PROGNOZE NISU DOBRE Rastu rafinerijske marže, PRAZNE SE ZALIHE, cene skaču iz dana u dan! DA LI SKUPO GORIVO postaje nova TRAJNA REALNOST: Evo šta očekuje u narednom periodu
Rat u Iranu snažno je pritisnuo svetsku rafinerijsku industriju, zbog čega bi se cene dizela i benzina mogle zadržati na povišenim nivoima još godinama, upozorava se u Rojtersovoj analizi.
Dok se tržište sirove nafte relativno dobro prilagodilo naglom padu bliskoistočne proizvodnje, rafinerije imaju znatno manje mogućnosti za nadoknadu izgubljenih kapaciteta, što se jasno vidi u sve većem raskoraku između cena sirove nafte i prerađenih proizvoda, navodi se u Rojtersovoj analizi objavljenoj u četvrtak.
Cena nafte Brent trenutno je oko 90 dolara po barelu, što je oko 25 odsto više nego na početku sukoba, ali znatno ispod ratnog vrhunca od 118 dolara.
Cene goriva su, međutim, porasle znatno više. Evropski dizel je od početka rata poskupeo više od 70 odsto, a američki benzin oko 60 odsto.
Rat je iz pogona izbacio više od petine rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku, dok je zatvaranje Hormuškog tesnaca dodatno ograničilo izvoz goriva.
Ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu poslednjih meseci smanjili su rusku preradu nafte za gotovo 30 odsto, na manje od četiri miliona barela dnevno, pa je Moskva u julu zabranila izvoz dizela.
Posledice se najdirektnije vide na rafinerijskim maržama, koje su u Evropi, Aziji i SAD dospela na rekordne nivoe.
U Evropi se razlika između cene dizela i sirove nafte od februara više nego utrostručila, na više od 75 dolara po barelu, dok su američke dizelske marže porasle više od 140 odsto i u ponedeljak dostigle rekordnih 100 dolara.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), prerada u svetskim rafinerijama u drugom tromesečju bila je za 5,1 milion barela dnevno manja nego godinu dana ranije.
Potražnja za prerađenim proizvodima pala je za četiri miliona barela dnevno, ali ni to nije bilo dovoljno da nadoknadi pad ponude. Tržištu je tako nedostajalo više od milion barela dnevno, a u trećem tromesečju očekuje se dodatno pogoršanje odnosa ponude i potražnje.
Manje zalihe
Istovremeno se brzo smanjuju i zalihe goriva, koje su dosad ublažavale manjak na tržištu. Globalne zalihe nafte od marta do jula smanjivale su se za 3,5 miliona barela dnevno, što je više od tri odsto svetske potrošnje, a očekuje se da će nastaviti da padaju do kraja godine.
Prema zvaničnim podacima američkih vlasti, zalihe dizela u SAD su najniže za ovo doba godine u poslednje tri decenije, a zalihe benzina na najnižem sezonskom nivou od 2012. godine.
Čak ni eventualni diplomatski dogovor Vašingtona i Teherana, kao i ponovno otvaranje Hormuškog tesnaca, ne bi nužno brzo snizili cene goriva. Više od 20 rafinerija u zemljama Persijskog zaliva oštećeno je tokom rata, a popravke bi mogle potrajati zbog dugih rokova isporuke ključne opreme.
Sve to povećava rizik da visoke cene energije duže ostanu izvor inflatornog pritiska. Na to ukazuju i podaci o inflaciji, jer se visoke cene energije već prelivaju na potrošače, dok iscrpljene zalihe i smanjeni rafinerijski kapaciteti nastavljaju da stvaraju pritisak na rafinerijsku industriju.
Pritisak na energetsko tržište tako bi mogao postati dugotrajniji problem za svetsku ekonomiju, posebno za Evropu i Aziju, gde su uz goriva porasle i cene tečnog prirodnog gasa (LNG), prenosi Blic.
