MATURANTI JURIŠAJU NA PSIHOLOGIJU I MEDICINU, A PRIVREDA VAPI ZA INŽENJERIMA Ko će imati posao posle diplome?

Prvi upisni rok za školsku 2026/2027. godinu ponovo je otvorio staro pitanje – da li mladi biraju fakultete srcem, a poslodavci zapošljavaju po nekim drugim kriterijumima?

Podaci o upisu i oglasima za posao pokazuju da se želje maturanata i potrebe privrede poklapaju samo delimično, pokazuje analiza sajta Infostud.

Psihologija je i ove godine među najpoželjnijim studijama. U Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 360 kandidata, odnosno četiri i po kandidata po mestu. Slična situacija zabeležena je i u Beogradu i Nišu.

903 posla ponuđeno u građevini, a interesovanje studenata slabo

Sve veće interesovanje za mentalno zdravlje, psihoterapiju i lični razvoj učinilo je ovu profesiju jednom od najatraktivnijih među mladima. Međutim, tržište rada pokazuje nešto drugačiju sliku. Tokom prvih šest meseci ove godine objavljena su svega četiri oglasa isključivo za psihologe, dok je u oblasti ljudskih resursa, gde psiholozi često nalaze posao, bilo 409 oglasa.

To znači da diploma psihologa otvara različite mogućnosti, ali ne nužno i radno mesto koje nosi naziv „psiholog“.

Medicina i stomatologija zadržale su status studija za koje vlada ogromno interesovanje. Na stomatologiji u Novom Sadu konkurisala su 242 kandidata za 52 mesta, dok je na medicini za 222 mesta bilo prijavljeno 447 kandidata.

U prvoj polovini godine u zdravstvu je objavljeno 515 oglasa za posao, dok je u stomatologiji broj oglasa porastao sa 77 na 110.

IT više nije sigurna karta

Iako interesovanje za IT nije nestalo, primetno je da maturanti pažljivije biraju studijske programe.

Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu konkurisalo je više od hiljadu kandidata, dok su pojedini IT smerovi na drugim fakultetima ostali daleko ispod popunjenosti.

Razlog se delimično vidi i na tržištu rada. Broj IT oglasa u prvih šest meseci ove godine pao je za gotovo 35 odsto u odnosu na isti period lane. Najteže je početnicima, jer je juniorskih pozicija sve manje.

Istovremeno, razvoj veštačke inteligencije menja strukturu poslova. Poslodavci sve više traže kombinaciju programerskih znanja, razumevanja podataka, sajber bezbednosti i primene AI alata.

Među najpopularnijim fakultetima ponovo su Fakultet organizacionih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu. Za Ekonomski fakultet prijavila su se 1.924 kandidata, a za FON 1.767.

Ovi fakulteti privlače mlade jer nude širok spektar karijernih mogućnosti – od finansija i marketinga do analitike, logistike, konsaltinga i projektnog menadžmenta.

Najveći raskorak između interesovanja maturanata i potreba privrede vidljiv je u tehničkim naukama. Na Tehničkom fakultetu u Boru za 240 mesta prijavilo se samo 57 kandidata. Na Građevinskom fakultetu u Subotici za smer građevinarstvo konkurisala su 33 kandidata na 104 mesta. S druge strane, poslodavci su tokom prve polovine godine objavili čak 903 oglasa u građevini i geodeziji, 736 u mašinstvu i 452 u elektrotehnici.

Dok mladi masovno biraju psihologiju, menadžment i IT, privreda i dalje traži ljude koji će projektovati mostove, voditi fabrike, razvijati energetske sisteme i graditi infrastrukturu.

Nije pitanje šta je popularno, već šta sledi posle diplome.

Zato ključno pitanje za buduće studente nije samo šta vole da studiraju, već i kuda će ih ta diploma odvesti za pet ili deset godina. U vremenu brzih tehnoloških promena, uspeh sve manje zavisi od naziva fakulteta, a sve više od veština koje student stekne tokom studiranja.

D. U.