NAJBOLJI ROD PARADAJZA U POSLEDNJIH POLA VEKA Povrtari u Čalmi beru rekorde

Kažu da ne znaju šta bi pre da hvale, ukus ili količinu i veličinu roda, za razliku od onih koji se žale da ga nisu uspeli sačuvati zbog nedovoljnog ulaganja u skupa zaštitna sredstva.

Paradajz je pun soka i, po rečima višedecenijskog povrtara Tihomira Bojanića iz Čalme, dobra agrotehnika i odabir sorte spasli su ovogodišnji rod od suše i visokih temperatura.

– Za 46 godina koliko se bavim proizvodnjom paradajza, ovo je najbolja godina – veli Bojanić za Dnevnik.

Ovaj poljoprivrednik celokupan rod prerađuje i prodaje starim mušterijama, jer se proizvodnja paradajza najviše isplati kada se preradi u sok.

S obzirom na to da će imati pozamašnu količinu paradajza, Bojanić ne strepi da ga neće prodati. Već je počeo da ga cedi i kuva i prodaje po ceni od lane, litar kuvanog za 200 dinara, dok na veliko, ali tek od 50 kilograma pa naviše, za 60 dinara.

60 dinara kilogram paradajza na veliko

Na najprometnijoj Futoškoj pijaci u Novom Sadu kilogram paradajza košta, u zavisnosti od kvaliteta, od 80 do 200 dinara. U trgovačkim lancima kilogram košta od 110 do 190 dinara.

I povrtar Zoran Ivošević iz Rume zadovoljan je ovogodišnjim rodom, jer je uz primenu agrotehnike uspeo da ga sačuva. To ga je, naglašava, i koštalo duplo više para nego lane.

Proizvodnja paradajza najviše se isplati kada se preradi u sok (povrtar Tihomir Bojanić)

– Celokupnu agrotehniku sam primenio ne štedeći ni dinar na zaštitna sredstva i navodnjavanje, i ono što je važno jeste da sam pogodio vreme kada koje sredstvo za zaštitu da koristim – naveo je Ivošević, koji se paradajzom bavi četiri godine. I on paradajz prerađuje i prodaje, litar kuvanog za 200 dinara.

– To je prošlogodišnja cena s kojom nisam baš najzadovoljniji zbog većih troškova proizvodnje ove godine – naglašava Ivošević i dodaje da svakodnevno ima sezonce iz okoline Rume čiji sat košta 500 dinara.

Na njivama u Sremu paradajz beru i radnici iz Indije, takođe za 500 dinara po satu.

Posao je naporan jer se u berbu ide pre svitanja, oko tri-četiri sata, i paradajz bere do devet sati, dok sunce ne ugreje.

Po rečima docenta sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Đorđa Vojnovića, paradajz na otvorenom polju suočava se ove sezone sa visokim temperaturama, nedostatkom vode i pojačanom pojavom štetočina. Zato će prinos i kvalitet paradajza zavisiti od trajanja visokih temperatura, dostupnosti vode za navodnjavanje, očuvanosti lisne mase i uspešnosti zaštite od tripsa i drugih štetočina.

500 dinara satnica sezonskih radnika

– Izraženo dobar ukus paradajza povezan je sa većim sadržajem suve materije i rastvorljivih materija u plodovima – kazao je dr Vojnović. – U uslovima umerenog stresa izazvanog visokim temperaturama i nedostatkom vode, biljka može da stvara više zaštitnih bioaktivnih jedinjenja, među kojima su fenoli i drugi antioksidansi koji utiču na ukus ploda. Međutim, ukoliko su vrućina i suša dugotrajni, dolazi do usporavanja rasta, smanjenja prinosa i narušavanja kvaliteta plodova.

– Navodnjavanje ove godine bilo je presudno – kazao je docent Vojnović. – Kada temperatura pređe 35 stepeni, rast i razvoj biljaka može potpuno da se zaustavi, cvetovi opadaju, dok formirani plodovi često ostaju sitni. Na parcelama na kojima je korišćena veštačka kiša, biljke vizuelno izgledaju bolje jer voda, osim što vlaži zemljište, orošava i rashlađuje njihov nadzemni deo i privremeno snižava temperaturu lisne mase. Ipak, navodnjavanje treba obavljati u hladnijem delu dana, uz vođenje računa da često i dugotrajno kvašenje listova može povećati rizik od pojave prouzrokovača bolesti.

Docent Vojnović ističe da je ove godine primećena i znatno veća brojnost insekta tripsa, čijem brzom razmnožavanju pogoduju visoke temperature i suvo vreme.

– Ovaj insekt oštećuje listove, cvetove i plodove koji gube tržišnu vrednost, što proizvođačima otežava.

Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.