Шта ће бити са зимницом?
НЕ МУЧИ ГА САМО ЖЕГА, ВЕЋ И СУВ ВАЗДУХ! Чувени футошки купус тешко подноси екстремне услове, повртари страхују за овогодишњи род
Касна производња купуса на отвореном суочава се са изузетно неповољним условима. Високе температуре, сув ваздух и недостатак падавина успоравају раст биљака и формирање главица.
Повртари из Футога, који су пре три седмице расадили купус за јесењу производњу, жале се да расад слабо напредује. Стрепе да купус до октобра неће успети да формира главице, управо у време када га домаћинства купују у великим количинама за зимницу, кисељење и припрему сарме, подварка и салате. Истовремено страхују да би, због ниског нивоа подземних вода, могли да пресуше и бунари.
Дугогодишњи произвођач аутохтоне сорте футошког купуса Мирољуб Јанковић из Футога каже за „Дневник” да је ранијих година подземна вода била на дубини од једног до два метра, док данас агрегати воду црпе са чак седам метара.
– Ове сезоне имамо слаб притисак у бунарима, што ранијих година није био случај. Агрегати се муче да подигну воду, а исти проблем имају и други повртари у Футогу. Страхујемо да бунари не пресуше и да, уз овако екстремне врућине, останемо и без поврћа и без хране – каже Јанковић.
Он истиче да је овогодишња сезона знатно тежа од прошлогодишње, не само за купус већ и за друге повртарске културе.
– Последњих десет година свака сезона је била тешка, али је из године у годину све горе. Производња је све скупља, а захтева огроман физички рад јер смо непрекидно на њиви и контролишемо систем за наводњавање – објашњава Јанковић.
Највише му прија од 15 до 18 степени
Купусу највише одговарају температуре од 15 до 18 степени, док се при температурама изнад 30 до 35 степени његов раст значајно успорава. Ако се период високих температура и суше продужи, последице ће се огледати у мањим и слабије формираним главицама, као и у нижем приносу и квалитету, каже за „Дневник” доцент др Ђорђе Војновић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
– У већем делу Војводине влада умерена до екстремна суша. Зато не изненађује што произвођачи примећују да купус слабије напредује. Наводњавање је неопходно, али додатни проблем представљају низак ниво подземних вода и све слабија издашност бунара – наглашава Војновић.
Према подацима Републичког завода за статистику, купус и кељ су прошле године у Србији гајени на 7.292 хектара, а произведено је 174.570 тона, уз просечан принос од 23,9 тона по хектару.
Како додаје, ове године проблем није само суша, већ и изузетно сув ваздух.
– Прошле године је такође било сушно, али је влажност ваздуха износила између 60 и 70 одсто. Сада је свега око 35 одсто. Поље са аутохтоном сортом футошког купуса наводњавамо агрегатом на дизел гориво и распрскивачима. Трошкови производње стално расту, док цена купуса не прати тај раст. Велике зараде нема, иако је оптималан принос око 45 тона по хектару – истиче Јанковић.
Текст и фото: З. Делић
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.