Šta će biti sa zimnicom?
NE MUČI GA SAMO ŽEGA, VEĆ I SUV VAZDUH! Čuveni futoški kupus teško podnosi ekstremne uslove, povrtari strahuju za ovogodišnji rod
Kasna proizvodnja kupusa na otvorenom suočava se sa izuzetno nepovoljnim uslovima. Visoke temperature, suv vazduh i nedostatak padavina usporavaju rast biljaka i formiranje glavica.
Povrtari iz Futoga, koji su pre tri sedmice rasadili kupus za jesenju proizvodnju, žale se da rasad slabo napreduje. Strepe da kupus do oktobra neće uspeti da formira glavice, upravo u vreme kada ga domaćinstva kupuju u velikim količinama za zimnicu, kiseljenje i pripremu sarme, podvarka i salate. Istovremeno strahuju da bi, zbog niskog nivoa podzemnih voda, mogli da presuše i bunari.
Dugogodišnji proizvođač autohtone sorte futoškog kupusa Miroljub Janković iz Futoga kaže za „Dnevnik” da je ranijih godina podzemna voda bila na dubini od jednog do dva metra, dok danas agregati vodu crpe sa čak sedam metara.
– Ove sezone imamo slab pritisak u bunarima, što ranijih godina nije bio slučaj. Agregati se muče da podignu vodu, a isti problem imaju i drugi povrtari u Futogu. Strahujemo da bunari ne presuše i da, uz ovako ekstremne vrućine, ostanemo i bez povrća i bez hrane – kaže Janković.
On ističe da je ovogodišnja sezona znatno teža od prošlogodišnje, ne samo za kupus već i za druge povrtarske kulture.
– Poslednjih deset godina svaka sezona je bila teška, ali je iz godine u godinu sve gore. Proizvodnja je sve skuplja, a zahteva ogroman fizički rad jer smo neprekidno na njivi i kontrolišemo sistem za navodnjavanje – objašnjava Janković.
Najviše mu prija od 15 do 18 stepeni
Kupusu najviše odgovaraju temperature od 15 do 18 stepeni, dok se pri temperaturama iznad 30 do 35 stepeni njegov rast značajno usporava. Ako se period visokih temperatura i suše produži, posledice će se ogledati u manjim i slabije formiranim glavicama, kao i u nižem prinosu i kvalitetu, kaže za „Dnevnik” docent dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– U većem delu Vojvodine vlada umerena do ekstremna suša. Zato ne iznenađuje što proizvođači primećuju da kupus slabije napreduje. Navodnjavanje je neophodno, ali dodatni problem predstavljaju nizak nivo podzemnih voda i sve slabija izdašnost bunara – naglašava Vojnović.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kupus i kelj su prošle godine u Srbiji gajeni na 7.292 hektara, a proizvedeno je 174.570 tona, uz prosečan prinos od 23,9 tona po hektaru.
Kako dodaje, ove godine problem nije samo suša, već i izuzetno suv vazduh.
– Prošle godine je takođe bilo sušno, ali je vlažnost vazduha iznosila između 60 i 70 odsto. Sada je svega oko 35 odsto. Polje sa autohtonom sortom futoškog kupusa navodnjavamo agregatom na dizel gorivo i rasprskivačima. Troškovi proizvodnje stalno rastu, dok cena kupusa ne prati taj rast. Velike zarade nema, iako je optimalan prinos oko 45 tona po hektaru – ističe Janković.
Tekst i foto: Z. Delić
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.