GRADONAČELNIK KRALJEVA DR PREDRAG TERZIĆ Kapitalni projekti menjaju mapu Srbije, ali stabilan budžet i podrška porodicama ostaju naš prioritet

Kroz različite budžetske mere, grad nastoji da olakša poziciju roditelja i ugroženih grupa – od finansiranja programa vantelesne oplodnje za parove koji su prešli starosnu granicu državnog fonda, preko subvencija za vrtiće i pomoći za đake prvake, do olakšica za komunalne usluge i prevoz. O tome kako se balansiraju kapitalni projekti i svakodnevne potrebe građana, razgovaramo sa gradonačelnikom Kraljeva dr Predagom Terzićem.

Koji su ključni kapitalni projekti koji trenutno menjaju mapu Kraljeva i celog ovog regiona, i šta oni konkretno donose građanima?

Kada govorimo o kapitalnim projektima u Kraljevu, ali i u čitavom Raškom, Moravičkom i Rasinskom okrugu, apsolutni istorijski prioritet jeste izgradnja i otvaranje Moravskog koridora. Kraljevčani su decenijama sanjali i čekali ovaj auto-put. Svi se sećamo vremena kada nam je Ibarskom magistralom do Beograda bilo potrebno tri ili tri i po sata. Bila su to duga i naporna putovanja na kojima smo gubili dragoceno vreme, ali, što je najtragičnije, na toj magistrali smo gubili i ljudske živote. Danas je ta slika potpuno drugačija. Izgradnja napreduje planski i brzo – krajem prethodne, 2025. godine, otvorili smo deonicu do Vrbe, u junu ove, 2026. godine, puštena je u saobraćaj deonica od Preljine do Adrana, a već krajem ove godine biće završena i deonica između Adrana i Vrbe. To znači da će do kraja godine čitav Moravski koridor biti kompletno završen. Danas od Kraljeva do Beograda možete da stignete za samo sat i 15 minuta!

Na ovaj način, naš grad je direktno povezan sa svetom. Kada krenete ka Beogradu, put vas vodi dalje ka Mađarskoj i centralnoj i zapadnoj Evropi. Ako krenete ka Nišu, izlazite na auto-put koji vodi ka Bugarskoj i Turskoj odnosno preko Severne Makedonije pravo do Grčke. Kraljevo je i zvanično postalo centar ovog dela Srbije. Ono što je posebno značajno jeste da ovde ne stajemo sa drumskom infrastrukturom. Već početkom naredne godine očekujemo početak izgradnje brze saobraćajnice Kraljevo – Ušće – Raška – Novi Pazar, koja će se nastaviti dalje, sve do administrativne linije sa našom južnom pokrajinom, Kosovom i Metohijom. Duboko verujem da će ova brza saobraćajnica mnogo značiti svim stanovnicima Raške i Novog Pazara, ali i našoj braći na severu Kosova i Metohije. Kada povežete izgradnju ovih puteva sa radom i razvojem aerodroma „Morava“ u Lađevcima, kao i sa velikom rekonstrukcijom železničke pruge, Kraljevo postaje jedno od najvažnijih saobraćajnih čvorišta u zemlji. Uz Beograd i Niš, Kraljevo je danas jedan od samo tri grada u Srbiji koji na svojoj teritoriji ima i auto-put i aerodrom.

Šta tačno donosi novi Dijagnostički centar u Kraljevu, kako će funkcionisati u praksi i da li imamo dovoljno lekara za tako modernu opremu?

Važan stub našeg razvoja jeste zdravstvo i izgradnja modernog Dijagnostičkog centra u Kraljevu. Nekada su naši sugrađani za svako ozbiljnije snimanje ili specijalistički pregled morali da odlaze u Kragujevac ili Beograd. Sada će sve te najsavremenije medicinske procedure moći da obave u svom gradu. Ovaj projekat je ujedno i primer solidarnosti i saradnje između gradova i opština u Raškom okrugu. Kraljevo, Raška i Vrnjačka Banja su zajednički obezbedili 13 miliona dinara za projektnu dokumentaciju. Sa druge strane, država Srbija, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru za javna ulaganja Darku Glišiću, u potpunosti finansira samu izgradnju sa više od milijardu šest stotina miliona dinara sa PDV-om. Pored vrhunskog lečenja za naše građane, ovaj centar donosi još jednu veliku pobedu – u njemu ćemo zaposliti nov medicinski kadar i omogućiti našim mladim, školovanim ljudima da ostanu, rade i grade svoje porodice ovde, u svom Kraljevu.

Dijagnostički centar je zamišljen kao urgentni jer će primati sve pacijente kojima je potrebna brza dijagnostika. Ispred centra je prostor za pristizanje i pakriranje sanitetskih vozila, a oprema i lekari, hirurg internista, kardiolog, ortoped, radiolog, na novim savremenim aparatima, na jednom mestu će postavljati dijagnozu. Tu će biti laboratorija za hitna stanja, dva rendgen aparata, skener, ultrazvučni aparati, magnetna rezonanca. Takođe, ordinacije će biti opremljene svom potrebnom opremom. To znači da će centar biti u direktnoj vezi sa hitnom službom i više neće biti potreban dolazak lekara ili premeštanje takvih pacijenata iz jedne u drugu zgradu zbog dijagnostike. Bolnica, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, školuje veliki broj specijalista i subspecijalista. Trenutno je na specijalizaciji više od 70 kraljevačkih lekara.

U Kraljevu se realizuje i važan ekološki projekat uz podršku Evropske unije. Gde se tačno gradi kolektor otpadnih voda i šta će njegov završetak značiti za meštane prigradskih naselja i sela?

Veoma važan projekat, na koji smo ponosni, tiče se zaštite životne sredine i unapređenja komunalne infrastrukture. Na jednoj lokaciji blizu ušća Ibra u Zapadnu Moravu gradi se moderno postrojenje odnosno kolektor za prečišćavanje otpadnih voda. Sredstva za ovaj projekat obezbedila je Evropska unija, a kompletan završetak radova očekujemo već naredne godine. Značaj ovog kolektora za Kraljevo je ogroman. On je projektovan za kapacitet od 90.000 ekvivalent stanovnika i omogućiće veliko širenje kanalizacione mreže na prigradska naselja i okolna sela. Trenutno radimo na tome i očekujemo da ćemo u okviru sledeće faze odnosno Lota 2 dobiti dodatni novac namenjen upravo za izgradnju te sekundarne mreže. Time ćemo trajno rešiti dugogodišnje probleme u našim selima i prigradskim delovima i direktno obezbediti znatno bolji kvalitet života za hiljade naših sugrađana.

Kapaciteti gradske deponije su pri kraju, a Kraljevo godišnje sakupi 46.000 tona otpada. Kako teče njena sanacija i koliko novca je uloženo u rešavanje ovog problema?

Sanacija gradske deponije podrazumeva zatrpavanje inertnim materijalom u slojevima tela formirane deponije i degazaciju deponije ugrađivanjem biotrnova za sprečavanje procesa samozapaljivanja. JKP „Čistoća” Kraljevo upravlja i održava deponiju, smetlišta, i iz sopstvenih sredstava u 2026. godini opredelilo je šest miliona dinara za tekuća održavanja za nabavku zemlje neophodne za sanaciju deponije. Kapitalne investicije odnosno sanaciju deponije priprema i izvodi Javno preduzeće za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo”, kao i planiranje kapitalnih investicija u narednom periodu. Radovi se izvode po idejnom projektu sanacije zatvaranja i rekultivacije deponije – smetlišta, koji je izradio projektant Hidrozavoda DTD Novi Sad. Javno preduzeće za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo” svake godine izdvaja novac za sanaciju deponije, a ove godine izdvojeno je 15 miliona dinara. Procenjeni kapaciteti deponije za odlaganje otpada procenjuju se na najviše godinu dana, uz napomenu da se količina otpada koji se deponuje drastično povećava. Godišnje se sakupi i deponuje 46.000 tona čvrstog komunalnog otpada u Kraljevu.

Uskoro počinje sanacija čeličnog mosta preko Ibra. Kada kreću radovi i kako će saobraćaj u gradu funkcionisati tokom rekonstrukcije?

Sanacija čeličnog mosta preko Ibra će početi nakon sprovedenog postupka javne nabavke za izvođače radova. Regulacija saobraćaja je predviđena projektom privremene saobraćajne signalizacije, uz korišćenje drugog mosta za saobraćaj u oba smera uz potreban pojačan nadzor saobraćajne policije za poštovanje saobraćajne signalizacije.

Ovom prilikom molimo građane za strpljenje jer će, po završetku radova na ovom veoma važnom infrastrukturnom projektu, dobiti savremen bezbedan spoj užeg centra grada sa naseljem Ribnica i ključnim regionalnim pravcima.

S obzirom na to da su kapaciteti državnih vrtića nedovoljni, kako grad rešava problem lista čekanja i šta se preduzima po tom pitanju?

Pitanje mesta u vrtićima je naš apsolutni prioritet jer direktno utiče na to da mlade porodice ostaju u Kraljevu. Pošto kapaciteti državnih vrtića trenutno nisu dovoljni da prime svu decu, grad Kraljevo već drugu godinu zaredom izdvaja ozbiljna sredstva za sufinansiranje boravka mališana u privatnim vrtićima. I za prošlu i za ovu godinu obezbedili smo više od 150 miliona dinara za ovu namenu. Zahvaljujući tom novcu, subvencija po jednom detetu iznosi oko 17.000 dinara, što je ogromna pomoć roditeljima. Naravno, naš krajnji cilj nije samo pomoć kroz subvencije. Mi ćemo se u narednom periodu maksimalno truditi da, pored finansijske podrške privatnim vrtićima, gradimo i potpuno nove objekte u okviru naše Predškolske ustanove „Olga Jovičić Rita“. Želimo da svako dete u Kraljevu ima svoje mesto u vrtiću i najbolje uslove za odrastanje.

Bezbednost dece u saobraćaju, posebno oko škola, uvek je u vrhu prioriteta svakog grada. Šta je Kraljevo preduzelo kako bi se osigurala veća bezbednost đaka i pešaka na našim ulicama?

Bezbednost naših najmlađih u saobraćaju je tema oko koje nema kompromisa. Grad Kraljevo je preko Saveta za bezbednost saobraćaja uložio značajna sredstva i trud da osigura zone oko škola. Neposredno pored školskih objekata postavili smo usporivače brzine, ležeće policajce i zaštitne ograde kako deca ne bi mogla neoprezno da istrče na kolovoz. Pored toga, još 2023. godine postavili smo savremene kamere na svim najfrekventnijim saobraćajnicama u gradu, kao i na lokacijama gde je bezbednost bila ugrožena, uključujući i školske zone. Smatram da smo ovim merama uradili ogroman posao i značajno podigli nivo bezbednosti na našim ulicama. To ne donosi mir samo deci, već i njihovim roditeljima, učiteljima, nastavnicima i profesorima.

Pored vrtića i bezbednosti u saobraćaju, za kvalitetno odrastanje važna su i mesta za igru. Koliko je grad uložio u uređenje dečjih igrališta i kakvi su planovi za naredni period?

U prethodnih nekoliko godina izgradili smo značajan broj potpuno novih dečjih igrališta, dok smo ona starija i zapuštena kompletno renovirali. Trudili smo se da obezbedimo sredstva iz različitih izvora, pa smo tako prošle godine u Kovačima podigli potpuno novo igralište. Sredstvima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave rekonstruisali smo igralište u Ribnici, dok smo novcem iz fondova Evropske unije obnovili igralište u Mataruškoj Banji. Takođe, direktno iz budžeta grada Kraljeva finansirali smo rekonstrukciju igrališta u Vojnom naselju, zatim onog iza Doma društvenih organizacija, kao i igrališta u Vrbi i Ušću. Naš plan je da svake godine stabilno obezbeđujemo novac za ovu namenu. Želimo da moderna i bezbedna mesta za igru naših mališana pođednako razvijamo kako u samom centru Kraljeva, tako i u svim prigradskim naseljima i seoskim sredinama.

Septembar i polazak u školu donose velike troškove za porodice. Na koji način grad ove godine pomaže roditeljima đaka prvaka?

Polazak u školu je veliki i važan događaj za svaku porodicu, ali svesni smo da donosi i ozbiljan udar na kućni budžet. Zbog toga smo rebalansom budžeta za ovu, godinu, obezbedili novčanu pomoć za sve naše đake prvake u iznosu od po 10.000 dinara. Nekom to možda ne znači mnogo, ali sam potpuno siguran da mnogim roditeljima i te kako znači i olakšava opremanje deteta za školu. Naš plan i želja jesu da, kako budemo uvećavali prihode u gradskoj kasi, u narednim godinama obezbedimo stabilan novac i za stariju decu. Ulaganje u decu i podrška roditeljima najbolja su investicija u budućnost Kraljeva.

Koje posebne programe podrške grad nudi samohranim roditeljima i socijalno ugroženim porodicama?

Kao lokalna samouprava, izuzetno smo posvećeni socijalnoj odgovornosti i direktnoj podršci našim sugrađanima, a posebno porodici i deci. Kroz precizno planirane budžetske stavke, obezbeđujemo širok spektar pomoći i povlastica. Pre svega, u fokusu nam je podrška roditeljstvu i natalitetu. Doneli smo Odluku o pravu na jednokratnu novčanu naknadu za prvorođeno dete koja iznosi 13.000 dinara. Iz budžeta je za ovu namenu opredeljeno šest miliona dinara, a u prošloj godini je ovo pravo ostvarilo 375 porodica. Takođe, mislimo i na nezaposlene porodilje. One dobijaju po 10.000 dinara mesečno od momenta rođenja deteta pa sve do navršene prve godine života. Za ovu važnu meru izdvojili smo 29 miliona dinara, a to pravo je iskoristilo 209 porodica. Kada je reč o vrtićima, naknadu dela troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi iskoristilo je 715 porodica, za šta je iz budžeta izdvojeno čak 157 miliona dinara.

Naravno, posebnu pažnju posvećujemo i našim višedetnim porodicama. Porodicama sa troje i više dece sleduje pomoć od 12.000 dinara, za šta je opredeljeno 22 miliona dinara. Pored toga, ove porodice dobijaju i karticu „Tri plus”, koja im omogućava značajne popuste prilikom kupovine kod ugovorenih prodavaca. Sa druge strane, ozbiljan novac ulažemo u subvencije za prevoz i komunalne usluge kako bismo olakšali svakodnevni život građanima. Tako je za besplatan prevoz određenih kategorija stanovništva iz budžeta izdvojeno 70 miliona dinara. Za opšte subvencionisanje komunalnih usluga opredeljeno je 1,5 miliona dinara, dok je posebno za subvencionisanu cenu sakupljanja i odvoženja otpada izdvojeno 12 miliona dinara. Na kraju, tu je i direktno umanjenje cene toplotne energije i komunalnih usluga za porodice sa troje i više dece. Za ovu stavku obezbeđeno je 2,2 miliona dinara, a ovo pravo uspešno koristi 75 porodica u našem gradu. Svi ovi podaci i milionska izdvajanja jasno pokazuju da nijedna kategorija našeg stanovništva nije zaboravljena. Kroz stabilan budžet se svakodnevno trudimo da plodove privrednog rasta našeg grada osete svi građani direktno.

Vantelesna i za žene od 46 do 50 godina

– Jedna od izuzetno važnih mera koje sprovodimo u okviru podrške porodici i borbe za podizanje nataliteta jeste i finansiranje troškova vantelesne oplodnje. Doneli smo Odluku o ostvarivanju prava na nadoknadu ovih troškova, koja iznosi maksimalno do 300.000 dinara u toku jedne budžetske godine. Ono što je specifično i veoma značajno za ovaj program jeste to što pravo na ovu pomoć mogu ostvariti parovi koji, zbog godina starosti ženskog partnera, više ne mogu biti uključeni u državni program vantelesne oplodnje o trošku obaveznog socijalnog osiguranja. Naša odluka obuhvata žene koje u trenutku podnošenja zahteva imaju između 46 i navršenih 50 godina. Takođe, u troškove postupka koje grad pokriva spadaju i sve neophodne terapije, bez obzira na to da li se koristi sopstveni ili donirani reproduktivni materijal partnera. Za ovu namenu u budžetu grada imamo opredeljeno šest miliona dinara, a u prošloj godini smo uspešno odobrili 10 ovakvih zahteva, pružajući šansu parovima da se ostvare kao roditelji – pojasnio je dr Terzić.

Mirođija