APEL POLJOPRIVREDNICIMA DA NE PALE VATRU NA NJIVAMA Krstić: Srbija beleži povećanje broja šumskih požara, uzročnik čovekova nepažnja

"Mi pokušavamo iz svake godine da izvučemo i pouku i korist, kako bi za sledeću godinu bili spremniji. Mi se uvek nadamo da će sledeća godina biti bolja i blaža", rekao je Krsti za Tanjug.

Naveo je da pre tri ili četiri godine nisu bili česti požari na otvorenom prostoru, objašnjavajući da je to individualno, od godine do godine se razlikuje".

Dodao je da velike materijalne štete od požara uglavnom nastaju zbog kasne dojave nadležnima.

Krstić je uputio apel poljoprivrednicima da ne spaljuju biljne ostatke na svojim njivama, jer na taj način mogu da naprave izuzetno veliku štetu.

Odgovarajući na pitanje da li požari nekada mogu da nastanu samo od jedne varnice, Krstić je rekao da mogu i da u blizini pruga požari često nastaju požari od varničenja između šina i vozova.

Osim varnica, naveo je da u prirodi požare može da izazove i staklo.

"Građani treba da znaju da se staklo nikad ne raspada u prirodi, prosto ostaje tu, i prevashodno bi trebalo da povedemo računa da to ne bacamo u prirodu, ne bacamo nigde osim tamo gde je predviđeno. Kada staklo bude u prirodi, ono može da napravi pod određenim uglom požar", rekao je Krstić.

Dodao je da su česti uzročnici požara i udari groma.

Krstić je naveo da delovi Srbije koji su ugroženiji kada je reč o šumskim požarima jesu upravo oni gde ima najviše šuma, što su zapad, istok i jug Srbije.

"Požari su česti i na visokim planinama, brdima i u napuštenim selima gde nema ko da nam dojavi da je požari", rekao je Krstić.

On je ukazao da pripadnici Vatrogasno-spasilačkih jedinica se pripremaju za pravovremeno reagovanje u vanrednim situacijama, kakve su šumski požari, na taj način što mnogo treniraju i uvežabavaju taktičke pristupe.

"Da bi vatrogasci spasioci reagovali na bilo koji vanredni događaj, pa i kad su u pitanju požari na otvorenom prostoru, mi radimo treniranje i uvežbavanje. Mi mnogo treniramo da bismo izašli  na neki vanredni događaj", rekao je Krstić.

Govoreći o taktici gašenja građevinskih objekata i požara na otvorenom prostoru, rekao je da se te dve taktike krucijalno razlikuju. 

"Suštinski, naš zadatak je spašavanje ljudskih života i evakuacija ljudi, životinja i materijalnog dobra. To su stvari gde mi moramo i dajemo sebe mnogo više nego, da kažem kada su u pitanju ruralni uslovi. Moramo da reagujemo brzo, da brzo stignemo na lice mesta", rekao je Krstić.

Dodao je da se oni najpre baziraju na spašavanje i evakuaciju ljudi, pa tek onda na gašenje požara.

"Moramo što pre da ugasimo požar da se on ne bi proširio, a i da bismo sprečili zagađenje vazduha", rekao je Krstić.

On je uputio apel građanima da kada vide požar to i prijave na broj 193.

"Bolje i da nas okrene 10 ljudi, 20 i 50 nego niko", rekao je Krstić.

On je posavetovao građane da prilikom poziva prijave požara budu smireni.

"Ono što nam mnogo znači je da nas pozovete na vreme. Posle toga kažite precizno adresu. Probajte da budete smireni, jer nama tih par informacija mnogo znači. Kažite nam orjentaciju, ili nešto što je blizu mesta požara. Izađite na glavnu ulicu, sačekajte, mašite nam, kako biste nam pomogli da što pre dođemo. I onda prepustite da mi radimo svoj posao za to za šta smo školovani, obučeni i opremljeni", rekao je Krstić.

Govoreći o opremi koju imaju, Krstić je kazao da su dronovi jako korisna stvar i oni ih koriste za izviđanjepožara. 

"Kada je u pitanju gašenje požara, mi se najviše zasnivamo, kako bi mi rekli, na čizmi. Znači, svaki vatrogasac-spasilac treba da prođe i da se to ugasi, tek onda smo sigurni. Kad su u pitanju letelice, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima helikoptersku jedinicu koja je od izuzetne važnosti nama. One nam mnogo koriste, ne samo za gašenje, one mogu da nam pomognu i u prebacivanju vatrogasaca spasilaca, prebacivanju opreme, stvarno su nam jako, jako korisni. Ali opet kažem, dok vatrogasna čizma ne prođe, i dok ja ne prođem sa svojim kolegama koji inače idemo na takvim rukovođenjima, prosto, nikad nismo sigurni da li je to gotovo", rekao je Krstić.

Upitan za saradnju sa vatrogasnim službama drugih zemalja Evrope, Krstić je rekao da oni imaju komunikaciju sa kolegama iz cele Evrope.

"Sektor za vanredne situacije je deo mehanizma civilne zaštite Evrope i kada neka od evropskih zemalja zatraži pomoć, mi to pružamo. I zadnjih, ne znam koliko godina, svake godine smo imali jednu ili dve misije odlaska u Grčku. Naše kolege iz Evropske unije više nauče od nas o taktici gašenja. Kad god se pojavimo, kolege obožavaju da dođemo, jer znaju da mi završavamo posao", rekao je Krstić.

Istakao je da je svaki vatrogasac spasilac isto što i običan čovek, samo sa možda malo većom željom da pomogne.

"U svakom čoveku postoji stvarno velika dobrota i veliko dobro, i svaki čovek je u stanju da pomogne. Samo nama je to posao koji smo sami birali, sami volimo, i mislim da je to ključ svega", poručio je Krstić.