Свети Стефан Ветровити: Празник који најављује промену времена
Српска православна црква и њени верници данас обележавају пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. У народном веровању овај празник носи назив Свети Стефан Ветровити.
Свети Стефан је био први од седморице ђакона које су апостоли рукоположили за службу у Јерусалиму и први хришћанин који је страдао за веру (због чега се и назива Првомучеником). Његове проповеди и чуда изазвали су гнев старешина, па је изведен пред јеврејски Синедрион, а потом изведен из града и каменован до смрти.
Својим последњим речима показао је неизмерну љубав и праштање, моливши се за своје мучитеље: "Господе, не урачунај им грех овај".
Након каменовања, тело Светог Стефана остављено је на отвореном, али га је тајно узео и сахранио јеврејски учитељ Гамалил на свом имању. Тело је вековима почивало у тајности, све док се 415. године Гамалил у визији није јавио свештенику Лукијану и открио место где су моштије сахрањене. Моштије су тада свечано пренете на Сион у Јерусалим, а касније у Цариград.
Свети Стефан се у народу назива Ветровитим јер се верује да на овај дан "дувају ветрови који најављују скору јесен".
Верује се да на овај дан треба изаћи на отворено. Народно предање каже да, уколико ветар дува мирно, предстоји стабилна и родна година. Данас треба чувати мир у дому и избегавати свађе.
Избегавају се тешки физички радови у пољу и на висини, из поштовања према свецу и заштите од олуја. Обичај налаже да се данас не примају гости изван уже породице (осим ако неко слави крсну славу), како би се сачувао мир и благостање у кући.
Празник падне у време Великогоспојинског поста (који траје до 28. августа - Велике Госпојине), па верници који посте данас припремају посну храну.