Sveti Stefan Vetroviti: Praznik koji najavljuje promenu vremena

Sveti Stefan je bio prvi od sedmorice đakona koje su apostoli rukopoložili za službu u Jerusalimu i prvi hrišćanin koji je stradao za veru (zbog čega se i naziva Prvomučenikom). Njegove propovedi i čuda izazvali su gnev starešina, pa je izveden pred jevrejski Sinedrion, a potom izveden iz grada i kamenovan do smrti.

Svojim poslednjim rečima pokazao je neizmernu ljubav i praštanje, molivši se za svoje mučitelje: "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".

Nakon kamenovanja, telo Svetog Stefana ostavljeno je na otvorenom, ali ga je tajno uzeo i sahranio jevrejski učitelj Gamalil na svom imanju. Telo je vekovima počivalo u tajnosti, sve dok se 415. godine Gamalil u viziji nije javio svešteniku Lukijanu i otkrio mesto gde su moštije sahranjene. Moštije su tada svečano prenete na Sion u Jerusalim, a kasnije u Carigrad.

Sveti Stefan se u narodu naziva Vetrovitim jer se veruje da na ovaj dan "duvaju vetrovi koji najavljuju skoru jesen".

Veruje se da na ovaj dan treba izaći na otvoreno. Narodno predanje kaže da, ukoliko vetar duva mirno, predstoji stabilna i rodna godina. Danas treba čuvati mir u domu i izbegavati svađe.

Izbegavaju se teški fizički radovi u polju i na visini, iz poštovanja prema svecu i zaštite od oluja. Običaj nalaže da se danas ne primaju gosti izvan uže porodice (osim ako neko slavi krsnu slavu), kako bi se sačuvao mir i blagostanje u kući.

Praznik padne u vreme Velikogospojinskog posta (koji traje do 28. avgusta - Velike Gospojine), pa vernici koji poste danas pripremaju posnu hranu.

Telegraf.rs