OBJAVLJEN NOVI BROJ ČASOPISA „NOVA MISAO” Veštice i druge ptice rugalice

Mini-temat o Enesu Haliloviću otvaraju njegove pesme o Arhimedu, sledi razgovor Gordane Nonin s njim u okviru programa  „Umetnik u fokusu”, a zatim priču o ovogodišnjem dobitniku nagrade ”Beogradski pobednik” zaokružuje kritički osvrt Dragane V. Todoreskov na roman Bekos i ostale romane Enesa Halilovića.

Poetske stranice ispunjavaju pesme Dženka Gundogdua, Seide Beganović, Hrista Petreskog, Nataše Bundalo Mikić, dok su u proznom segmentu odlomci iz neobjavljenog romana Radovana Vlahovića i priča Tamare Šimončikove Heribanove, a književnu kritiku piše Nataša Anđelković, Jelena Marićević Balać, Katarina Pantović i Milan R. Simić. Prikaza aktuelnih kulturnih događaja donosi od slova o „pozorišnom bekstvu od beznađa” Ane Tasić, koja analizira predstave na „Šoukejsu” Zagrebačkog kazališta mladih, do osvrta Marijane Prpe Fink na Pekinšku operu na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu

U tematu o magiji eseje na ovu uvek intrigantnu temu potpisuju Ilija Bakić, Nenad Jovanović, Nastasja Pisarev, Vladimir Sumina i Nebojša Kartalija, a pečat  „veštičjoj priči” daje psihološki i feministički osvrt Lidije Vasiljević na arhetipski motiv veštice u društvu i umetnosti, kojem se pridružuje, nimalo slučajno, tekst Vladislave Gordić Petković o predstavljanju ženskog iskustva u anglofonoj književnosti, konkretno kod Alis Manro.

„Nova magija koja je nemilosrdno pristigla jer kako drugačije tumačiti vreme kiborg halucinacija u kojoj ova ’star’ nauka – obnovljena magija – jedina, novom i neizbežnom logikom, može da otkrije da li je 2 2 jednako 3 ili 5?”,  piše u uvodniku priređivač temata o magiji Đorđe Pisarev. „Četvorka se izgubila u magli žanrovske književnosti, intelektualnog stripa i starih veštica plastikom osveženih tela, neizbrojivih škola za magove i čarobnjake koje su prerasle i Legvinovu, a kamolio Roulingovu, spektakularnih gradova u koji ono malo preostalih ljudi svesnih stvarnosti koji pojedeni depresijom čame po stanovima u džinovskim kulama bez mogućnosti da iz svojih luksuznih izbi izađu u neki već eko–prirodni rezervat, jer vrata odbijaju da se otvore tražeći metalne novčiće, a plastične kartice više ne primaju ni banke u kojima jedino po uglancanim podovima klize zaludni roboti na nuklearni, ili već neki ’startrek’ pogon, i tu ljudima, a bogami ni mašinama neće pomoći nikakvo starinsko akademsko obrazovanje. Zato magija, da nas podseti na sjaj koji ne bledi pod svetlima neona, na sjaj koji će biti – već jeste? – jedini način da čitamo Svet.”

I za kraj, na poslednjim stranicama „Nove misli”, već tradicionalno, Darko Veselinović deli sa čitaocima svoje raznovrsne arhitektonske utiske o značajnim građevinama iz celog sveta. Ovog puta on donosi impresije iz Bakua, glavnog grada Azerbejdžana, koji nosi laskav naziv „kavkaski Pariz”...