Ваше дете мало говори? Ево како логопед може да помогне – без одласка у ординацију
Онлајн логопедски третман није штетно гледање у екран, већ стручна помоћ на даљину која деци помаже да проговоре кроз игру, а одраслим, тешко покретним пацијентима омогућава опоравак говора без исцрпљујућег путовања до ординације.
О томе како овај савремени формат рада изгледа у пракси и које су његове највеће предности, за „Дневник” говори мастер логопед Миа Мићуновић из Центра за едукацију „Логопед онлајн 021”.
- Екранизација је када дете пасивно гледа садржај: цртаће, игрице, снимке, рекламе, песмице или видео-клипове. Дете тада углавном седи, гледа и прима садржај без стварне комуникације. Нема чекања на одговор, нема заједничке пажње, нема корекције изговора, нема рада на разумевању, нема стручног вођења. Онлајн логопедски третман изгледа потпуно другачије. То није „дете испред екрана“. То је дете у комуникацији са логопедом. Екран је само начин да се дете и стручњак повежу. Иза тог екрана стоји унапред припремљен план прилагођен потребама детета, детаљна процена дететових могућности, утврђен циљ, вежба, корекција, праћење напретка и конкретан савет родитељу шта да ради код куће – појашњава Миа.
Током онлајн рада логопед прати да ли дете разуме налог, да ли усмерава пажњу, како показује, именује, понавља, изговара гласове, склапа реченицу, описује слику, одговара на питања и да ли учествује у игри.
- Код млађе деце родитељ је веома важан део третмана, јер логопед не ради само са дететом, већ учи родитеља како да свакодневне рутине претвори у прилику за проговарање. Са децом најранијег узраста онлајн рад често не изгледа као класичан час. Ту се не очекује да дете седи 45 минута мирно. Ради се кроз кратке активности, игру, рутине, предмете које дете има код куће, песмице, сликовне картице, покрет, показивање, имитацију и једноставне налоге. Родитељ је поред детета, а логопед га води: шта да понуди, када да сачека, како да изговори реч, како да не преплави дете питањима и како да једну обичну ситуацију - облачење, прање руку, ужину или игру лоптом - претвори у говорно-језичку стимулацију.
Код деце од око две до три године најчешће се ради на разумевању налога, показивању, избору између две понуђене ствари, успостављању контакта, имитацији, првим речима, гесту, тражењу, заједничкој пажњи и свакодневним рутинама – појашњава наша саговорница.
Код предшколаца се посредством онлајна могу радити корекција неправилно изговорених гласова, богаћење речника, продужавање реченице, слушна пажња, припрема за читање и писање, гласовна анализа и синтеза, разликовање гласа и слова, опис слике, препричавање и разумевање приче.
- Код школске деце онлајн рад може бити веома успешан за корекцију изговора, аутоматизацију гласова у речима и реченицама, рад на читању, писању, разумевању текста, пажњи, школском речнику и самопоуздању у говору – појашњава Миа.
Две године нису ране за развој говора
Миа Мићуновић појашњава да две године нису рани узраст за тражење помоћи уколико родитељ примети да дете мало говори, не спаја речи, тешко тражи оно што жели или не имитира у довољној мери.
- У раном добу онлајн третман се потпуно прилагођава детету и не подразумева да двогодишњак мирно седи испред екрана 45 минута. Код тако мале деце рад организујем првенствено преко родитеља. Водим их кроз свакодневну игру и рутине - попут купања, облачења или оброка - показујући им како да подстакну поглед, прве речи и разумевање налога - истиче наша саговорница.
Онлајн рад како даље каже наша саговорница није најбољи избор за свако дете и за сваку тешкоћу.
- Некада је потребан преглед уживо, нарочито када треба детаљно проценити оралну моторику, храњење, гутање, сложене неуролошке тешкоће или када дете не може ни кратко да успостави контакт преко екрана. Али у великом броју случајева онлајн логопедски рад може бити одлична подршка, нарочито када породица нема логопеда у месту становања, када живи у иностранству, када је дете на листи чекања или када родитељи желе континуитет и јасне смернице за рад код куће - каже Миа.
Она појашњава да се у свету овакав облик рада не сматра импровизацијом. Користи се годинама под називима телепракса или телетерапија.
– Посебно је развијен у земљама где породице живе далеко од стручњака, где постоје дуга чекања или где је важно да дете не прекида третман због болести, путовања, пресељења или других породичних околности. Највећа предност онлајн логопедског рада није само у томе што дете не мора да путује. Предност је у томе што логопед види дете у његовом природном окружењу – каже Миа.
Код предшколаца се посредством онлајна могу радити корекција неправилно изговорених гласова, богаћење речника, продужавање реченице, слушна пажња, припрема за читање и писање
Онлајн логопедски рад како појашњава наша саговорница подједнако је значајан и за одрасле који су претрпели мождани удар, повреду главе или неуролошке болести које су довеле до тешкоћа у говору и разумевању. Овај вид терапије доноси огромну предност тешко покретним пацијентима. За њих је како је Миа појаснила одлазак у ординацију често превише исцрпљујући.
- Додатни плус је што логопед кроз камеру види реално породично окружење и прати како пацијент комуницира са укућанима, да ли може да затражи воду или каже да га нешто боли. Када човек после шлога поново успе да изговори „добро сам” или „волим те”, то је много више од вежбе - то је повратак достојанства, самосталности и сигурности – појаснила је Миа.