Зашто у Србији нема масовне градње материјалом од индустријске конопље: Како застарели закони коче употребу „зеленог бетона“?
Иако се у свету све чешће говори о одрживој и „зеленој” архитектури у којој индустријска конопља заузима централно место, у Србији је употреба ове древне биљке у грађевинарству још увек на нивоу пионирских подухвата.
Док европске земље масовно субвенционишу изградњу објеката од такозваног конопља-бетона (Hempcrete), овдашњи градитељи и пољопривредници наилазе на административне и законске баријере.
Шта је конопља-бетон и коње његове предности?
Грађевински материјал од конопље прави се мешањем поздера — дрвенастог, унутрашњег дела стабљике — са кречом и водом.
Иако се због мање механичке чврстоће не користи за носеће зидове, већ као испуна за дрвене скелетне конструкције, његове карактеристике су импресивне.
Овај материјал нуди изузетну природну изолацију:
-
Термичка и звучна заштита: Омогућава високу уштеду енергије и одличну акустику.
-
Парапропусност: Зидови „дишу”, што природно регулише влажност и спречава појаву буђи.
-
Отпорност на пожар и штеточине: Мешавина са кречом чини га негоривим и неупотребљивим за инсекте и глодаре.
-
Негативан угљенични отисак: Биљка током раста веже више угљен-диоксида него што се потроши током производње.
Гајење дозвољено, али уз везане руке
Индустријска конопља у Србији није забрањена, али је њен узгој строго контролисан. Дозвољене су искључиво сорте са садржајем психоактивног ТХЦ-а испод 0,3%, уз претходно одобрење Министарства пољопривреде.
Међутим, главни проблем за грађевинску индустрију лежи у застарелом Правилнику о условима за гајење конопље.
Конопља нас је одевала, хранила и лечила
Пре него што су синтетички материјали преузели савремени живот, индустријска конопља била је један од главних стубова сваког српског сеоског домаћинства.
Прерада ове издржљиве биљке захтевала је велики труд читавог села, од потапања стабљика у реке до обраде на ступама и преслицама. Жење су од извучених влакана ткале чувено конопљано платно, од кога су се правиле издржљиве кошуље, пешкири, вреће и народна ношња. Осим текстила, конопља је била незаменљива у занатству за израду јаких конопаца за запряжна кола, стоку и рибарске мреже.
Семе се редовно користило у народној исхрани током поста за прављење уља и каша, док су се од лишћа спремали лековити облози за опекотине
Закон изричито дефинише да се конопља сме гајити само за производњу влакана и семена, док се употреба у грађевинарству уопште не наводи као званична сврха узгоја.
Због тога је поздер формално третиран као нуспроизвод, што отежава његов масовни откуп и прераду за грађевинске блокове.
Ипак, увоз грађевинског материјала од конопље није забрањен.
Зашто Србија касни за светским трендовима?
Упркос томе што је Југославија шездесетих година била међу највећим произвођачима конопље у Европи, гашењем кудељара континуитет је потпуно изгубљен.
Данас се домаћа регулатива и даље примарно ослања на контролу наркотика, уместо на развој зелене привреде. Додатно, Институт за стандардизацију Србије још увек нема комплетиране атесте и стандарде за композите од конопље, због чега је добијање грађевинских дозвола за овакве објекте компликовано.
Док се прописи не ускладе са савременим потребама тржишта, домаћи ентузијасти принуђени су да сировину за грађење увозе из ЕУ или да се ослањају на ретке лиценциране произвођаче који конопљу сеју искључиво ради влакана.