Познати новосадски ансамбл донео кући још једну медаљу са међународних такмичења: Хор „Хашира” заблистао на обали Јонског мора

У широком програмском спектру, поред још 25 хорова  (с преко 800 певача), с пуним прегалаштвом и ентузијазмом, веома запажено, учествовао је и наш хор. Једина из Србије, поред ансамбала из Румуније, Белгије, Фарсхих острва, Италије, Молдавије, Пољске, Словеније, Шпаније, Кипра, Калифорније и разуме се, највише представника из Грчке, „Хашира“ је своју другу до сада (после Карпенисија 2015) грчку „авантуру“ ведро и амбициозно започела расположеним корачањем у парадној поворци свих учесника која ју је, почев од  Сквера „Андруцос“, водила готово кроз цео град до места отварања Фестивала. 

У церемонији званичног почетка четвородневне манифестације, под ведрим небом Отвореног позоришта „Јанис Рицос“ и пуним аудиторијумом, на инаугурационом концерту је међу 12 одабраних наступила и „Хашира“. Представила се својом „хит“ тачком, одломком из мјузикла „Виолиниста на крову“ с надахнутим солом Мирка Штарка и темпераментном и подстицајном пратњом пијанисткиње Маје Грујић и перкусионисте Владимира Стојковића.

Најзначајније место на Фестивалу (који с ентузијазмом организује Хорско друштво „Armonia“ из Превезе), свакако је припало тaкмичењу, које се одвијало у Културном центру „Metropolis“, пред угледним седмочланим међународним жиријем и у веома озбиљној конкуренцији мешовитих, камерних, женских и мушких, омладинских и дечјих хорова, вокалних ансамбала, као и категоријама сениорских, џез, госпел, поп и фолклорних састава, те дисциплини византијског појања. Наступ „Хашире“ у другом конкурсном сегменту, донео је нијансирано извођење молитве „Оче наш“ из Литургије Јосифа Маринковића, којој је концентрисано и искусно вођење Весне Кесић Крсмановић децентно подвлачило спиритуалну ноту, потом благо акцентовано ламентозно расположење Вујићеве „Анену“, а онда и својеврсни врхунац у композицији „Ма тову“ Левандовског, захваљујући и с гласовима веома усклађеној клавирској партији у интерпретацији Маје Грујић, уметнице великог искуства у раду с певачима, али и осећајном сопранском солу Весне Варагић. Наставак фино потцртаним парландом и јубалантном алелујом у 150. Псалму, кликтавим андалузијским „Con el vito“ и веселим „Линђом“ Владимира Бердовића, обележеним филигранским ритмовима, фолклорним узвицима и наглашеним убрзавањем темпа, оставили су добар утисак на оцењивачку комисију и публику. То је хору осигурало Бронзану медаљу, која је још једном потврдила да „Хашира“, у свим својим саставима и менама, одржава леп и одговарајући ниво, и да је увек спремна за огледање и на међународној сцени.

Своје конкурсне програме сви хорови су, у правој карневалској атмосфери допуњавали музицирањем у црквама, градским трговима и на улицама, па је тако „Хашира“ извела и врло успео ревијални концерт на Тргу испред судске палате. Најзад, неке од најемотивнијих тренутака, новосадски музичари доживели су, заједно с „ad hoc“ окупљеном публиком на једном од „уличних“ концертирања, када су заједно, или у племенитом надметању с хором „Anatoli“ из Лимасола (Кипар) и вокалним квартетом „Kla-sch“ из Пољске, уз подршку Маје Грујић и Владимира Стојковића (који је одушевио и својим кастањетама), на крају, уједињени и с публиком, извели сензибилну, дубоко носталгичну грчку песму „Не љути се на мене, очи моје“, познату и као незванична химна грчко-српског пријатељства. 

Ипак, доживљај посебне врсте је без дилеме, био сусрет с античким добом, у ком је, половином 2. века нове ере, изграђен Римски Одеум у Никополису. У њему је Хор Јеврејске општине Нови Сад „Хашира“ пред огромним гледалиштем примио своје Бронзано одличје, које су у име ансамбла на грандиозној позорници, с поштовањем и поносом обгрлили и више но заслужили, диригенткиња Весна Кесић Крсмановић и председник Хора Мирко Штарк.