НАЈБОЉИ РОД ПАРАДАЈЗА У ПОСЛЕДЊИХ ПОЛА ВЕКА Повртари у Чалми беру рекорде

Кажу да не знају шта би пре да хвале, укус или количину и величину рода, за разлику од оних који се жале да га нису успели сачувати због недовољног улагања у скупа заштитна средства.

Парадајз је пун сока и, по речима вишедеценијског повртара Тихомира Бојанића из Чалме, добра агротехника и одабир сорте спасли су овогодишњи род од суше и високих температура.

– За 46 година колико се бавим производњом парадајза, ово је најбоља година – вели Бојанић за Дневник.

Овај пољопривредник целокупан род прерађује и продаје старим муштеријама, јер се производња парадајза највише исплати када се преради у сок.

С обзиром на то да ће имати позамашну количину парадајза, Бојанић не стрепи да га неће продати. Већ је почео да га цеди и кува и продајe по цени од лане, литар куваног за 200 динара, док на велико, али тек од 50 килограма па навише, за 60 динара.

60 динара килограм парадајза на велико

На најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду килограм парадајза кошта, у зависности од квалитета, од 80 до 200 динара. У трговачким ланцима килограм кошта од 110 до 190 динара.

И повртар Зоран Ивошевић из Руме задовољан је овогодишњим родом, јер је уз примену агротехнике успео да га сачува. То га је, наглашава, и коштало дупло више пара него лане.

Производња парадајза највише се исплати када се преради у сок (повртар Тихомир Бојанић)

– Целокупну агротехнику сам применио не штедећи ни динар на заштитна средства и наводњавање, и оно што је важно јесте да сам погодио време када које средство за заштиту да користим – навео је Ивошевић, који се парадајзом бави четири године. И он парадајз прерађује и продаје, литар куваног за 200 динара.

– То је прошлогодишња цена с којом нисам баш најзадовољнији због већих трошкова производње ове године – наглашава Ивошевић и додаје да свакодневно има сезонце из околине Руме чији сат кошта 500 динара.

На њивама у Срему парадајз беру и радници из Индије, такође за 500 динара по сату.

Посао је напоран јер се у бербу иде пре свитања, око три-четири сата, и парадајз бере до девет сати, док сунце не угреје.

По речима доцента са Пољопривредног факултета у Новом Саду др Ђорђа Војновића, парадајз на отвореном пољу суочава се ове сезоне са високим температурама, недостатком воде и појачаном појавом штеточина. Зато ће принос и квалитет парадајза зависити од трајања високих температура, доступности воде за наводњавање, очуваности лисне масе и успешности заштите од трипса и других штеточина.

500 динара сатница сезонских радника

– Изражено добар укус парадајза повезан је са већим садржајем суве материје и растворљивих материја у плодовима – казао је др Војновић. – У условима умереног стреса изазваног високим температурама и недостатком воде, биљка може да ствара више заштитних биоактивних једињења, међу којима су феноли и други антиоксиданси који утичу на укус плода. Међутим, уколико су врућина и суша дуготрајни, долази до успоравања раста, смањења приноса и нарушавања квалитета плодова.

– Наводњавање ове године било је пресудно – казао је доцент Војновић. – Када температура пређе 35 степени, раст и развој биљака може потпуно да се заустави, цветови опадају, док формирани плодови често остају ситни. На парцелама на којима је коришћена вештачка киша, биљке визуелно изгледају боље јер вода, осим што влажи земљиште, орошава и расхлађује њихов надземни део и привремено снижава температуру лисне масе. Ипак, наводњавање треба обављати у хладнијем делу дана, уз вођење рачуна да често и дуготрајно квашење листова може повећати ризик од појаве проузроковача болести.

Доцент Војновић истиче да је ове године примећена и знатно већа бројност инсекта трипса, чијем брзом размножавању погодују високе температуре и суво време.

– Овај инсект оштећује листове, цветове и плодове који губе тржишну вредност, што произвођачима отежава.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.