U redakciju je ušla kao gost, a ostala kao nezamenljiv kolega IAKO SLABOVIDA, NOVINARKA MALINA PAVLOVIĆ TVRDI DA JOJ JE ŽIVOT VIŠE DAO NEGO UZEO

Pavlovićeva je, kao slabovida osoba, počela da radi u novinskoj agenciji Tanjug 28. oktobra 2024. godine i od tada je postala sastavni deo redakcije i njen nezamenjivi deo.

Njen invaliditet nije je sprečio da diplomira, da upiše master studije i započne karijeru novinara u novinskoj agenciji i televiziji, a osobama sa invaliditetom, ali i svim drugima, poručuje da moraju da budu hrabri, da rizikuju i nikada ne odustanu od svojih ciljeva.

"Ja mislim da ja rizikujem svaki dan: kada prelazim ulicu, kada dolazim na posao, jer ja moram da zapamtim svaki stepenik, svaku prepreku, o čemu neko ko vidi ne razmišlja", rekla je Pavlovićeva u emisiji TV Tanjuga "Beograske znakovesti".

Kako je rekla, morala je da nauči da bude hrabra još od detinjstva, kada je iz rodnog grada dolazila u Beograd na kontrole i smatra da joj je upravo hrabrost donela uspeh.

"Mislim da sam tada shvatila da u životu čovek mora da se bori da bi opstao, i to je ono što je nekako meni pomoglo da ja završim osnovne studije, nadam se da ću završiti uskoro i master studije. Mislim da je to najvažnije u životu, da čovek bude uporan, ponekad čak da rizikuje, i da ne odustaje od svojih snova i svojih ciljeva", istakla je Pavlovićeva.

Ona smatra da uvek može bolje i zato se trudi da stalno radi na sebi.

"Za uspeh je važno da osoba ne stoji u mestu. To je ono čega se ja plašim, da ne postanem takva osoba koja više ne radi na sebi, tako da mislim da je to ključno", smatra Pavlovićeva. 

Onima koji misle da ne mogu dalje, poručuje da postave realne ciljeve, a zatim da na putu ka tim ciljevima budu uporni, da ne odustaju i da budu hrabri. 

Ističe i da će se uvek sećati 28. oktobra 2024. godine, kada se zaposlila u Tanjugu.

"Tog dana sam mislila da sanjam, da je nemoguće da sam ja zaposlena osoba, i mislila sam da neću tako brzo naći posao nakon diplomiranja, ali eto, izgleda da sam imala malo sreće. Kasnije sam shvatila zapravo da imam mnogo sreće jer sam u okruženju gde su normalni ljudi sa kojima mogu da razgovaram, od kojih mogu da učim, i koji su uvek nekako tu da podrže, da daju savet, i slično", istakla je Pavlović. 

Ukazanu priliku Pavlovićeva je oberučke prigrlila, a iako početnik, svojom marljivošću, elokventnošću, skromnošću i kolegijalnošću postala je pouzdani i voljeni kolega i saradnik, važan deo redakcije Tanjuga.

Pored toga, Pavlovićeva je na TV Tanjug bila autor serijala "Iznad prepreka" koji se emitovao u prvih nekoliko meseci 2026. i bavio se temom kako žive osobe sa invaliditetom.

"U tim epizodama bili su predstavljeni ljudi koji svima nama mogu da budu primer. A takođe mislim da sam i ja mnogo toga naučila. Mislim da sada imam mnogo više empatije, jer ranije, na primer, nisam razmišljala o tome kako neko ko koristi kolica, kako živi, kako funkcioniše. Nisam razmišljala o tome kako živi neko ko nema ruke. A nakon te emisije, ja sam o svemu tome počela da razmišljam. Tako da mislim da sam ja postala možda bolja osoba", naglasila je Pavlovićeva. 

A sve je počelo kada je u oktobru 2024. godine za Tanjug dala intervju o tome na koji način se osobe sa invaliditetom zapošljavaju i koje su prepreke pri zapošljavanju.

"Ja mislim da je to najneverovatnija priča. Nakon tog intervjua, mene su kontaktirali ljudi iz Tanjuga da me pitaju da li ja želim da radim. Ja nisam mogla da verujem, mislila sam da je to san, ali ispostavilo se da je to moja budućnost", priseća se Pavlovićeva.

Dodaje da joj mnogo znači solidarnost, podrška i razumevanje koje joj kolege daju od prvog dana kada je došla u agenciju do danas.

Pored toga, Tanjugovi IT stručnjaci instalirali su joj govorni program koji joj prenosi sve ono što piše na ekranu, a da ne bi smetala kolegama, koristi slušalice.

Ističe da za dve godine rada nije doživela nikakvu neprijatnost.

"Ja se ovde nekako osećam sigurno i mislim da svaki moj radni dan ima smisla. Trudim se da nađem smisao u poslu, a zatim i u onome što u toku dana pročitam. Na kraju krajeva, i u sitnicama kao što je vreme provedeno u tišini, jer mi prija tišina, šoljica kafe u samoći. To je nešto što mene čini srećnom", naglasila je Pavlovićeva. 

Sebe smatra srećnom osobom jer je zaposlena, završila je fakultet, ima ljude koji su uvek uz nju i za koje je ona tu, a kako ističe, sreću treba tražiti u malim stvarima.

"Život mi je mnogo više dao nego što mi je uzeo. Život mi je dao predivnu porodicu, pre svega. Život mi je dao prijatelje. Život mi je dao mnogo ljudi koje sam upoznala i zbog kojih sam srećna što sam ih upoznala, od kojih sam mnogo toga naučila. Život mi je dao ljude koji su uvek tu da me saslušaju, sa kojima mogu da pričam, sa kojima mogu da idem u pozorište, sa kojima mogu da popijem kafu. Mislim da je to smisao života", zaključila je Pavlovićeva. 

Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju slepe i slabovide osobe, Pavlovićeva je kao jedan od najvećih navela nedostatak literature sa kojim se susretala tokom studiranja.

"Literatura nije postojala u elektronskoj formi, i to mi je dosta otežavalo pripremu ispita, jer nisam mogla na vreme da krenem da čitam knjige, jer ih nisam imala. Ali mogu da kažem da je danas dosta bolja situacija, iako nije prošlo mnogo vremena od kad sam ja završila osnovne studije. Sada skeniraju literaturu Narodna biblioteka, Univerzitetska biblioteka, tako da je, dok pišem master, mnogo je lakše", navela je Pavlovićeva. 

Ona ističe da današnja tehnologija mnogo pomaže osobama sa invaliditetom.

"Danas je tehnologija toliko napredovala da ja imam mogućnost da pomoću aplikacija imam utisak o nekoj slici. Meni ta aplikacija opiše šta je na slici, a omogućava i da ja postavim neko dodatno pitanje. Takođe mogu da slikam neki proizvod, pa da pročitam tekst na tom proizvodu, ili da nešto pročitam, neki tekst, što ranije nije bilo moguće", objašnjava ona. 

Dodaje da živi sama, da sama ide u kupovinu i obavlja sve drugo.

Na pitanje kako zna koju koju novčanicu treba da da kasiru, a da ne bude prevarena, Pavlovićeva odgovara da joj se nikada nije desilo da je neko prevari što se tiče novca.

"Postoji aplikacija za skeniranje koja se zove Cash Reader i koja funkcioniše tako što se ispred kamere postavi novčanica, i onda ta aplikacija izgovori koja je to novčanica", navela je Pavlovićeva.

Što se tiče gradskog prevoza, njega koristi pomoću aplikacije Muvid, na kojoj proverava gde treba da siđe.

"A što se tiče broja autobusa, uglavnom kada čekam na stanici, pitam ljude koji je broj, jer ne postoje drugačiji načini", rekla je Pavlovićeva i dodala da bi slepim i slabovidim osobama mnogo pomoglo kada bi autobusi, kada stanu na stanicu, imali zvučni signal koji obaveštava ljude na stanici o tome koji su broj.