ПРИНОС И ДО 20 ТОНА ПО ХЕКТАРУ: Кукуруз шећерац све привлачнија култура, берба почела, а ево како то ради млади брачни пар из Чуруга
Почела је сезона кукуруза шећерца, која уједно означава и почетак бербе у Србији.
Почела је сезона кукуруза шећерца, која уједно означава и почетак бербе у Србији. Захваљујући повољним временским условима, овогодишњи усеви су у добром стању, а прве процене указују на задовољавајући принос и добар квалитет клипова. Протеклих година потражња за кукурузом шећерцем је у порасту, како за свежу потрошњу, тако и за прераду, замрзавањем и конзервисањем. Због тога ова култура представља све значајнију алтернативу произвођачима који имају обезбеђено наводњавање и сигуран пласман.
На тржиште прво пристижу клипови из ране производње, док ће главна берба трајати током јула и августа, у зависности од времена сетве и дужине вегетације хибрида. У породици Јањин у Чуругу производња кукуруза шећерца је допунски посао будући да су млади брачни пар Романа (32) и Миленко (35) запослени, а гајење шећерца им доноси додатну зараду.
У породичном домаћинству имају више од десет ари баште коју користе за поврће. Прво су, пре четири године када су купили кућу, почели да гаје кромпир али су га сејали једну сезону и од кртоле одустали због ниске цене навелико. Идеју да се опробају у кукурузу добили су претраживањем на друштвеним мрежама и ишчитавањем искустава произвођача.
Ове године задовољни су како је шећерац понео, на сваком стаблу, по речима Романе Јањин за „Дневник”, има више клипова. Очекују добар принос, и надају се да ће целокупан род успети да продају, јер шећерац брзо презре. За сада им одговора цена на мало, клип продају за 70 динара, али како је казала Романа, цена на велико је ниска. Велетрговци нуде свега 30 до 35 динара што није довољно да се оствари бар мала зарада за уложени труд.
- Свакодневно супруг и ја по више сати радимо у башти. Све радимо ручно и не користимо заштитна средства, и зато је наш шећерац органски. Ископали смо и бунар и поставили систем кап по кап што је за нас представљао велики трошак. Али очекујемо да нам се улагање за неколико година исплати, јер је водоснабдевање било корисно због топле и суве климе. И нећемо одустати због лоше цене на велико, јер сматрамо да се упорност и труд мора исплатити - навела је Романа Јањин.
Принос и до 20 тона по хектару
По речима доцента др Ђорђа Војновића са Пољопривредног факултета у Новом Саду производња кукуруза шећерца је интензивнија у односу на меркантилни кукуруз, јер захтева редовно наводњавање.
- У зависности од технологије производње, укупна улагања крећу се од 2.000 па чак и до 5.000 евра по хектару, при чему највећи део трошкова чини систем за наводњавање, минерална ђубрива, средства за заштиту биља и берба - навео је др Војновић за Дневник. - У повољним производним условима принос тржишних клипова најчешће се креће од 10 до 20 тона по хектару, у зависности од хибрида, густине сетве и намене производње.
Најважнији показатељ квалитета, истакао је, није само принос, већ и уједначеност клипова, њихова дужина, попуњеност зрном и садржај шећера.
Др Војновић напомиње да овогодишња производна сезона за сада се може оценити као повољна.
- Високе температуре убрзале су развој биљака, али су истовремено повећале потребе за водом, па су произвођачи који су имали могућност наводњавања остварили бољи пораст и квалитет клипова. На парцелама без наводњавања, недостатак влаге у појединим фазама развоја могао је утицати на величину клипова и испуњеност зрна. Код кукуруза шећерца посебно је важно да се берба обави у оптималној технолошкој зрелости, односно у фази такозване млечне зрелости. У том периоду зрно садржи највећу количину шећера, а клипови имају најбољи укус и текстуру. Како након бербе зрно брзо губи технолошку зрелост, потребно га је што пре пласирати на тржишту или прерадити, како би се очувао његов квалитет.
За разлику од брачног пара Јањин који тек стичу искуство и тржиште дугогодишњи произвођач кукуруза шећерца Дејан Карановић из Банатског Великог Села недалеко од Кикинде напомиње да има своје накупце. Само једне године продавао га је фирмама који шећерац купују на килограме и није му се исплатило.
- Зараде сваке године има, али није иста сваке године. У производњи је најважније имати наводњавање и знати правило употребњавати заштитна средства. Клипови морају имати здрава зрна од врха до дна, пуна сока, светложуте боје - казао је Карановић, који се једне сезоне бавио и јагодама, али пошто није имао добити, прешао је поново на шећерац.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.