ŠTA NIKAKO NE TREBA RADITI NA ILINDAN? Stara verovanja i danas izazivaju pažnju, a posebno se odnose na kupače
Danas se obeležava jedan od najvećih praznika u pravoslavlju – Sveti Ilija, starozavetni prorok za kog narod veruje da upravlja gromovima, munjama i vremenskim prilikama. Brojni običaji i verovanja vezani za ovaj dan vekovima se prenose sa kolena na koleno.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Ilije Gromovnika, jednog od najpoštovanijih svetitelja među Srbima. Njegov praznik pada 2. avgusta, u periodu najvećih letnjih vrućina i suša, zbog čega je narod kroz vekove upravo za njega vezivao moć nad kišom, olujama, gromovima i vremenskim prilikama.
Sveti Ilija, odnosno Ilija Tesvićanin, bio je starozavetni prorok koji je živeo u 9. veku pre nove ere na prostoru tadašnjeg Izraela. Rođen je u Tesvitu, zbog čega je dobio ime Ilija Tesvićanin. Prema predanju, kada se rodio, njegov otac Savah video je anđele Božje oko deteta koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je protumačeno kao predznak njegove ognjene sile i posebne uloge koju će imati u Božjem planu.
Još od mladosti Ilija je život posvetio molitvi i bogomisliju. Često se povlačio u pustinju, gde je u tišini razmišljao i molio se. U Starom zavetu opisan je kao nepokolebljivi prorok koji se suprotstavljao nepravdi i neverstvu, posebno izraelskom caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji, koji su napustili veru u Boga i okrenuli se drugim božanstvima.
Prema predanju, Sveti Ilija je zbog toga prorokovao veliku sušu koja je trajala tri godine i šest meseci, a svojim čudesima dokazivao je Božju moć. Veruje se da je prizvao oganj sa neba, umnožio brašno i ulje u domu siromašne udovice iz Sarepte i čak vaskrsao njenog sina. Zbog svoje vere, hrabrosti i čuda koja mu se pripisuju, postao je jedan od najvećih proroka u hrišćanstvu.
Sveti Ilija i njegove sestre: Ognjena i Blaga Marija
Prema narodnom predanju, Sveti Ilija Gromovnik imao je dve sestre – stariju Blagu Mariju i mlađu Ognjenu Mariju. U narodnoj tradiciji se veruje da je Ilija gospodar gromova, Ognjena Marija ognja, dok Blaga Marija raspiruje vetrove.
Posebno mesto u predanju zauzima verovanje da Sveti Ilija nije umro, već da se živ vazneo na nebo u plamenim kočijama koje su vukli ognjeni konji. Zbog toga se na mnogim ikonama prikazuje upravo u toj sceni. Narod veruje da kada se čuje grmljavina, zapravo tutnje njegove kočije dok prolazi nebom.
Smatra se da je prelaskom srpskog naroda na hrišćanstvo Svetom Iliji pripisana i uloga staroslovenskog boga Peruna, gospodara gromova i munja. Zbog toga je dobio i nadimak Gromovnik, a brojni običaji koji se danas vezuju za Ilindan imaju korene u starim narodnim verovanjima.
Zašto se na Svetog Iliju ne radi i šta se veruje o gromovima
Sveti Ilija pada u najtopliji i najsušniji period godine, pa je u narodu ostalo verovanje da upravo on određuje kada će pasti kiša, a kada će nastupiti sušni period. Zbog toga se u mnogim krajevima Srbije i danas poštuje običaj da se na Ilindanne radi u polju, vinogradima i kući, kako se ne bi izazvao gnev svetitelja.
Domaćini izbegavaju da kose, žanju i obavljaju teške poljoprivredne poslove, jer postoji verovanje da bi grom mogao da uništi useve. Takođe se smatra da na ovaj dan ne treba započinjati velike poslove, već praznik treba provesti u miru i molitvi.
Kada na Svetog Iliju sevaju munje i udaraju gromovi, narod kaže da svetac gađa đavole koji se kriju po zemlji. Postoji i verovanje da se ne treba krstiti tokom grmljavine, jer bi se đavo mogao sakriti pod krst u koji grom neće udariti. Takođe, prema starom verovanju, treba obratiti pažnju na mesto gde grom udari, jer se smatralo da se upravo tu krije nečastivi.
Uz Svetog Iliju vezuje se i poznata narodna izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije", kojom se poručuje da leto polako prolazi, dani postaju kraći, a jutra svežija.
Med na Ilindan za zdravlje i sreću
Jedan od najpoznatijih običaja za Svetog Iliju jeste uzimanje meda. Narod veruje da med koji se vadi iz košnica upravo na Ilindan ima posebnu lekovitost i da donosi zdravlje tokom cele godine.
U pojedinim krajevima Srbije postoji običaj da majke deci namažu obraze medom kako bi bila zdrava, vesela i rumena. Veruje se i da ovaj običaj donosi radost i blagostanje u dom.
Na ovaj praznik mnogi vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se Svetom Iliji, a u brojnim mestima širom Srbije organizuju se vašari, sabori i crkvene slave. Ilindan je često prilika da se okupe porodica, prijatelji i ljudi iz kraja.
Sveti Ilija se slavi i kao krsna slava, ali se za razliku od mnogih drugih slava ne priprema žito, jer postoji verovanje da je ovaj svetitelj i dalje živ, pošto se prema predanju vazneo na nebo.
Brojna verovanja koja se čuvaju vekovima
Za Ilindan se vezuju i različita narodna predskazanja. Ako na ovaj dan grmi, veruje se da će rod oraha i lešnika biti slab. Ukoliko padne blaga kiša, narod to smatra dobrim znakom i veruje da najavljuje plodnu godinu.
Postoji i staro verovanje da posle Svetog Ilije ne bi trebalo kupati se u rekama i jezerima niti zalaziti u duboku vodu, jer se smatralo da voda tada počinje da bude hladnija i opasnija. U narodu se govorilo da voda nakon Ilindana "doziva svoje žrtve".
Takođe se veruje da na ovaj praznik treba izbegavati svađe, ljutnju i teške reči, jer se smatra da mir u domu donosi sreću i blagostanje.
Bez obzira na to da li se narodna verovanja posmatraju kao deo tradicije ili duhovnog nasleđa, Sveti Ilija Gromovnik i danas zauzima posebno mesto u životu pravoslavnih vernika. Njegovo ime vekovima se izgovara sa poštovanjem, a Ilindan ostaje jedan od praznika koji povezuje veru, običaje i bogatu narodnu tradiciju.