PRINOS I DO 20 TONA PO HEKTARU: Kukuruz šećerac sve privlačnija kultura, berba počela, a evo kako to radi mladi bračni par iz Čuruga
Počela je sezona kukuruza šećerca, koja ujedno označava i početak berbe u Srbiji.
Počela je sezona kukuruza šećerca, koja ujedno označava i početak berbe u Srbiji. Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, ovogodišnji usevi su u dobrom stanju, a prve procene ukazuju na zadovoljavajući prinos i dobar kvalitet klipova. Proteklih godina potražnja za kukuruzom šećercem je u porastu, kako za svežu potrošnju, tako i za preradu, zamrzavanjem i konzervisanjem. Zbog toga ova kultura predstavlja sve značajniju alternativu proizvođačima koji imaju obezbeđeno navodnjavanje i siguran plasman.
Na tržište prvo pristižu klipovi iz rane proizvodnje, dok će glavna berba trajati tokom jula i avgusta, u zavisnosti od vremena setve i dužine vegetacije hibrida. U porodici Janjin u Čurugu proizvodnja kukuruza šećerca je dopunski posao budući da su mladi bračni par Romana (32) i Milenko (35) zaposleni, a gajenje šećerca im donosi dodatnu zaradu.
U porodičnom domaćinstvu imaju više od deset ari bašte koju koriste za povrće. Prvo su, pre četiri godine kada su kupili kuću, počeli da gaje krompir ali su ga sejali jednu sezonu i od krtole odustali zbog niske cene naveliko. Ideju da se oprobaju u kukuruzu dobili su pretraživanjem na društvenim mrežama i iščitavanjem iskustava proizvođača.
Ove godine zadovoljni su kako je šećerac poneo, na svakom stablu, po rečima Romane Janjin za „Dnevnik”, ima više klipova. Očekuju dobar prinos, i nadaju se da će celokupan rod uspeti da prodaju, jer šećerac brzo prezre. Za sada im odgovora cena na malo, klip prodaju za 70 dinara, ali kako je kazala Romana, cena na veliko je niska. Veletrgovci nude svega 30 do 35 dinara što nije dovoljno da se ostvari bar mala zarada za uloženi trud.
- Svakodnevno suprug i ja po više sati radimo u bašti. Sve radimo ručno i ne koristimo zaštitna sredstva, i zato je naš šećerac organski. Iskopali smo i bunar i postavili sistem kap po kap što je za nas predstavljao veliki trošak. Ali očekujemo da nam se ulaganje za nekoliko godina isplati, jer je vodosnabdevanje bilo korisno zbog tople i suve klime. I nećemo odustati zbog loše cene na veliko, jer smatramo da se upornost i trud mora isplatiti - navela je Romana Janjin.
Prinos i do 20 tona po hektaru
Po rečima docenta dr Đorđa Vojnovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu proizvodnja kukuruza šećerca je intenzivnija u odnosu na merkantilni kukuruz, jer zahteva redovno navodnjavanje.
- U zavisnosti od tehnologije proizvodnje, ukupna ulaganja kreću se od 2.000 pa čak i do 5.000 evra po hektaru, pri čemu najveći deo troškova čini sistem za navodnjavanje, mineralna đubriva, sredstva za zaštitu bilja i berba - naveo je dr Vojnović za Dnevnik. - U povoljnim proizvodnim uslovima prinos tržišnih klipova najčešće se kreće od 10 do 20 tona po hektaru, u zavisnosti od hibrida, gustine setve i namene proizvodnje.
Najvažniji pokazatelj kvaliteta, istakao je, nije samo prinos, već i ujednačenost klipova, njihova dužina, popunjenost zrnom i sadržaj šećera.
Dr Vojnović napominje da ovogodišnja proizvodna sezona za sada se može oceniti kao povoljna.
- Visoke temperature ubrzale su razvoj biljaka, ali su istovremeno povećale potrebe za vodom, pa su proizvođači koji su imali mogućnost navodnjavanja ostvarili bolji porast i kvalitet klipova. Na parcelama bez navodnjavanja, nedostatak vlage u pojedinim fazama razvoja mogao je uticati na veličinu klipova i ispunjenost zrna. Kod kukuruza šećerca posebno je važno da se berba obavi u optimalnoj tehnološkoj zrelosti, odnosno u fazi takozvane mlečne zrelosti. U tom periodu zrno sadrži najveću količinu šećera, a klipovi imaju najbolji ukus i teksturu. Kako nakon berbe zrno brzo gubi tehnološku zrelost, potrebno ga je što pre plasirati na tržištu ili preraditi, kako bi se očuvao njegov kvalitet.
Za razliku od bračnog para Janjin koji tek stiču iskustvo i tržište dugogodišnji proizvođač kukuruza šećerca Dejan Karanović iz Banatskog Velikog Sela nedaleko od Kikinde napominje da ima svoje nakupce. Samo jedne godine prodavao ga je firmama koji šećerac kupuju na kilograme i nije mu se isplatilo.
- Zarade svake godine ima, ali nije ista svake godine. U proizvodnji je najvažnije imati navodnjavanje i znati pravilo upotrebnjavati zaštitna sredstva. Klipovi moraju imati zdrava zrna od vrha do dna, puna soka, svetložute boje - kazao je Karanović, koji se jedne sezone bavio i jagodama, ali pošto nije imao dobiti, prešao je ponovo na šećerac.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.