МАТУРАНТИ ЈУРИШАЈУ НА ПСИХОЛОГИЈУ И МЕДИЦИНУ, А ПРИВРЕДА ВАПИ ЗА ИНЖЕЊЕРИМА Ко ће имати посао после дипломе?

Први уписни рок за школску 2026/2027. годину поново је отворио старо питање – да ли млади бирају факултете срцем, а послодавци запошљавају по неким другим критеријумима?

Подаци о упису и огласима за посао показују да се жеље матураната и потребе привреде поклапају само делимично, показује анализа сајта Инфостуд.

Психологија је и ове године међу најпожељнијим студијама. У Новом Саду за 80 места конкурисало је 360 кандидата, односно четири и по кандидата по месту. Слична ситуација забележена је и у Београду и Нишу.

903 посла понуђено у грађевини, а интересовање студената слабо

Све веће интересовање за ментално здравље, психотерапију и лични развој учинило је ову професију једном од најатрактивнијих међу младима. Међутим, тржиште рада показује нешто другачију слику. Током првих шест месеци ове године објављена су свега четири огласа искључиво за психологе, док је у области људских ресурса, где психолози често налазе посао, било 409 огласа.

То значи да диплома психолога отвара различите могућности, али не нужно и радно место које носи назив „психолог“.

Медицина и стоматологија задржале су статус студија за које влада огромно интересовање. На стоматологији у Новом Саду конкурисала су 242 кандидата за 52 места, док је на медицини за 222 места било пријављено 447 кандидата.

У првој половини године у здравству је објављено 515 огласа за посао, док је у стоматологији број огласа порастао са 77 на 110.

ИТ више није сигурна карта

Иако интересовање за ИТ није нестало, приметно је да матуранти пажљивије бирају студијске програме.

На Електротехничком факултету у Београду конкурисало је више од хиљаду кандидата, док су поједини ИТ смерови на другим факултетима остали далеко испод попуњености.

Разлог се делимично види и на тржишту рада. Број ИТ огласа у првих шест месеци ове године пао је за готово 35 одсто у односу на исти период лане. Најтеже је почетницима, јер је јуниорских позиција све мање.

Истовремено, развој вештачке интелигенције мења структуру послова. Послодавци све више траже комбинацију програмерских знања, разумевања података, сајбер безбедности и примене АИ алата.

Међу најпопуларнијим факултетима поново су Факултет организационих наука и Економски факултет у Београду. За Економски факултет пријавила су се 1.924 кандидата, а за ФОН 1.767.

Ови факултети привлаче младе јер нуде широк спектар каријерних могућности – од финансија и маркетинга до аналитике, логистике, консалтинга и пројектног менаџмента.

Највећи раскорак између интересовања матураната и потреба привреде видљив је у техничким наукама. На Техничком факултету у Бору за 240 места пријавило се само 57 кандидата. На Грађевинском факултету у Суботици за смер грађевинарство конкурисала су 33 кандидата на 104 места. С друге стране, послодавци су током прве половине године објавили чак 903 огласа у грађевини и геодезији, 736 у машинству и 452 у електротехници.

Док млади масовно бирају психологију, менаџмент и ИТ, привреда и даље тражи људе који ће пројектовати мостове, водити фабрике, развијати енергетске системе и градити инфраструктуру.

Није питање шта је популарно, већ шта следи после дипломе.

Зато кључно питање за будуће студенте није само шта воле да студирају, већ и куда ће их та диплома одвести за пет или десет година. У времену брзих технолошких промена, успех све мање зависи од назива факултета, а све више од вештина које студент стекне током студирања.

Д. У.