ОКО 11.000 ХЕКТАРА ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ ПОД БАГРЕМОМ Пожар прети да остави пчеларе БЕЗ ПАШЕ ГОДИНАМА
Размере штете од пожара у Делиблатској пешчари још није могуће прецизно проценити док ватра не буде угашена. Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић упозорава да би губитак великих површина под багремом могао да значи вишегодишњи проблем за производњу багремовог меда.
Он је за Bizniz.rs казао да је Делиблатска пешчара позната као један од традиционалних локалитета на којем пчелари прикупљају багремов мед јер је богата багремом, а тренутни пожар нанео је изузетну штету пошто је изгорела велика површина.
За прецизније процене о томе колико је стабала багрема изгорело биће потребно да се детаљно сагледа ситуација када се пожар угаси и засада је немогуће проценити размере ове катастрофе, али је јасно да је реч о огромним губицима.
„Делиблатска пешчара има доста багремових стабала и тамо где је пожар – наравно да ће све то да изгори. Сигурно је да неколико година неће бити паше јер ако стабло изгори у потпуности, а обично је тако, онда док избије из корена нови багрем, што се наравно дешава, потребно је неколико година да он порасте и крене да меди“, казао је Живадиновић.
Свакако су штете велике тамо где је било багрема а дошло је до пожара, јер је багрем наша главна паша поред сунцокрета, истакао је он.
„Немогуће је проценити колика је штета док се не заврши пожар, док не видимо шта се десило, где су направљене највеће штете, онда ћемо моћи нешто да кажемо“.
Према неким проценама, трећина засада дрвећа у Делиблатској пешчари је багрем, односно негде око 11.000 хектара је под овом биљном врстом.
Живадиновић наводи да су климатске промене велики непријатељ пчеларима због чега су направили приручник у којем саветима помажу да се кошнице и производња меда сачувају и у измењеним условима који доносе поплаве током пролећа, а сушу и пожаре током лета.
„Пожари су велики проблем као и врло честе бујичне поплаве током пролећа. Водотокови се не одржавају како треба у планинским пределима и буквално се створе природне бране од грања, а онда та брана пукне под притиском велике количине воде и ођедном добијете поплаву која све однесе. Тако смо имали велике губитке пчелињака више година уназад„, објашњава саговорник.
Суша је други проблем, јер у условима дуготрајних изузетно високих температура врло лако долази до запаљења растиња које онда захвати кошнице.
„Било је пчелињака са стотињак кошница који је потпуно изгорео. То су страшне ствари јер се у потпуности изгуби цео капитал који пчелар има и све је то тешко надонадити, а тешко је и спречити да се прошири пожар на пчелињак. Приликом избора локације треба мислити и о томе и бирати локалитете који могу да буду заштићени и без већег растиња у непосредној околини, а трава треба да буде покошена“, прича Живадиновић.
Пре него што је наступила суша, наводи он, ова година је солидно почела када је реч о приносима меда јер је воћна паша врло добро искоришћена, што је реткост гледано на дугогодишњем нивоу да буду тако добри временски услови током воћне паше. Пчелари су то искористили јер је у неким крајевима било и мањих вишкова меда.
После тога је уследио багрем и багремова паша је на две трећине територије Србије била феноменална, док је на трећини била испод просека, али близу. То се углавном односи на југоисточну Србију где је на многим локацијама багрем измрзао у раној фази, па су негде приноси и преполовљени у односу на просек.
„Липова паша је била изузетно добра, најбоља у овој години. Нажалост, мали број пчелара сели кошнице на липу и мало је површина под њом, али они који су селили имали су фантастичне приносе, у рангу најбољих икада. Сунцокрет је био исподпросечан, а уљана репица јако слаба“, објашњава Живадиновић.
Генерално гледано, сезона је била просечна. За оне који селе кошнице, а таквих је у Савезу пчеларских организација Србије 43 одсто, година је била добра. Сви остали не могу да кажу да су имали добру година, она је за њих била испод просека, каже саговорник.
Суша пчеларима прави велики штету, не само дужином трајања него и енормним температуирама у појединим данима, јер се биљке тада труде да преживе а не да се размножавају – смањују цветање, смањују количину полена или полена уопште нема.
Такође, тренутно се налазимо у периоду одгајања такозваних дуговечних зимских пчела, а то су пчеле које преживе зиму да би у пролеће поново развиле заједницу до нивоа за живот и прикупљање меда.
„С обзиром на сушни период у којем нема довољно полена, пчеле су слабије исхрањене и биће сигурно оштећене, имаће краћи живот, неће бити довољно квалитетне и то је оно са чим се суочавамо годинама уназад. Увек у ово доба године буде лоше време, мало је кише, пуно је суше и пчелари морају да се пуно труде како би очували квалитет пчела“, каже Родољуб Живадиновић.
С обзиром на то да се пчеле гаје на отвореном, пчелари не могу да наводњавају шуме и пашњаке у тим условима и нема много тога што могу да ураде.
„Пчелама у ово доба године може да се помогне, пре свега, тако што ће се држати релативно близу влажних локација, поред река где увек нешто цвета, увек нешто даје полена, не би ли на тај начин надоместили његов недостатак, односно колико-толико ублажили ту појаву. Пчеле могу да се дохрањују погачама током августа, са додатком замене за полен. То није адекватно ни близу полену, али када нема кише добар је и град“, закључује Живадиновић.