RADITE OD KUĆE, NE PLAĆATE PREVOZ I MISLITE DA ŠTEDITE? Evo koji vam troškovi stižu na ličnu adresu
Nema svakodnevnog odlaska u kancelariju, troškova prevoza ni vremena izgubljenog u gužvi. Rad od kuće zato na prvi pogled deluje kao finansijski povoljnija opcija, ali računica nije baš tako jednostavna.
Struja, internet, telefon, računar i druga oprema koju zaposleni koristi za posao imaju svoju cenu, a pitanje ko bi te troškove trebalo da snosi u Srbiji još nije precizno rešeno.
Ugovor o saradnji reguliše pitanje troškova
Kako piše Biznis i finansije, Zakon o radu prepoznaje da rad od kuće zaposlenom može da napravi dodatne izdatke, ali ne određuje jedinstvenu metodologiju prema kojoj bi oni trebalo da budu obračunati.
Ugovor o radu ili njegov aneks trebalo bi da reguliše sredstva za rad koja poslodavac obezbeđuje, instalira i održava, kao i korišćenje opreme zaposlenog i nadoknadu troškova nastalih tokom rada od kuće.
Među tim izdacima mogu da budu internet, električna energija, telefon, korišćenje sopstvenog računara ili druge opreme.
Problem nastaje kada ugovorom ili aneksom nije precizirano kako će ti troškovi biti nadoknađeni.
Tri načina na koja poslodavci rešavaju troškove
U praksi se, prema navodima portala Biznis&Finansije, uglavnom koriste tri modela.
Poslodavac može zaposlenom da isplaćuje unapred određenu mesečnu naknadu, da refundira stvarno nastale troškove ili da sam obezbedi potrebnu opremu uz dodatnu mesečnu nadoknadu drugih izdataka.
Međutim, postoji još jedan trošak rada od kuće koji se često ne vidi na prvi pogled - bezbednost poslovnih podataka.
Odgovornost za njihovu zaštitu primarno je na poslodavcu i kada zaposleni ne radi iz kancelarije. Zato kompanije mogu da imaju dodatne izdatke za službene uređaje, VPN, enkripciju, antivirusne i druge bezbednosne sisteme, kao i IT podršku.
Naknada troškova se oporezuje
Još jedan problem predstavlja poreski tretman.
Prema stavu Ministarstva finansija, na naknadu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za korišćenje sopstvenih sredstava za rad od kuće plaća se porez od 10 odsto.
Na taj iznos se, međutim, ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Poreski savetnik Milan Trbojević ukazuje da već postoje druge naknade koje mogu biti neoporezive, poput naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, i smatra da bi poresko oslobađanje troškova rada od kuće moglo ovaj oblik rada da učini privlačnijim poslodavcima.
Preduzetnici račun plaćaju sami
Situacija je drugačija za one koji rade za sebe.
Preduzetnica Hana Stevović, koja posluje kao paušalac i radi od kuće, za B&F je istakla da ju je nabavka osnovne opreme na početku koštala oko 1.500 evra.
Samo laptop i telefon platila je po 600 evra, dok je za mikrofon i stativ izdvojila dodatnih 100 evra. Tu troškovi ne prestaju.
Za pretplate na servise potrebne za posao, struju i internet mesečno izdvaja najmanje još 100 evra. Uz to, kao paušalac svakog meseca za poreze i doprinose plaća oko 27.000 dinara.
Paušalci pritom nemaju mogućnost da te dodatne poslovne izdatke koriste kao poreske odbitke.
Preduzetnici koji vode poslovne knjige ili posluju kao društvo sa ograničenom odgovornošću imaju drugačije mogućnosti kada je reč o poreskom tretmanu troškova rada od kuće.
Zato kancelarija u sopstvenom domu možda štedi vreme i troškove svakodnevnog odlaska na posao, ali nije besplatna. Razlika je pre svega u tome ko na kraju plaća račun - zaposleni, poslodavac ili preduzetnik koji radi za sebe.
