OKO 11.000 HEKTARA DELIBLATSKE PEŠČARE POD BAGREMOM Požar preti da ostavi pčelare BEZ PAŠE GODINAMA

On je za Bizniz.rs kazao da je Deliblatska peščara poznata kao jedan od tradicionalnih lokaliteta na kojem pčelari prikupljaju bagremov med jer je bogata bagremom, a trenutni požar naneo je izuzetnu štetu pošto je izgorela velika površina.

Za preciznije procene o tome koliko je stabala bagrema izgorelo biće potrebno da se detaljno sagleda situacija kada se požar ugasi i zasada je nemoguće proceniti razmere ove katastrofe, ali je jasno da je reč o ogromnim gubicima.

„Deliblatska peščara ima dosta bagremovih stabala i tamo gde je požar – naravno da će sve to da izgori. Sigurno je da nekoliko godina neće biti paše jer ako stablo izgori u potpunosti, a obično je tako, onda dok izbije iz korena novi bagrem, što se naravno dešava, potrebno je nekoliko godina da on poraste i krene da medi“, kazao je Živadinović.

Svakako su štete velike tamo gde je bilo bagrema a došlo je do požara, jer je bagrem naša glavna paša pored suncokreta, istakao je on.

„Nemoguće je proceniti kolika je šteta dok se ne završi požar, dok ne vidimo šta se desilo, gde su napravljene najveće štete, onda ćemo moći nešto da kažemo“.

Prema nekim procenama, trećina zasada drveća u Deliblatskoj peščari je bagrem, odnosno negde oko 11.000 hektara je pod ovom biljnom vrstom.

Živadinović navodi da su klimatske promene veliki neprijatelj pčelarima zbog čega su napravili priručnik u kojem savetima pomažu da se košnice i proizvodnja meda sačuvaju i u izmenjenim uslovima koji donose poplave tokom proleća, a sušu i požare tokom leta.  

„Požari su veliki problem kao i vrlo česte bujične poplave tokom proleća. Vodotokovi se ne održavaju kako treba u planinskim predelima i bukvalno se stvore prirodne brane od granja, a onda ta brana pukne pod pritiskom velike količine vode i ođednom dobijete poplavu koja sve odnese. Tako smo imali velike gubitke pčelinjaka više godina unazad„, objašnjava sagovornik.

Suša je drugi problem, jer u uslovima dugotrajnih izuzetno visokih temperatura vrlo lako dolazi do zapaljenja rastinja koje onda zahvati košnice.

„Bilo je pčelinjaka sa stotinjak košnica koji je potpuno izgoreo. To su strašne stvari jer se u potpunosti izgubi ceo kapital koji pčelar ima i sve je to teško nadonaditi, a teško je i sprečiti da se proširi požar na pčelinjak. Prilikom izbora lokacije treba misliti i o tome i birati lokalitete koji mogu da budu zaštićeni i bez većeg rastinja u neposrednoj okolini, a trava treba da bude pokošena“, priča Živadinović.

Pre nego što je nastupila suša, navodi on, ova godina je solidno počela kada je reč o prinosima meda jer je voćna paša vrlo dobro iskorišćena, što je retkost gledano na dugogodišnjem nivou da budu tako dobri vremenski uslovi tokom voćne paše. Pčelari su to iskoristili jer je u nekim krajevima bilo i manjih viškova meda.

Posle toga je usledio bagrem i bagremova paša je na dve trećine teritorije Srbije bila fenomenalna, dok je na trećini bila ispod proseka, ali blizu. To se uglavnom odnosi na jugoistočnu Srbiju gde je na mnogim lokacijama bagrem izmrzao u ranoj fazi, pa su negde prinosi i prepolovljeni u odnosu na prosek.

„Lipova paša je bila izuzetno dobra, najbolja u ovoj godini. Nažalost, mali broj pčelara seli košnice na lipu i malo je površina pod njom, ali oni koji su selili imali su fantastične prinose, u rangu najboljih ikada. Suncokret je bio ispodprosečan, a uljana repica jako slaba“, objašnjava Živadinović.

Generalno gledano, sezona je bila prosečna. Za one koji sele košnice, a takvih je u Savezu pčelarskih organizacija Srbije 43 odsto, godina je bila dobra. Svi ostali ne mogu da kažu da su imali dobru godina, ona je za njih bila ispod proseka, kaže sagovornik.

Suša pčelarima pravi veliki štetu, ne samo dužinom trajanja nego i enormnim temperatuirama u pojedinim danima, jer se biljke tada trude da prežive a ne da se razmnožavaju – smanjuju cvetanje, smanjuju količinu polena ili polena uopšte nema.

Takođe, trenutno se nalazimo u periodu odgajanja takozvanih dugovečnih zimskih pčela, a to su pčele koje prežive zimu da bi u proleće ponovo razvile zajednicu do nivoa za život i prikupljanje meda.

„S obzirom na sušni period u kojem nema dovoljno polena, pčele su slabije ishranjene i biće sigurno oštećene, imaće kraći život, neće biti dovoljno kvalitetne i to je ono sa čim se suočavamo godinama unazad. Uvek u ovo doba godine bude loše vreme, malo je kiše, puno je suše i pčelari moraju da se puno trude kako bi očuvali kvalitet pčela“, kaže Rodoljub Živadinović.

S obzirom na to da se pčele gaje na otvorenom, pčelari ne mogu da navodnjavaju šume i pašnjake u tim uslovima i nema mnogo toga što mogu da urade.

„Pčelama u ovo doba godine može da se pomogne, pre svega, tako što će se držati relativno blizu vlažnih lokacija, pored reka gde uvek nešto cveta, uvek nešto daje polena, ne bi li na taj način nadomestili njegov nedostatak, odnosno koliko-toliko ublažili tu pojavu. Pčele mogu da se dohranjuju pogačama tokom avgusta, sa dodatkom zamene za polen. To nije adekvatno ni blizu polenu, ali kada nema kiše dobar je i grad“, zaključuje Živadinović.

Bizniz.rs