СЗО ОБЈАВИЛА ДУГО ОЧЕКИВАНИ ВОДИЧ ЗА БОРБУ ПРОТИВ ДЕМЕНЦИЈЕ Чак 45 одсто случајева може да се спречи
Иако за деменцију још увек не постоји адекватан лек, најновија научна истраживања доносе охрабрујућу вест: чак 45 одсто случајева ове тешке болести може се спречити или значајно одложити променом животних навика.
Светска здравствена организација (СЗО) објавила је дуго очекиване, ажуриране смернице за смањење ризика од когнитивног урушавања и деменције, нудећи наду и, што је још важније, конкретне кораке које свако може да предузме.
У свету данас са деменцијом живи више од 57 милиона људи, а сваке године се дијагностикује готово десет милиона нових случајева. Због тога ове препоруке представљају кључан алат у борби против глобалне здравствене кризе која погађа милионе појединаца, њихове породице и целе здравствене системе.
Размере глобалног изазова
Деменција је заједнички појам који обухвата низ болести мозга које прогресивно уништавају памћење, способност размишљања и расуђивања до те мере да ометају свакодневни живот. Најпознатији и најчешћи облик, Алцхајмерова болест, чини између 60 и 70 одсто свих случајева. Статистика управо осликава озбиљност ове ситуације.
Према проценама, број оболелих ће се утростручити у наредних тридесет година, што деменцију ставља на седмо место водећих узрока смрти на глобалном нивоу. Осим тога, она је један од главних узрока инвалидитета и зависности од туђе помоћи међу старијим особама, чиме се нарушава не само здравље, већ и достојанство и независност појединца.
Рани знакови су често суптилни и лако се приписују нормалном процесу старења. Заборављање недавних догађаја, губљење ствари, дезоријентисаност чак и на познатим местима или потешкоће у праћењу разговора могу бити први аларми. Неретко се јављају и промене у расположењу, попут анксиозности, туге или љутње, као реакција на фрустрирајући губитак контроле над сопственим умом. Препознавање ових симптома кључно је за рану дијагнозу и правовремено планирање неге.
Што је добро за срце, добро је и за мозак
Иако су године најзначајнији познати фактор ризика, научни докази прикупљени за израду нових смерница СЗО потврђују оно што се дуго наслућивало: деменција није неизбежна последица старења. Кључне препоруке за смањење ризика усмерене су на факторе на које можемо утицати. У самој сржи превенције налази се једноставна, али моћна девиза: оно што је добро за срце, добро је и за мозак.
Редовна физичка активност истиче се као један од најважнијих стубова превенције. Не ради се о потреби за екстремним спортским напорима, већ о доследности. Умерена активност попут брзог ходања, пливања или рада у башти побољшава циркулацију, обезбеђујући мозгу преко потребан кисеоник и хранљиве материје.
Уз вежбање, исхрана игра пресудну улогу. Смернице посебно препоручују медитерански начин исхране, богат поврћем, воћем, целовитим житарицама и здравим мастима попут оних из маслиновог уља и рибе. Таква исхрана има противупална својства и штити крвне судове, укључујући и оне најфиније капиларе у мозгу.
Једнако је важно избегавати оно што штети. Пушење и прекомерна конзумација алкохола доказано повећавају ризик од когнитивног пропадања. Управљање хроничним здравственим стањима попут високог крвног притиска, повишеног холестерола и дијабетеса је од виталног значаја. Ова стања оштећују кардиоваскуларни систем и директно доприносе ризику од деменције. Одржавање здраве телесне тежине заокружује слику бриге о телу која се директно пресликава на здравље ума.
Активним умом против заборава
Нове смернице доносе и прецизније препоруке за одржавање менталне оштрине. Когнитивни тренинг и доживотно учење, било кроз решавање загонетки, учење новог језика или свирање инструмента, подстичу стварање нових неуронских веза и јачају „когнитивну резерву“ мозга. Ништа мање важна није ни социјална активност. Одржавање контаката са пријатељима и породицом, као и учешће у друштвеним активностима, представљају снажан заштитни фактор. С друге стране, социјална изолација препозната је као значајан ризик.
Занимљива новост у смерницама је препорука о смањењу изложености загађеном ваздуху, што указује на све већу свест о утицају фактора животне средине на здравље мозга. Такође, код особа са оштећењем слуха, коришћење слушних апарата може бити део стратегије за смањење ризика.
Оно што је такође важно јесте оно што смернице не препоручују. Због недостатка чврстих доказа, Светска здравствена организација не саветује узимање суплемената попут витамина Б и Е или омега-3 масних кислота у сврху превенције деменције, осим ако није дијагностикован дефицит тих нутријената.
Борба против деменције захтева глобhttps://net.hr/magazin/who-objavio-vodic-za-zdravlje-mozga-gotovo-polov… и вишеслојни приступ, од индивидуалне одговорности до националних стратегија. Усвајањем Глобалног акционог плана за деменцију, СЗО је поставила јасан циљ: побољшати животе особа са деменцијом, њихових породица и неговатеља. Нове смернице су кључан корак на том путу, јер знање претварају у акцију и оснажују људе спознајом да будућност здравља њиховог мозга у великој мери лежи у њиховим рукама.
