АПЕЛ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА ДА НЕ ПАЛЕ ВАТРУ НА ЊИВАМА Крстић: Србија бележи повећање броја шумских пожара, узрочник човекова непажња

"Ми покушавамо из сваке године да извучемо и поуку и корист, како би за следећу годину били спремнији. Ми се увек надамо да ће следећа година бити боља и блажа", рекао је Крсти за Тањуг.

Навео је да пре три или четири године нису били чести пожари на отвореном простору, објашњавајући да је то индивидуално, од године до године се разликује".

Додао је да велике материјалне штете од пожара углавном настају због касне дојаве надлежнима.

Крстић је упутио апел пољопривредницима да не спаљују биљне остатке на својим њивама, јер на тај начин могу да направе изузетно велику штету.

Одговарајући на питање да ли пожари некада могу да настану само од једне варнице, Крстић је рекао да могу и да у близини пруга пожари често настају пожари од варничења између шина и возова.

Осим варница, навео је да у природи пожаре може да изазове и стакло.

"Грађани треба да знају да се стакло никад не распада у природи, просто остаје ту, и превасходно би требало да поведемо рачуна да то не бацамо у природу, не бацамо нигде осим тамо где је предвиђено. Када стакло буде у природи, оно може да направи под одређеним углом пожар", рекао је Крстић.

Додао је да су чести узрочници пожара и удари грома.

Крстић је навео да делови Србије који су угроженији када је реч о шумским пожарима јесу управо они где има највише шума, што су запад, исток и југ Србије.

"Пожари су чести и на високим планинама, брдима и у напуштеним селима где нема ко да нам дојави да је пожари", рекао је Крстић.

Он је указао да припадници Ватрогасно-спасилачких јединица се припремају за правовремено реаговање у ванредним ситуацијама, какве су шумски пожари, на тај начин што много тренирају и увежабавају тактичке приступе.

"Да би ватрогасци спасиоци реаговали на било који ванредни догађај, па и кад су у питању пожари на отвореном простору, ми радимо тренирање и увежбавање. Ми много тренирамо да бисмо изашли  на неки ванредни догађај", рекао је Крстић.

Говорећи о тактици гашења грађевинских објеката и пожара на отвореном простору, рекао је да се те две тактике круцијално разликују. 

"Суштински, наш задатак је спашавање људских живота и евакуација људи, животиња и материјалног добра. То су ствари где ми морамо и дајемо себе много више него, да кажем када су у питању рурални услови. Морамо да реагујемо брзо, да брзо стигнемо на лице места", рекао је Крстић.

Додао је да се они најпре базирају на спашавање и евакуацију људи, па тек онда на гашење пожара.

"Морамо што пре да угасимо пожар да се он не би проширио, а и да бисмо спречили загађење ваздуха", рекао је Крстић.

Он је упутио апел грађанима да када виде пожар то и пријаве на број 193.

"Боље и да нас окрене 10 људи, 20 и 50 него нико", рекао је Крстић.

Он је посаветовао грађане да приликом позива пријаве пожара буду смирени.

"Оно што нам много значи је да нас позовете на време. После тога кажите прецизно адресу. Пробајте да будете смирени, јер нама тих пар информација много значи. Кажите нам орјентацију, или нешто што је близу места пожара. Изађите на главну улицу, сачекајте, машите нам, како бисте нам помогли да што пре дођемо. И онда препустите да ми радимо свој посао за то за шта смо школовани, обучени и опремљени", рекао је Крстић.

Говорећи о опреми коју имају, Крстић је казао да су дронови јако корисна ствар и они их користе за извиђањепожара. 

"Када је у питању гашење пожара, ми се највише заснивамо, како би ми рекли, на чизми. Значи, сваки ватрогасац-спасилац треба да прође и да се то угаси, тек онда смо сигурни. Кад су у питању летелице, Министарство унутрашњих послова има хеликоптерску јединицу која је од изузетне важности нама. Оне нам много користе, не само за гашење, оне могу да нам помогну и у пребацивању ватрогасаца спасилаца, пребацивању опреме, стварно су нам јако, јако корисни. Али опет кажем, док ватрогасна чизма не прође, и док ја не прођем са својим колегама који иначе идемо на таквим руковођењима, просто, никад нисмо сигурни да ли је то готово", рекао је Крстић.

Упитан за сарадњу са ватрогасним службама других земаља Европе, Крстић је рекао да они имају комуникацију са колегама из целе Европе.

"Сектор за ванредне ситуације је део механизма цивилне заштите Европе и када нека од европских земаља затражи помоћ, ми то пружамо. И задњих, не знам колико година, сваке године смо имали једну или две мисије одласка у Грчку. Наше колеге из Европске уније више науче од нас о тактици гашења. Кад год се појавимо, колеге обожавају да дођемо, јер знају да ми завршавамо посао", рекао је Крстић.

Истакао је да је сваки ватрогасац спасилац исто што и обичан човек, само са можда мало већом жељом да помогне.

"У сваком човеку постоји стварно велика доброта и велико добро, и сваки човек је у стању да помогне. Само нама је то посао који смо сами бирали, сами волимо, и мислим да је то кључ свега", поручио је Крстић.