Koliko šoljica kafe dnevno je bezbedno? Naučnici odredili granicu, nemojte da vas broj zavara

I baš zato pitanje "koliko kafe je previše" nema sasvim jednostavan odgovor ako gledamo samo broj šoljica. Američko udruženje za srce u najnovijem naučnom saopštenju iz 2026. godine navodi da je za većinu zdravih odraslih osoba do 400 miligrama kofeina dnevno generalno bezbedna količina. To približno odgovara trima do pet šoljica klasične crne kafe od oko 240 mililitara, ali stvarna količina kofeina veoma zavisi od vrste i načina pripreme.

Ipak, ova granica ne znači da bi svako trebalo da pije pet kafa dnevno, niti da će svaka osoba pod‌jednako dobro podneti 400 miligrama kofeina. Genetika, navike, lekovi, zdravstveno stanje, trudnoća i čak vreme kada pijemo poslednju šoljicu mogu potpuno promeniti način na koji će telo reagovati.

Najvažniji broj nije pet šoljica, već 400 miligrama

Kada se kaže da su tri do pet šoljica dnevno bezbedne, lako je zamisliti pet naših malih domaćih kafa ili pet espresa i zaključiti da je to univerzalna mera.Nije.

Sadržaj kofeina razlikuje se od zrna do zrna, ali i prema količini kafe, zapremini napitka i načinu pripreme. Zato stručnjaci granicu pre svega izražavaju u miligramima kofeina, a tek potom je prevode u približan broj šoljica.

Američko udruženje za srce navodi da se do 400 miligrama kofeina dnevno smatra bezbednim za većinu odraslih, dok Evropska agencija za bezbednost hrane, EFSA, dolazi do iste dnevne granice. EFSA takođe navodi da pojedinačna doza do 200 miligrama kod zdravih odraslih uglavnom ne predstavlja bezbednosni problem.

Drugim rečima, nije isto popiti dve slabe kafe tokom jutra i dve veoma jake kafe u kratkom razmaku.

Kafa i srce: slika je mnogo povoljnija nego što se nekada mislilo

Kafa je decenijama imala promenljivu reputaciju. Čas se govorilo da opterećuje srce, čas da može imati zaštitni efekat.Najnoviji pregled Američkog udruženja za srce pokazuje da umereno konzumiranje kafe kod većine zdravih ljudi nije povezano sa povećanim kardiovaskularnim rizikom, a određene opservacione studije čak nalaze povezanost između dve do četiri šoljice dnevno i nižeg rizika od bolesti srca, moždanog udara i srčane insuficijencije.

Ali ovde je potrebna važna ograda.Veliki deo tih istraživanja je opservacioni. To znači da može da pokaže da se dve stvari pojavljuju zajedno, ali ne može pouzdano da dokaže da je baš kafa izazvala bolji zdravstveni ishod. Ljudi koji piju određenu količinu kafe mogu se razlikovati i po drugim navikama koje utiču na zdravlje.

Zato kafa nije "lek za srce", čak ni kada statistika izgleda povoljno.

Zašto vam srce ipak može ubrzati posle jedne šoljice?

Kofein blokira adenozinske receptore i povećava aktivnost simpatičkog nervnog sistema. Zato može privremeno da podigne budnost, ali i ubrzati puls i povisiti krvni pritisak.

Kod ljudi koji redovno piju kafu telo razvija određeni stepen tolerancije, pa ti efekti mogu postati slabiji.

Ipak, individualne razlike su ogromne.

Neko može da popije espreso posle večere i zaspi bez problema. Drugome će jedna kafa posle 15 časova značiti nekoliko sati prevrtanja po krevetu. Neko nikada ne oseti lupanje srca, dok će druga osoba već posle jedne jake kafe primetiti preskakanje ili nemir.

Granica koja je bezbedna za populaciju nije isto što i količina koja je prijatna za svakog pojedinca.

Ako vam kafa izaziva izraženo lupanje srca, drhtavicu, anksioznost, mučninu ili nesanicu, nema razloga da pokušavate da stignete do "dozvoljenih" 400 miligrama.

A šta je sa aritmijama?

Ovo je jedan od delova novih podataka koji je posebno zanimljiv.

Američko udruženje za srce navodi da uobičajene količine kafe nisu pokazale povećan rizik od atrijalne fibrilacije, jednog od najčešćih poremećaja srčanog ritma. Neki randomizovani podaci čak ukazuju na niži rizik ponovne atrijalne fibrilacije kod konzumenata kafe.

S druge strane, ista istraživanja ukazuju da kafa može povećati učestalost preuranjenih ventrikularnih kontrakcija, odnosno dodatnih otkucaja koji nastaju u komorama srca.

Zbog toga je najjednostavnije pravilo vrlo praktično: ako primećujete da vam nakon kafe srce redovno preskače ili snažno lupa, smanjite unos i razgovarajte sa lekarom, naročito ako već imate srčano oboljenje.

Telegraf