Vaše dete malo govori? Evo kako logoped može da pomogne – bez odlaska u ordinaciju
Onlajn logopedski tretman nije štetno gledanje u ekran, već stručna pomoć na daljinu koja deci pomaže da progovore kroz igru, a odraslim, teško pokretnim pacijentima omogućava oporavak govora bez iscrpljujućeg putovanja do ordinacije.
O tome kako ovaj savremeni format rada izgleda u praksi i koje su njegove najveće prednosti, za „Dnevnik” govori master logoped Mia Mićunović iz Centra za edukaciju „Logoped onlajn 021”.
- Ekranizacija je kada dete pasivno gleda sadržaj: crtaće, igrice, snimke, reklame, pesmice ili video-klipove. Dete tada uglavnom sedi, gleda i prima sadržaj bez stvarne komunikacije. Nema čekanja na odgovor, nema zajedničke pažnje, nema korekcije izgovora, nema rada na razumevanju, nema stručnog vođenja. Onlajn logopedski tretman izgleda potpuno drugačije. To nije „dete ispred ekrana“. To je dete u komunikaciji sa logopedom. Ekran je samo način da se dete i stručnjak povežu. Iza tog ekrana stoji unapred pripremljen plan prilagođen potrebama deteta, detaljna procena detetovih mogućnosti, utvrđen cilj, vežba, korekcija, praćenje napretka i konkretan savet roditelju šta da radi kod kuće – pojašnjava Mia.
Tokom onlajn rada logoped prati da li dete razume nalog, da li usmerava pažnju, kako pokazuje, imenuje, ponavlja, izgovara glasove, sklapa rečenicu, opisuje sliku, odgovara na pitanja i da li učestvuje u igri.
- Kod mlađe dece roditelj je veoma važan deo tretmana, jer logoped ne radi samo sa detetom, već uči roditelja kako da svakodnevne rutine pretvori u priliku za progovaranje. Sa decom najranijeg uzrasta onlajn rad često ne izgleda kao klasičan čas. Tu se ne očekuje da dete sedi 45 minuta mirno. Radi se kroz kratke aktivnosti, igru, rutine, predmete koje dete ima kod kuće, pesmice, slikovne kartice, pokret, pokazivanje, imitaciju i jednostavne naloge. Roditelj je pored deteta, a logoped ga vodi: šta da ponudi, kada da sačeka, kako da izgovori reč, kako da ne preplavi dete pitanjima i kako da jednu običnu situaciju - oblačenje, pranje ruku, užinu ili igru loptom - pretvori u govorno-jezičku stimulaciju.
Kod dece od oko dve do tri godine najčešće se radi na razumevanju naloga, pokazivanju, izboru između dve ponuđene stvari, uspostavljanju kontakta, imitaciji, prvim rečima, gestu, traženju, zajedničkoj pažnji i svakodnevnim rutinama – pojašnjava naša sagovornica.
Kod predškolaca se posredstvom onlajna mogu raditi korekcija nepravilno izgovorenih glasova, bogaćenje rečnika, produžavanje rečenice, slušna pažnja, priprema za čitanje i pisanje, glasovna analiza i sinteza, razlikovanje glasa i slova, opis slike, prepričavanje i razumevanje priče.
- Kod školske dece onlajn rad može biti veoma uspešan za korekciju izgovora, automatizaciju glasova u rečima i rečenicama, rad na čitanju, pisanju, razumevanju teksta, pažnji, školskom rečniku i samopouzdanju u govoru – pojašnjava Mia.
Dve godine nisu rane za razvoj govora
Mia Mićunović pojašnjava da dve godine nisu rani uzrast za traženje pomoći ukoliko roditelj primeti da dete malo govori, ne spaja reči, teško traži ono što želi ili ne imitira u dovoljnoj meri.
- U ranom dobu onlajn tretman se potpuno prilagođava detetu i ne podrazumeva da dvogodišnjak mirno sedi ispred ekrana 45 minuta. Kod tako male dece rad organizujem prvenstveno preko roditelja. Vodim ih kroz svakodnevnu igru i rutine - poput kupanja, oblačenja ili obroka - pokazujući im kako da podstaknu pogled, prve reči i razumevanje naloga - ističe naša sagovornica.
Onlajn rad kako dalje kaže naša sagovornica nije najbolji izbor za svako dete i za svaku teškoću.
- Nekada je potreban pregled uživo, naročito kada treba detaljno proceniti oralnu motoriku, hranjenje, gutanje, složene neurološke teškoće ili kada dete ne može ni kratko da uspostavi kontakt preko ekrana. Ali u velikom broju slučajeva onlajn logopedski rad može biti odlična podrška, naročito kada porodica nema logopeda u mestu stanovanja, kada živi u inostranstvu, kada je dete na listi čekanja ili kada roditelji žele kontinuitet i jasne smernice za rad kod kuće - kaže Mia.
Ona pojašnjava da se u svetu ovakav oblik rada ne smatra improvizacijom. Koristi se godinama pod nazivima telepraksa ili teleterapija.
– Posebno je razvijen u zemljama gde porodice žive daleko od stručnjaka, gde postoje duga čekanja ili gde je važno da dete ne prekida tretman zbog bolesti, putovanja, preseljenja ili drugih porodičnih okolnosti. Najveća prednost onlajn logopedskog rada nije samo u tome što dete ne mora da putuje. Prednost je u tome što logoped vidi dete u njegovom prirodnom okruženju – kaže Mia.
Kod predškolaca se posredstvom onlajna mogu raditi korekcija nepravilno izgovorenih glasova, bogaćenje rečnika, produžavanje rečenice, slušna pažnja, priprema za čitanje i pisanje
Onlajn logopedski rad kako pojašnjava naša sagovornica podjednako je značajan i za odrasle koji su pretrpeli moždani udar, povredu glave ili neurološke bolesti koje su dovele do teškoća u govoru i razumevanju. Ovaj vid terapije donosi ogromnu prednost teško pokretnim pacijentima. Za njih je kako je Mia pojasnila odlazak u ordinaciju često previše iscrpljujući.
- Dodatni plus je što logoped kroz kameru vidi realno porodično okruženje i prati kako pacijent komunicira sa ukućanima, da li može da zatraži vodu ili kaže da ga nešto boli. Kada čovek posle šloga ponovo uspe da izgovori „dobro sam” ili „volim te”, to je mnogo više od vežbe - to je povratak dostojanstva, samostalnosti i sigurnosti – pojasnila je Mia.