DAN KADA JE ISPISANA ISTORIJA: Odbojkaši Srbije pre 30 godina osvojili prvu olimpijsku medalju
Na današnji dan, 4. avgusta 1996. godine, naša muška reprezentacija osvojila je prvu olimpijsku medalju za srpsku odbojku na OI u Atlanti.
U meču za bronzu, Jugoslavija je savladala Rusiju rezultatom 3:1 (15:8, 7:15, 15:8, 15:9) i popela se na svoje prvo olimpijsko postolje!
Članovi ove nezaboravne generacije predvođene legendarnim Lazom Grozdanovićem i selektorom Zoranom Gajićem bili su: Đorđe Đurić, Žarko Petrović, Vladimir Batez, Željko Tanasković, Dejan Brđović, Đula Mešter, Slobodan Kovač, Nikola Grbić, Vladimir Grbić, Rajko Jokanović, Goran Vujević i Andrija Gerić.
Bronzani olimpijac iz te generacije, a sada predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, Đula Mešter, prisetio se ovog velikog uspeha:
– Prelepa sećanja imam na tu prvu, istorijsku olimpijsku odbojkašku medalju za našu zemlju. Meni, kao igraču, to je bilo ostvarenje sna, a za nas kao reprezentaciju, nakon teških godina sankcija i neučestvovanja na međunarodnim takmičenjima i nakon stresne 1995. godine kada smo teškom mukom uspeli da se kvalifikujemo na Olimpijske igre, to je bila prava i zaslužena satisfakcija. Pamtim da nas je krasilo zajedništvo, celu našu delegaciju. Divac i Paspalj su nas redovno bodrili sa tribina, kao i ostali naši sportisti kada god bi im se ukazala prilika, što je nama bila velika čast i ogroman podstrek. To su sve bili naši sportski idoli. U meču za bronzu sastali smo se sa Rusijom, koju smo već pobedili u grupnoj fazi. Staro nepisano pravilo kaže da je teško dva puta pobediti istog protivnika na turniru. Na našu sreću, to se nije potvrdilo ovom prilikom. Sećam se da je u tom meču naš selektor, Zoran Gajić, iznenadio Ruse ubacivši na poziciju korektora Đorđa Đurića. Bilo je to jedno veoma emotivno i naporno takmičenje, koje smo završili sa 11 igrača, pošto se pokojni Dejan Brđović vratio kući zbog porodične tragedije. Odigrali smo taj turnir i za njega i za sve nas i za celu našu zemlju. I na kraju smo bili toliko emotivno iscrpljeni da nismo otišli ni na ceremoniju zatvaranja igara. Ostali smo u smeštaju, u kampusu gde smo boravili, i igrali smo karte do kasno u noć.
