstvo. Ne volim da učestvujem u nečem što ne znam šta čini.
Da li vam se čini da je i taj momenat spajanja porodice samo zbog jedne epizode važan za jednu seriju?
– Jeste, ovo vreme je u celom svetu takvo kakvo jeste, ne samo kod nas i to se menja. Život na zemaljskoj kugli se menja. I ti porodični odnosi se zbog posla menjaju, zbog egzistencije, zbog niza stvari. I ja imam široko razumevanje za sve. Međutim, ne možemo reći da je u takvom stilu života porodica nebitna. A, opet, nisam neki ultra tradicionalista, ima i onih koji se nikada nisu ženili i udavali, zar oni treba da se ubiju zbog toga? Ne! Ne moramo tako gledati na stvari, ali, nekako, ta porodica je nešto što nas čini. Pa i kad nemamo porodicu i to nas čini nekakvima. Porodica mora da bude moderna, slobodna, naravno, a ne da ugnjetava muž ženu, žena muža, roditelji decu. Treba da bude slobodna, ali da postoji i da postoji briga o porodici.
Ali ova vaša porodica u seriji, koja nije ne toliko mala, nastavlja svoje putovanje. Mileva je, kako saznajemo, malo usamljena u novoj sezoni. Kakva je situacija sa Cvetom?
– Mi stanari zgrade u Rankeovoj 12 nismo izašli odavde, tu smo za sada. Bager koji je hteo da sruši zgradu smo oterali svojim stavom (smeh). I to je jedan od lepših trenutaka ove serije. I sada idemo dalje. Mikica i Natalija su u braku, oni imaju neke svoje problemčiće. Došli su nam tu neki novi likovi, neke nove linije, Cveta iznajmuje stan, a živi kod Mileve, to je haos (smeh). Živi kod Mileve, njih dve dele taj biznis. Došla nam je Beba, otvorila prodavnicu, imamo novu lokaciju, a sa nama će, kao redovna stanarka, biti i naša Ljubinka iz Osladića, koja je hit. Kao novi lik nam se priključila i Maca, sestra Mocina. Biće zanimljivo. Novi likovi donose neke nove tokove priče.
Ova serija vam je ponovo donela saradnju sa Nenadom Stojmenovićem, kome ste već igrali majku i u „Mješovitom braku”. Jeste li vezani filmski za ceo život?
– Pa kao da jesmo (smeh). To je tako. Mi u poslu se vezujemo za kolege i onda to pamtimo. Kada smo u ovom projektu ponovo dobili priliku da igramo majku i sina meni je bilo toliko drago. Posao nas glumce i spaja i razdvaja ponekad. Eto, više ne radimo s nekima jer nas posao odvede na drugu stranu. To je takva vrsta posla. U svakom slučaju, svi naši susreti su dragoceni.
Je l' dopuštate uopšte ljudima iz posla da vam uđe u život da ih prihvatite kao svoje ljude, svoje prijatelje?
– Neke da, neke ne. Neki su mi baš prijatelji iz života. Zaboravim da su glumci (smeh).
Vladimir Bijelić
