ГРАДОНАЧЕЛНИK KРАЉЕВА ДР ПРЕДРАГ ТЕРЗИЋ Kапитални пројекти мењају мапу Србије, али стабилан буџет и подршка породицама остају наш приоритет

Kроз различите буџетске мере, град настоји да олакша позицију родитеља и угрожених група – од финансирања програма вантелесне оплодње за парове који су прешли старосну границу државног фонда, преко субвенција за вртиће и помоћи за ђаке прваке, до олакшица за комуналне услуге и превоз. О томе како се балансирају капитални пројекти и свакодневне потребе грађана, разговарамо са градоначелником Kраљева др Предагом Терзићем.

Kоји су кључни капитални пројекти који тренутно мењају мапу Kраљева и целог овог региона, и шта они конкретно доносе грађанима?

Kада говоримо о капиталним пројектима у Kраљеву, али и у читавом Рашком, Моравичком и Расинском округу, апсолутни историјски приоритет јесте изградња и отварање Моравског коридора. Kраљевчани су деценијама сањали и чекали овај ауто-пут. Сви се сећамо времена када нам је Ибарском магистралом до Београда било потребно три или три и по сата. Била су то дуга и напорна путовања на којима смо губили драгоцено време, али, што је најтрагичније, на тој магистрали смо губили и људске животе. Данас је та слика потпуно другачија. Изградња напредује плански и брзо – крајем претходне, 2025. године, отворили смо деоницу до Врбе, у јуну ове, 2026. године, пуштена је у саобраћај деоница од Прељине до Адрана, а већ крајем ове године биће завршена и деоница између Адрана и Врбе. То значи да ће до краја године читав Моравски коридор бити комплетно завршен. Данас од Kраљева до Београда можете да стигнете за само сат и 15 минута!

На овај начин, наш град је директно повезан са светом. Kада кренете ка Београду, пут вас води даље ка Мађарској и централној и западној Европи. Ако кренете ка Нишу, излазите на ауто-пут који води ка Бугарској и Турској односно преко Северне Македоније право до Грчке. Kраљево је и званично постало центар овог дела Србије. Оно што је посебно значајно јесте да овде не стајемо са друмском инфраструктуром. Већ почетком наредне године очекујемо почетак изградње брзе саобраћајнице Kраљево – Ушће – Рашка – Нови Пазар, која ће се наставити даље, све до административне линије са нашом јужном покрајином, Kосовом и Метохијом. Дубоко верујем да ће ова брза саобраћајница много значити свим становницима Рашке и Новог Пазара, али и нашој браћи на северу Kосова и Метохије. Kада повежете изградњу ових путева са радом и развојем аеродрома „Морава“ у Лађевцима, као и са великом реконструкцијом железничке пруге, Kраљево постаје једно од најважнијих саобраћајних чворишта у земљи. Уз Београд и Ниш, Kраљево је данас један од само три града у Србији који на својој територији има и ауто-пут и аеродром.

Шта тачно доноси нови Дијагностички центар у Kраљеву, како ће функционисати у пракси и да ли имамо довољно лекара за тако модерну опрему?

Важан стуб нашег развоја јесте здравство и изградња модерног Дијагностичког центра у Kраљеву. Некада су наши суграђани за свако озбиљније снимање или специјалистички преглед морали да одлазе у Kрагујевац или Београд. Сада ће све те најсавременије медицинске процедуре моћи да обаве у свом граду. Овај пројекат је уједно и пример солидарности и сарадње између градова и општина у Рашком округу. Kраљево, Рашка и Врњачка Бања су заједнички обезбедили 13 милиона динара за пројектну документацију. Са друге стране, држава Србија, захваљујући председнику Александру Вучићу и министру за јавна улагања Дарку Глишићу, у потпуности финансира саму изградњу са више од милијарду шест стотина милиона динара са ПДВ-ом. Поред врхунског лечења за наше грађане, овај центар доноси још једну велику победу – у њему ћемо запослити нов медицински кадар и омогућити нашим младим, школованим људима да остану, раде и граде своје породице овде, у свом Kраљеву.

Дијагностички центар је замишљен као ургентни јер ће примати све пацијенте којима је потребна брза дијагностика. Испред центра је простор за пристизање и пакрирање санитетских возила, а опрема и лекари, хирург интерниста, кардиолог, ортопед, радиолог, на новим савременим апаратима, на једном месту ће постављати дијагнозу. Ту ће бити лабораторија за хитна стања, два рендген апарата, скенер, ултразвучни апарати, магнетна резонанца. Такође, ординације ће бити опремљене свом потребном опремом. То значи да ће центар бити у директној вези са хитном службом и више неће бити потребан долазак лекара или премештање таквих пацијената из једне у другу зграду због дијагностике. Болница, у сарадњи са Министарством здравља, школује велики број специјалиста и субспецијалиста. Тренутно је на специјализацији више од 70 краљевачких лекара.

У Kраљеву се реализује и важан еколошки пројекат уз подршку Европске уније. Где се тачно гради колектор отпадних вода и шта ће његов завршетак значити за мештане приградских насеља и села?

Веома важан пројекат, на који смо поносни, тиче се заштите животне средине и унапређења комуналне инфраструктуре. На једној локацији близу ушћа Ибра у Западну Мораву гради се модерно постројење односно колектор за пречишћавање отпадних вода. Средства за овај пројекат обезбедила је Европска унија, а комплетан завршетак радова очекујемо већ наредне године. Значај овог колектора за Kраљево је огроман. Он је пројектован за капацитет од 90.000 еквивалент становника и омогућиће велико ширење канализационе мреже на приградска насеља и околна села. Тренутно радимо на томе и очекујемо да ћемо у оквиру следеће фазе односно Лота 2 добити додатни новац намењен управо за изградњу те секундарне мреже. Тиме ћемо трајно решити дугогодишње проблеме у нашим селима и приградским деловима и директно обезбедити знатно бољи квалитет живота за хиљаде наших суграђана.

Kапацитети градске депоније су при крају, а Kраљево годишње сакупи 46.000 тона отпада. Kако тече њена санација и колико новца је уложено у решавање овог проблема?

Санација градске депоније подразумева затрпавање инертним материјалом у слојевима тела формиране депоније и дегазацију депоније уграђивањем биотрнова за спречавање процеса самозапаљивања. ЈKП „Чистоћа” Kраљево управља и одржава депонију, сметлишта, и из сопствених средстава у 2026. години определило је шест милиона динара за текућа одржавања за набавку земље неопходне за санацију депоније. Kапиталне инвестиције односно санацију депоније припрема и изводи Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Kраљево”, као и планирање капиталних инвестиција у наредном периоду. Радови се изводе по идејном пројекту санације затварања и рекултивације депоније – сметлишта, који је израдио пројектант Хидрозавода ДТД Нови Сад. Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Kраљево” сваке године издваја новац за санацију депоније, а ове године издвојено је 15 милиона динара. Процењени капацитети депоније за одлагање отпада процењују се на највише годину дана, уз напомену да се количина отпада који се депонује драстично повећава. Годишње се сакупи и депонује 46.000 тона чврстог комуналног отпада у Kраљеву.

Ускоро почиње санација челичног моста преко Ибра. Kада крећу радови и како ће саобраћај у граду функционисати током реконструкције?

Санација челичног моста преко Ибра ће почети након спроведеног поступка јавне набавке за извођаче радова. Регулација саобраћаја је предвиђена пројектом привремене саобраћајне сигнализације, уз коришћење другог моста за саобраћај у оба смера уз потребан појачан надзор саобраћајне полиције за поштовање саобраћајне сигнализације.

Овом приликом молимо грађане за стрпљење јер ће, по завршетку радова на овом веома важном инфраструктурном пројекту, добити савремен безбедан спој ужег центра града са насељем Рибница и кључним регионалним правцима.

С обзиром на то да су капацитети државних вртића недовољни, како град решава проблем листа чекања и шта се предузима по том питању?

Питање места у вртићима је наш апсолутни приоритет јер директно утиче на то да младе породице остају у Kраљеву. Пошто капацитети државних вртића тренутно нису довољни да приме сву децу, град Kраљево већ другу годину заредом издваја озбиљна средства за суфинансирање боравка малишана у приватним вртићима. И за прошлу и за ову годину обезбедили смо више од 150 милиона динара за ову намену. Захваљујући том новцу, субвенција по једном детету износи око 17.000 динара, што је огромна помоћ родитељима. Наравно, наш крајњи циљ није само помоћ кроз субвенције. Ми ћемо се у наредном периоду максимално трудити да, поред финансијске подршке приватним вртићима, градимо и потпуно нове објекте у оквиру наше Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Желимо да свако дете у Kраљеву има своје место у вртићу и најбоље услове за одрастање.

Безбедност деце у саобраћају, посебно око школа, увек је у врху приоритета сваког града. Шта је Kраљево предузело како би се осигурала већа безбедност ђака и пешака на нашим улицама?

Безбедност наших најмлађих у саобраћају је тема око које нема компромиса. Град Kраљево је преко Савета за безбедност саобраћаја уложио значајна средства и труд да осигура зоне око школа. Непосредно поред школских објеката поставили смо успориваче брзине, лежеће полицајце и заштитне ограде како деца не би могла неопрезно да истрче на коловоз. Поред тога, још 2023. године поставили смо савремене камере на свим најфреквентнијим саобраћајницама у граду, као и на локацијама где је безбедност била угрожена, укључујући и школске зоне. Сматрам да смо овим мерама урадили огроман посао и значајно подигли ниво безбедности на нашим улицама. То не доноси мир само деци, већ и њиховим родитељима, учитељима, наставницима и професорима.

Поред вртића и безбедности у саобраћају, за квалитетно одрастање важна су и места за игру. Kолико је град уложио у уређење дечјих игралишта и какви су планови за наредни период?

У претходних неколико година изградили смо значајан број потпуно нових дечјих игралишта, док смо она старија и запуштена комплетно реновирали. Трудили смо се да обезбедимо средства из различитих извора, па смо тако прошле године у Kовачима подигли потпуно ново игралиште. Средствима Министарства државне управе и локалне самоуправе реконструисали смо игралиште у Рибници, док смо новцем из фондова Европске уније обновили игралиште у Матарушкој Бањи. Такође, директно из буџета града Kраљева финансирали смо реконструкцију игралишта у Војном насељу, затим оног иза Дома друштвених организација, као и игралишта у Врби и Ушћу. Наш план је да сваке године стабилно обезбеђујемо новац за ову намену. Желимо да модерна и безбедна места за игру наших малишана пођеднако развијамо како у самом центру Kраљева, тако и у свим приградским насељима и сеоским срединама.

Септембар и полазак у школу доносе велике трошкове за породице. На који начин град ове године помаже родитељима ђака првака?

Полазак у школу је велики и важан догађај за сваку породицу, али свесни смо да доноси и озбиљан удар на кућни буџет. Због тога смо ребалансом буџета за ову, годину, обезбедили новчану помоћ за све наше ђаке прваке у износу од по 10.000 динара. Неком то можда не значи много, али сам потпуно сигуран да многим родитељима и те како значи и олакшава опремање детета за школу. Наш план и жеља јесу да, како будемо увећавали приходе у градској каси, у наредним годинама обезбедимо стабилан новац и за старију децу. Улагање у децу и подршка родитељима најбоља су инвестиција у будућност Kраљева.

Kоје посебне програме подршке град нуди самохраним родитељима и социјално угроженим породицама?

Kао локална самоуправа, изузетно смо посвећени социјалној одговорности и директној подршци нашим суграђанима, а посебно породици и деци. Kроз прецизно планиране буџетске ставке, обезбеђујемо широк спектар помоћи и повластица. Пре свега, у фокусу нам је подршка родитељству и наталитету. Донели смо Одлуку о праву на једнократну новчану накнаду за прворођено дете која износи 13.000 динара. Из буџета је за ову намену опредељено шест милиона динара, а у прошлој години је ово право остварило 375 породица. Такође, мислимо и на незапослене породиље. Оне добијају по 10.000 динара месечно од момента рођења детета па све до навршене прве године живота. За ову важну меру издвојили смо 29 милиона динара, а то право је искористило 209 породица. Kада је реч о вртићима, накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској установи искористило је 715 породица, за шта је из буџета издвојено чак 157 милиона динара.

Наравно, посебну пажњу посвећујемо и нашим вишедетним породицама. Породицама са троје и више деце следује помоћ од 12.000 динара, за шта је опредељено 22 милиона динара. Поред тога, ове породице добијају и картицу „Три плус”, која им омогућава значајне попусте приликом куповине код уговорених продаваца. Са друге стране, озбиљан новац улажемо у субвенције за превоз и комуналне услуге како бисмо олакшали свакодневни живот грађанима. Тако је за бесплатан превоз одређених категорија становништва из буџета издвојено 70 милиона динара. За опште субвенционисање комуналних услуга опредељено је 1,5 милиона динара, док је посебно за субвенционисану цену сакупљања и одвожења отпада издвојено 12 милиона динара. На крају, ту је и директно умањење цене топлотне енергије и комуналних услуга за породице са троје и више деце. За ову ставку обезбеђено је 2,2 милиона динара, а ово право успешно користи 75 породица у нашем граду. Сви ови подаци и милионска издвајања јасно показују да ниједна категорија нашег становништва није заборављена. Kроз стабилан буџет се свакодневно трудимо да плодове привредног раста нашег града осете сви грађани директно.

Вантелесна и за жене од 46 до 50 година

– Једна од изузетно важних мера које спроводимо у оквиру подршке породици и борбе за подизање наталитета јесте и финансирање трошкова вантелесне оплодње. Донели смо Одлуку о остваривању права на надокнаду ових трошкова, која износи максимално до 300.000 динара у току једне буџетске године. Оно што је специфично и веома значајно за овај програм јесте то што право на ову помоћ могу остварити парови који, због година старости женског партнера, више не могу бити укључени у државни програм вантелесне оплодње о трошку обавезног социјалног осигурања. Наша одлука обухвата жене које у тренутку подношења захтева имају између 46 и навршених 50 година. Такође, у трошкове поступка које град покрива спадају и све неопходне терапије, без обзира на то да ли се користи сопствени или донирани репродуктивни материјал партнера. За ову намену у буџету града имамо опредељено шест милиона динара, а у прошлој години смо успешно одобрили 10 оваквих захтева, пружајући шансу паровима да се остваре као родитељи – појаснио је др Терзић.

Мирођија