ШТА НИКАКО НЕ ТРЕБА РАДИТИ НА ИЛИНДАН? Стара веровања и данас изазивају пажњу, а посебно се односе на купаче

Православни верници данас обележавају празник Светог Илије Громовника, једног од најпоштованијих светитеља међу Србима. Његов празник пада 2. августа, у периоду највећих летњих врућина и суша, због чега је народ кроз векове управо за њега везивао моћ над кишом, олујама, громовима и временским приликама.

Свети Илија, односно Илија Тесвићанин, био је старозаветни пророк који је живео у 9. веку пре нове ере на простору тадашњег Израела. Рођен је у Тесвиту, због чега је добио име Илија Тесвићанин. Према предању, када се родио, његов отац Савах видео је анђеле Божје око детета који га повијају огњем и хране пламеном, што је протумачено као предзнак његове огњене силе и посебне улоге коју ће имати у Божјем плану.

Још од младости Илија је живот посветио молитви и богомислију. Често се повлачио у пустињу, где је у тишини размишљао и молио се. У Старом завету описан је као непоколебљиви пророк који се супротстављао неправди и неверству, посебно израелском цару Ахаву и његовој жени Језавељи, који су напустили веру у Бога и окренули се другим божанствима.

Према предању, Свети Илија је због тога пророковао велику сушу која је трајала три године и шест месеци, а својим чудесима доказивао је Божју моћ. Верује се да је призвао огањ са неба, умножио брашно и уље у дому сиромашне удовице из Сарепте и чак васкрсао њеног сина. Због своје вере, храбрости и чуда која му се приписују, постао је један од највећих пророка у хришћанству.

Свети Илија и његове сестре: Огњена и Блага Марија

Према народном предању, Свети Илија Громовник имао је две сестре – старију Благу Марију и млађу Огњену Марију. У народној традицији се верује да је Илија господар громова, Огњена Марија огња, док Блага Марија распирује ветрове.

Посебно место у предању заузима веровање да Свети Илија није умро, већ да се жив вазнео на небо у пламеним кочијама које су вукли огњени коњи. Због тога се на многим иконама приказује управо у тој сцени. Народ верује да када се чује грмљавина, заправо тутње његове кочије док пролази небом.

Сматра се да је преласком српског народа на хришћанство Светом Илији приписана и улога старословенског бога Перуна, господара громова и муња. Због тога је добио и надимак Громовник, а бројни обичаји који се данас везују за Илиндан имају корене у старим народним веровањима.

Зашто се на Светог Илију не ради и шта се верује о громовима

Свети Илија пада у најтоплији и најсушнији период године, па је у народу остало веровање да управо он одређује када ће пасти киша, а када ће наступити сушни период. Због тога се у многим крајевима Србије и данас поштује обичај да се на Илинданне ради у пољу, виноградима и кући, како се не би изазвао гнев светитеља.

Домаћини избегавају да косе, жању и обављају тешке пољопривредне послове, јер постоји веровање да би гром могао да уништи усеве. Такође се сматра да на овај дан не треба започињати велике послове, већ празник треба провести у миру и молитви.

Када на Светог Илију севају муње и ударају громови, народ каже да светац гађа ђаволе који се крију по земљи. Постоји и веровање да се не треба крстити током грмљавине, јер би се ђаво могао сакрити под крст у који гром неће ударити. Такође, према старом веровању, треба обратити пажњу на место где гром удари, јер се сматрало да се управо ту крије нечастиви.

Уз Светог Илију везује се и позната народна изрека: "Од Светог Илије, сунце све милије", којом се поручује да лето полако пролази, дани постају краћи, а јутра свежија.

Мед на Илиндан за здравље и срећу

Један од најпознатијих обичаја за Светог Илију јесте узимање меда. Народ верује да мед који се вади из кошница управо на Илиндан има посебну лековитост и да доноси здравље током целе године.

У појединим крајевима Србије постоји обичај да мајке деци намажу образе медом како би била здрава, весела и румена. Верује се и да овај обичај доноси радост и благостање у дом.

На овај празник многи верници одлазе у цркву, пале свеће и моле се Светом Илији, а у бројним местима широм Србије организују се вашари, сабори и црквене славе. Илиндан је често прилика да се окупе породица, пријатељи и људи из краја.

Свети Илија се слави и као крсна слава, али се за разлику од многих других слава не припрема жито, јер постоји веровање да је овај светитељ и даље жив, пошто се према предању вазнео на небо.

Бројна веровања која се чувају вековима

За Илиндан се везују и различита народна предсказања. Ако на овај дан грми, верује се да ће род ораха и лешника бити слаб. Уколико падне блага киша, народ то сматра добрим знаком и верује да најављује плодну годину.

Постоји и старо веровање да после Светог Илије не би требало купати се у рекама и језерима нити залазити у дубоку воду, јер се сматрало да вода тада почиње да буде хладнија и опаснија. У народу се говорило да вода након Илиндана "дозива своје жртве".

Такође се верује да на овај празник треба избегавати свађе, љутњу и тешке речи, јер се сматра да мир у дому доноси срећу и благостање.

Без обзира на то да ли се народна веровања посматрају као део традиције или духовног наслеђа, Свети Илија Громовник и данас заузима посебно место у животу православних верника. Његово име вековима се изговара са поштовањем, а Илиндан остаје један од празника који повезује веру, обичаје и богату народну традицију.

Курир.рс