СТРУЈЕ ИМА, АЛИ ОД РАЧУНА МОЖЕ ДА ЗАБОЛИ ГЛАВА Суша, увоз и ново поскупљење ШТА НАС ЧЕКА ОВЕ ЗИМЕ
Снабдевање електричном енергијом у Србији тренутно је стабилно, али проблеми са сушом и слабом производњом хидроелектрана, као и све већа зависност од увоза, отварају питање шта нас чека током јесени и зиме.
Велике врућине додатно су повећале потрошњу електричне енергије, док је низак водостај река смањио производњу хидроелектрана. Истовремено, проблеми су забележени и у другим деловима региона, што се одражава и на цене на европском тржишту.
Према речима брокера и економског консултанта Бранислава Јоргића, потрошња електричне енергије тренутно је на нивоу који се обично бележи усред зиме.
„Ми смо сада тренутно на нивоу потрошње као што смо трошили усред зиме. Имамо, с друге стране, практично лош хидропотенцијал и смањену производњу хидроелектрана“, рекао је Јоргић.
Према његовим речима, додатни проблем представља регионална међузависност, јер су и неке друге земље суочене са мањом производњом електричне енергије.
Србија све више зависи од увоза
Стручњак за енергетику Душан Васиљевић указује да Србија и даље нема довољно сопствене производње и да струју увози како би обезбедила стабилно снабдевање.
„Србија иначе и дан-данас увози струју. Увозимо дневно 10, 15 до 20 одсто струје. Најгоре је било почетком августа. Првих дана августа Србија је у појединим тренуцима увозила скоро 40, односно више од 45 одсто своје потрошње“, рекао је Васиљевић.
Он објашњава да је електрична енергија берзанска роба чија цена може веома брзо да се мења, у зависности од односа понуде и потражње.
Када је производња мала, а потрошња велика, цена расте. Управо због тога суша и неповољна хидролошка ситуација могу да створе додатни притисак на трошкове снабдевања.
Јоргић истиче да Србија високу цену увоза плаћа како би обезбедила оно што је најважније – континуитет снабдевања.
„Пошто нечега нема, цена иде горе и ми морамо да то платимо да би постигли овај први приоритет, а то је континуитет у испоруци електричне енергије“, навео је.
Шта нас чека ове зиме?
Саговорници сматрају да се проблем не може решавати само из месеца у месец, већ да су неопходна дугорочна улагања у енергетски систем.
Као једно од решења наводе се боље управљање водним ресурсима и развој нових енергетских капацитета, али и веће коришћење соларне енергије.
Васиљевић указује и на потребу да се потрошња рационализује, јер Србија има значајне губитке у енергетском систему.
„Енергија се у Србији троши као да је богом дана“, рекао је он.
Према његовим речима, један од праваца развоја могао би да буде и децентрализованији систем у којем би мали произвођачи, попут власника соларних електрана, производили и предавали енергију локално, чиме би се растеретила велика мрежа.
Струја би могла да поскупи
Поред питања снабдевања, грађане брине и цена.
Према актуелним проценама, корекција регулисане цене електричне енергије очекује се најкасније до 1. октобра 2026. године у оквиру програма Србије са Међународним монетарним фондом. Као један од раније помињаних оријентира наводило се повећање од око седам одсто.
Економиста Велко Мијушковић недавно је упозорио да би раст цене струје имао и посредан утицај на инфлацију, јер електричну енергију користе индустрија, трговина, угоститељство и бројне друге делатности.
„Цена електричне енергије у Србији је још увек испод комерцијалне цене, производне, продајне и струја ће поскупети“, каже Васиљевић.
Он, међутим, додаје да грађанима треба омогућити и начине да смање потрошњу – од енергетски ефикаснијих уређаја до боље изолације кућа.
За сада, дакле, нема наговештаја да ће Србија остати без струје. Али су суша, слабија домаћа производња, увоз и могуће поскупљење разлози због којих би предстојећа зима могла да буде велики тест и за енергетски систем и за кућне буџете.
