Poznati novosadski ansambl doneo kući još jednu medalju sa međunarodnih takmičenja: Hor „Hašira” zablistao na obali Jonskog mora

U širokom programskom spektru, pored još 25 horova  (s preko 800 pevača), s punim pregalaštvom i entuzijazmom, veoma zapaženo, učestvovao je i naš hor. Jedina iz Srbije, pored ansambala iz Rumunije, Belgije, Farshih ostrva, Italije, Moldavije, Poljske, Slovenije, Španije, Kipra, Kalifornije i razume se, najviše predstavnika iz Grčke, „Hašira“ je svoju drugu do sada (posle Karpenisija 2015) grčku „avanturu“ vedro i ambiciozno započela raspoloženim koračanjem u paradnoj povorci svih učesnika koja ju je, počev od  Skvera „Andrucos“, vodila gotovo kroz ceo grad do mesta otvaranja Festivala. 

U ceremoniji zvaničnog početka četvorodnevne manifestacije, pod vedrim nebom Otvorenog pozorišta „Janis Ricos“ i punim auditorijumom, na inauguracionom koncertu je među 12 odabranih nastupila i „Hašira“. Predstavila se svojom „hit“ tačkom, odlomkom iz mjuzikla „Violinista na krovu“ s nadahnutim solom Mirka Štarka i temperamentnom i podsticajnom pratnjom pijanistkinje Maje Grujić i perkusioniste Vladimira Stojkovića.

Najznačajnije mesto na Festivalu (koji s entuzijazmom organizuje Horsko društvo „Armonia“ iz Preveze), svakako je pripalo takmičenju, koje se odvijalo u Kulturnom centru „Metropolis“, pred uglednim sedmočlanim međunarodnim žirijem i u veoma ozbiljnoj konkurenciji mešovitih, kamernih, ženskih i muških, omladinskih i dečjih horova, vokalnih ansambala, kao i kategorijama seniorskih, džez, gospel, pop i folklornih sastava, te disciplini vizantijskog pojanja. Nastup „Hašire“ u drugom konkursnom segmentu, doneo je nijansirano izvođenje molitve „Oče naš“ iz Liturgije Josifa Marinkovića, kojoj je koncentrisano i iskusno vođenje Vesne Kesić Krsmanović decentno podvlačilo spiritualnu notu, potom blago akcentovano lamentozno raspoloženje Vujićeve „Anenu“, a onda i svojevrsni vrhunac u kompoziciji „Ma tovu“ Levandovskog, zahvaljujući i s glasovima veoma usklađenoj klavirskoj partiji u interpretaciji Maje Grujić, umetnice velikog iskustva u radu s pevačima, ali i osećajnom sopranskom solu Vesne Varagić. Nastavak fino potcrtanim parlandom i jubalantnom alelujom u 150. Psalmu, kliktavim andaluzijskim „Con el vito“ i veselim „Linđom“ Vladimira Berdovića, obeleženim filigranskim ritmovima, folklornim uzvicima i naglašenim ubrzavanjem tempa, ostavili su dobar utisak na ocenjivačku komisiju i publiku. To je horu osiguralo Bronzanu medalju, koja je još jednom potvrdila da „Hašira“, u svim svojim sastavima i menama, održava lep i odgovarajući nivo, i da je uvek spremna za ogledanje i na međunarodnoj sceni.

Svoje konkursne programe svi horovi su, u pravoj karnevalskoj atmosferi dopunjavali muziciranjem u crkvama, gradskim trgovima i na ulicama, pa je tako „Hašira“ izvela i vrlo uspeo revijalni koncert na Trgu ispred sudske palate. Najzad, neke od najemotivnijih trenutaka, novosadski muzičari doživeli su, zajedno s „ad hoc“ okupljenom publikom na jednom od „uličnih“ koncertiranja, kada su zajedno, ili u plemenitom nadmetanju s horom „Anatoli“ iz Limasola (Kipar) i vokalnim kvartetom „Kla-sch“ iz Poljske, uz podršku Maje Grujić i Vladimira Stojkovića (koji je oduševio i svojim kastanjetama), na kraju, ujedinjeni i s publikom, izveli senzibilnu, duboko nostalgičnu grčku pesmu „Ne ljuti se na mene, oči moje“, poznatu i kao nezvanična himna grčko-srpskog prijateljstva. 

Ipak, doživljaj posebne vrste je bez dileme, bio susret s antičkim dobom, u kom je, polovinom 2. veka nove ere, izgrađen Rimski Odeum u Nikopolisu. U njemu je Hor Jevrejske opštine Novi Sad „Hašira“ pred ogromnim gledalištem primio svoje Bronzano odličje, koje su u ime ansambla na grandioznoj pozornici, s poštovanjem i ponosom obgrlili i više no zaslužili, dirigentkinja Vesna Kesić Krsmanović i predsednik Hora Mirko Štark.