SZO OBJAVILA DUGO OČEKIVANI VODIČ ZA BORBU PROTIV DEMENCIJE Čak 45 odsto slučajeva može da se spreči
Iako za demenciju još uvek ne postoji adekvatan lek, najnovija naučna istraživanja donose ohrabrujuću vest: čak 45 odsto slučajeva ove teške bolesti može se sprečiti ili značajno odložiti promenom životnih navika.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je dugo očekivane, ažurirane smernice za smanjenje rizika od kognitivnog urušavanja i demencije, nudeći nadu i, što je još važnije, konkretne korake koje svako može da preduzme.
U svetu danas sa demencijom živi više od 57 miliona ljudi, a svake godine se dijagnostikuje gotovo deset miliona novih slučajeva. Zbog toga ove preporuke predstavljaju ključan alat u borbi protiv globalne zdravstvene krize koja pogađa milione pojedinaca, njihove porodice i cele zdravstvene sisteme.
Razmere globalnog izazova
Demencija je zajednički pojam koji obuhvata niz bolesti mozga koje progresivno uništavaju pamćenje, sposobnost razmišljanja i rasuđivanja do te mere da ometaju svakodnevni život. Najpoznatiji i najčešći oblik, Alchajmerova bolest, čini između 60 i 70 odsto svih slučajeva. Statistika upravo oslikava ozbiljnost ove situacije.
Prema procenama, broj obolelih će se utrostručiti u narednih trideset godina, što demenciju stavlja na sedmo mesto vodećih uzroka smrti na globalnom nivou. Osim toga, ona je jedan od glavnih uzroka invaliditeta i zavisnosti od tuđe pomoći među starijim osobama, čime se narušava ne samo zdravlje, već i dostojanstvo i nezavisnost pojedinca.
Rani znakovi su često suptilni i lako se pripisuju normalnom procesu starenja. Zaboravljanje nedavnih događaja, gubljenje stvari, dezorijentisanost čak i na poznatim mestima ili poteškoće u praćenju razgovora mogu biti prvi alarmi. Neretko se javljaju i promene u raspoloženju, poput anksioznosti, tuge ili ljutnje, kao reakcija na frustrirajući gubitak kontrole nad sopstvenim umom. Prepoznavanje ovih simptoma ključno je za ranu dijagnozu i pravovremeno planiranje nege.
Što je dobro za srce, dobro je i za mozak
Iako su godine najznačajniji poznati faktor rizika, naučni dokazi prikupljeni za izradu novih smernica SZO potvrđuju ono što se dugo naslućivalo: demencija nije neizbežna posledica starenja. Ključne preporuke za smanjenje rizika usmerene su na faktore na koje možemo uticati. U samoj srži prevencije nalazi se jednostavna, ali moćna deviza: ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak.
Redovna fizička aktivnost ističe se kao jedan od najvažnijih stubova prevencije. Ne radi se o potrebi za ekstremnim sportskim naporima, već o doslednosti. Umerena aktivnost poput brzog hodanja, plivanja ili rada u bašti poboljšava cirkulaciju, obezbeđujući mozgu preko potreban kiseonik i hranljive materije.
Uz vežbanje, ishrana igra presudnu ulogu. Smernice posebno preporučuju mediteranski način ishrane, bogat povrćem, voćem, celovitim žitaricama i zdravim mastima poput onih iz maslinovog ulja i ribe. Takva ishrana ima protivupalna svojstva i štiti krvne sudove, uključujući i one najfinije kapilare u mozgu.
Jednako je važno izbegavati ono što šteti. Pušenje i prekomerna konzumacija alkohola dokazano povećavaju rizik od kognitivnog propadanja. Upravljanje hroničnim zdravstvenim stanjima poput visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola i dijabetesa je od vitalnog značaja. Ova stanja oštećuju kardiovaskularni sistem i direktno doprinose riziku od demencije. Održavanje zdrave telesne težine zaokružuje sliku brige o telu koja se direktno preslikava na zdravlje uma.
Aktivnim umom protiv zaborava
Nove smernice donose i preciznije preporuke za održavanje mentalne oštrine. Kognitivni trening i doživotno učenje, bilo kroz rešavanje zagonetki, učenje novog jezika ili sviranje instrumenta, podstiču stvaranje novih neuronskih veza i jačaju „kognitivnu rezervu“ mozga. Ništa manje važna nije ni socijalna aktivnost. Održavanje kontakata sa prijateljima i porodicom, kao i učešće u društvenim aktivnostima, predstavljaju snažan zaštitni faktor. S druge strane, socijalna izolacija prepoznata je kao značajan rizik.
Zanimljiva novost u smernicama je preporuka o smanjenju izloženosti zagađenom vazduhu, što ukazuje na sve veću svest o uticaju faktora životne sredine na zdravlje mozga. Takođe, kod osoba sa oštećenjem sluha, korišćenje slušnih aparata može biti deo strategije za smanjenje rizika.
Ono što je takođe važno jeste ono što smernice ne preporučuju. Zbog nedostatka čvrstih dokaza, Svetska zdravstvena organizacija ne savetuje uzimanje suplemenata poput vitamina B i E ili omega-3 masnih kislota u svrhu prevencije demencije, osim ako nije dijagnostikovan deficit tih nutrijenata.
Borba protiv demencije zahteva globhttps://net.hr/magazin/who-objavio-vodic-za-zdravlje-mozga-gotovo-polov… i višeslojni pristup, od individualne odgovornosti do nacionalnih strategija. Usvajanjem Globalnog akcionog plana za demenciju, SZO je postavila jasan cilj: poboljšati živote osoba sa demencijom, njihovih porodica i negovatelja. Nove smernice su ključan korak na tom putu, jer znanje pretvaraju u akciju i osnažuju ljude spoznajom da budućnost zdravlja njihovog mozga u velikoj meri leži u njihovim rukama.
