STRUJE IMA, ALI OD RAČUNA MOŽE DA ZABOLI GLAVA Suša, uvoz i novo poskupljenje ŠTA NAS ČEKA OVE ZIME
Snabdevanje električnom energijom u Srbiji trenutno je stabilno, ali problemi sa sušom i slabom proizvodnjom hidroelektrana, kao i sve veća zavisnost od uvoza, otvaraju pitanje šta nas čeka tokom jeseni i zime.
Velike vrućine dodatno su povećale potrošnju električne energije, dok je nizak vodostaj reka smanjio proizvodnju hidroelektrana. Istovremeno, problemi su zabeleženi i u drugim delovima regiona, što se odražava i na cene na evropskom tržištu.
Prema rečima brokera i ekonomskog konsultanta Branislava Jorgića, potrošnja električne energije trenutno je na nivou koji se obično beleži usred zime.
„Mi smo sada trenutno na nivou potrošnje kao što smo trošili usred zime. Imamo, s druge strane, praktično loš hidropotencijal i smanjenu proizvodnju hidroelektrana“, rekao je Jorgić.
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja regionalna međuzavisnost, jer su i neke druge zemlje suočene sa manjom proizvodnjom električne energije.
Srbija sve više zavisi od uvoza
Stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević ukazuje da Srbija i dalje nema dovoljno sopstvene proizvodnje i da struju uvozi kako bi obezbedila stabilno snabdevanje.
„Srbija inače i dan-danas uvozi struju. Uvozimo dnevno 10, 15 do 20 odsto struje. Najgore je bilo početkom avgusta. Prvih dana avgusta Srbija je u pojedinim trenucima uvozila skoro 40, odnosno više od 45 odsto svoje potrošnje“, rekao je Vasiljević.
On objašnjava da je električna energija berzanska roba čija cena može veoma brzo da se menja, u zavisnosti od odnosa ponude i potražnje.
Kada je proizvodnja mala, a potrošnja velika, cena raste. Upravo zbog toga suša i nepovoljna hidrološka situacija mogu da stvore dodatni pritisak na troškove snabdevanja.
Jorgić ističe da Srbija visoku cenu uvoza plaća kako bi obezbedila ono što je najvažnije – kontinuitet snabdevanja.
„Pošto nečega nema, cena ide gore i mi moramo da to platimo da bi postigli ovaj prvi prioritet, a to je kontinuitet u isporuci električne energije“, naveo je.
Šta nas čeka ove zime?
Sagovornici smatraju da se problem ne može rešavati samo iz meseca u mesec, već da su neophodna dugoročna ulaganja u energetski sistem.
Kao jedno od rešenja navode se bolje upravljanje vodnim resursima i razvoj novih energetskih kapaciteta, ali i veće korišćenje solarne energije.
Vasiljević ukazuje i na potrebu da se potrošnja racionalizuje, jer Srbija ima značajne gubitke u energetskom sistemu.
„Energija se u Srbiji troši kao da je bogom dana“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, jedan od pravaca razvoja mogao bi da bude i decentralizovaniji sistem u kojem bi mali proizvođači, poput vlasnika solarnih elektrana, proizvodili i predavali energiju lokalno, čime bi se rasteretila velika mreža.
Struja bi mogla da poskupi
Pored pitanja snabdevanja, građane brine i cena.
Prema aktuelnim procenama, korekcija regulisane cene električne energije očekuje se najkasnije do 1. oktobra 2026. godine u okviru programa Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kao jedan od ranije pominjanih orijentira navodilo se povećanje od oko sedam odsto.
Ekonomista Velko Mijušković nedavno je upozorio da bi rast cene struje imao i posredan uticaj na inflaciju, jer električnu energiju koriste industrija, trgovina, ugostiteljstvo i brojne druge delatnosti.
„Cena električne energije u Srbiji je još uvek ispod komercijalne cene, proizvodne, prodajne i struja će poskupeti“, kaže Vasiljević.
On, međutim, dodaje da građanima treba omogućiti i načine da smanje potrošnju – od energetski efikasnijih uređaja do bolje izolacije kuća.
Za sada, dakle, nema nagoveštaja da će Srbija ostati bez struje. Ali su suša, slabija domaća proizvodnja, uvoz i moguće poskupljenje razlozi zbog kojih bi predstojeća zima mogla da bude veliki test i za energetski sistem i za kućne budžete.
