DRASTIČNE PROMENE U ŠKOLAMA Nastavnicima strože sankcije, roditeljima manje nadležnosti
Nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), koji je odnedavno počeo da kruži među prosvetnim radnicima i roditeljima, donosi velike promene u načinu upravljanja školama.
Prema uporednoj analizi teksta, ključne izmene idu u pravcu smanjenja ovlašćenja roditelja i učenika, dok se izvršna moć direktora i Ministarstva prosvete značajno proširuje, uvodeći strože mere za nastavnike.
Iako predlagači mogu argumentovati da je cilj izmena profesionalizacija i efikasnije upravljanje ustanovama, kritičari upozoravaju da nova rešenja suštinski slabe demokratsku kontrolu i predstavljaju odgovor na nedavne proteste prosvetnih radnika.
Ovo su najvažnije promene koje donosi novi Nacrt zakona:
Umanjena uloga i uticaj Saveta roditelja
Nacrt iz korena menja strukturu i nadležnosti Saveta roditelja, koji po prvi put u zakonu formalno dobija status isključivo „savetodavnog organa“.
Drastično smanjen broj članova: Umesto dosadašnjeg pravila da svako odeljenje demokratski bira svog predstavnika, Savet će ubuduće imati najviše osam članova u osnovnim, odnosno 15 članova u srednjim školama, bez obzira na veličinu škole. Postupak izbora prepušta se statutu škole, što otvara prostor za proizvoljnost.
Gubitak nadležnosti: Savet više neće „razmatrati“ (što podrazumeva raspravu i primedbe) predloge školskih programa, izveštaje ili planove, već će se sa njima samo „upoznavati“.
Isključivanje iz finansija i udžbenika: Ukinuto je pravo Saveta da nadzire trošenje donacija i sopstvenih sredstava škole, kao i učešće u proceduri izbora udžbenika.
Strože sankcije za nastavnike
Jedna od najspornijih tačaka Nacrta odnosi se na licenciranje nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i sekretara škola.
Uveden je novi osnov za automatsku suspenziju licence: ukoliko zaposleni „ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, ni nakon pisanog upozorenja direktora“, smatraće se da je učinio težu povredu radne obaveze.
Kritičari ocenjuju da je ova široko definisana odredba direktno uperena protiv kolektivnih obustava nastave i štrajkova solidarnosti, omogućavajući lakše uklanjanje nepodobnih nastavnika iz sistema.
Dobra vest za prosvetare je to što Nacrt sada izričito dozvoljava korišćenje godišnjeg odmora i van školskog raspusta, ukoliko zaposleni iz objektivnih razloga (poput bolovanja) nije mogao tada da ga iskoristi.
Ograničavanje prava učenika
Nacrtom se ukida dosadašnje eksplicitno pravo učenika na slobodno udruživanje u neformalne grupe, sekcije i klubove, te se ono svodi isključivo na učešće u radu Učeničkog parlamenta.
Dodatno, predstavnici parlamenta više neće automatski prisustvovati svim sednicama Školskog odbora (na kojima se odlučuje o budžetu, žalbama i izboru direktora), već isključivo kada su na dnevnom redu teme koje se direktno tiču njihovih nadležnosti, i to samo na poziv predsednika Odbora.
Prinudni premeštaj problematičnih đaka
Problem sprovođenja vaspitno-disciplinske mere premeštaja učenika u drugu školu sada je rešen, ali uz oduzimanje prava izbora. Do sada se premeštaj vršio isključivo uz saglasnost škole primaoca, što je u praksi često bilo neizvodljivo.
Prema novom Nacrtu, ukoliko nijedna škola ne pristane da primi učenika u roku od sedam dana, Ministarstvo (preko školske uprave) će jednostrano i prinudno odrediti novu školu u roku od tri dana, čime porodica gubi svaki uticaj na to gde će dete nastaviti obrazovanje.
